Srbija i Kina pod budnim okom Evrope

Sposobnost Srbije da privuče značajne strane investicije, naročito iz Kine, pokazala se ključnom za ovakvu transformaciju. Ali ovo je sada pod znakom pitanja.

Privlačenje stranih investicija od ključnog je značaja ne samo za ekonomski rast i zaposlenost u zemlji, već i za sprovođenje političkih, ekonomskih reformi i reformi sudstva neophodnih za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Kina donosi novo tehničko znanje i inovacije. Ipak, umesto da prihvati novu viziju za Evropu, skepticizam koji EU pokazuje prema Kini preti da ugrozi budući rast i stabilnost.

U svom obraćanju o stanju Unije, Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izrazio je zabrinutost Evropske unije zbog kineskog razvojnog programa. „Ukoliko kompanija u stranom vlasništvu želi da kupi evropsku luku, deo naše energetske infrastrukture ili kompaniju koja se bavi vojnom tehnologijom, to bi trebalo uraditi samo uz transparentnost, analizu i debatu“, rekao je Junker. Nemačka, Francuska i Italija takođe traže načine da „skeniraju investicije“ u EU, čime su pokazale svoj protekcionistički stav koji polako dobija obrise u EU.

Ovakvi predlozi su, u najboljem slučaju, nejasni ali zakoni koji su u fazi nacrta predviđaju procedure kojima bi se procenile, istražile, odobrile, uslovile, zabranile ili poništile strane direktne investicije. Ove nedelje EU se usaglasila oko novih pravila kojima bi se zaštitila od jeftinijeg uvoza iz Kine.

Sve ovo može dovesti do potencijalnog sukoba sa kineskim ambicijama na Balkanu i verovatno će imati direktan uticaj na Srbiju. Srbija je u središtu kineske infrastrukturne inicijative “ Jedan pojas, jedan put“ , – transportni i trgovinski koridor koji vodi od Kine do Nemačke, preko grčkih luka, Balkana i centralne Evrope.

To znači da je novac uložen u izgradnju puteva i železnica velike brzine, čime se doprinosi ekonomskom rastu Srbije koji je prošle godine iznosio 2,8%. Prema podacima, ukupan obim trgovinske razmene između Kine i zemalja Zapadnog Balkana dostigao je 3,3 milijarde evra u 2015 – 2016. Trgovinska razmena sa Srbijom čini skoro polovinu ovog iznosa.

Prošlog meseca Vlada Srbije je takođe najavila da očekuje otvaranje deset hiljada radnih mesta preko zajedničkog projekta sa „China Road and Bridge Corporation“ u vrednosti od 300 miliona evra za izgradnju industrijskog parka u Beogradu, što će omogućiti Srbiji da zadrži svoje mlade inženjere i razvije nanotehnologiju, biotehnologiju i IT sisteme.

Na Beogradskom bezbednosnom forumu, raspravljalo se da li spoljni uticaji u regionu, naročito oni iz Rusije i Kine, nude, kao što neki strahuju, bilo kakvu alternativnu viziju. Zaključili su da je jednostavan odgovor na ovo pitanje – ne. Štaviše, Evropa je i dalje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije i posvećena je da učini sve što je potrebno kako bismo ostvarili svoj strateški cilj članstva u EU. Napredak koji Srbija ostvaruje ogleda se u najavi koja je data ove nedelje da bi do kraja godine moglo biti otvoreno još pet poglavlja u pregovorima sa EU.

Da bi Srbija ostvarila prosperitet, ona mora olakšati, a ne otežati, privlačenje investitora koji mogu otvoriti nova radna mesta, poboljšati životni standard i ekonomski rast. Kineske investicije imaju pozitivan i direktan uticaj na transformaciju Srbije, čime joj pomažu da postane politička i ekonomska sila u regionu koja izaziva poštovanje. Ove reforme ne približavaju samo Srbiju Evropskoj uniji, već su ključne i za mir i stabilnost u regionu. Kao što je predsednik Aleksandar Vučić rekao u UN: „Ekonomski rast i reforme su preduslov za bolji život, prvenstveno za siromašne i za srednju klasu.“

Iako se sprema da analizira kineske investicije, EU do sada nije bila voljna da ponudi uverljive alternative. Ovaj vakuum, zajedno sa „zamorom od proširenja“ usled zanemarivanja Srbije od strane EU je narušio poverenje u EU. Novo istraživanje Saveta za regionalnu saradnju, sprovedeno ove nedelje, pokazuje da će zarastanje starih rana ići možda teže nego što to EU zamišlja.

Srbija je jedina zemlja u Jugoistočnoj Evropi gde je broj ljudi koji članstvo u EU smatraju lošim potezom danas veći od onih koji na to gledaju pozitivno. Razmere izazova sa kojima se suočavaju i Srbija i EU ogledaju se u činjenici da 38% građana Srbije ne veruje da će njihova zemlja ikada ući u EU, a samo 18% očekuje da će Srbija ući u EU do 2025. Stavljanje politike ispred ekonomije samo će učvrstiti ovakve stavove.

Balkan za Kinu očigledno predstavlja kapiju ka većim evropskim tržištima. Ovo je takođe i prilika za Evropu da prihvati pozitivan doprinos Kine u ovom regionu i da radi zajedno sa Kinom na razvoju mreže slobodne trgovine od koje će svi imati koristi. Ako uzmemo u obzir izolacionističku politiku SAD i Donalda Trumpa, koji će se držati slogana „Amerika na prvom mestu“, verujem da budući prosperitet Evrope zavisiti od takve mreže.

Evropa treba takođe više da učini na zaštiti zemalja kao što je Srbija. Ono što je Srbiji sada potrebno jeste konzistentno uveravanje da će postati članica EU. To ne znači obavezno ubrzavanje procesa pregovora, već povećavanje uverenja kod ljudi u Srbiji, kako bi se pridobila njihova podrška, i omogućavanje većeg pristupa zapadnoevropskim tržištima.

Najpozitivniji signal da se pristup EU Srbiji menja viđen je ove nedelje, kada je Johanes Han, komesar za proširenje i susedsku politiku EU dao obećanje: „Srbija pripada Evropi i uskoro će postati deo Evropske porodice“.

Sada je vreme da se sa tih reči pređe na dela.

Autor je je predsednik UO Komercijalne banke