Srbija izgubila reformski tempo

Svetska banka u svojoj Duing biznis listi spustila je Srbiji poslovni rejting za pet mesta i izračunala da su uslovi poslovanja u našoj zemlji pogoršani u sedam od 11 posmatranih oblasti (kriterijuma).

Nije, međutim, glavna vest da nas je Svetska banka degradirala na rang-listi zbog otežanog dobijanja lokacijskih dozvola za gradnju u Beogradu i problema investitora s dobijanjem priključka za struju. Poenta je u nečem mnogo važnijem, u razlogu za slabije rangiranje koji je Svetska banka navela. A taj razlog glasi: krivac za pad Srbije je – brži napredak drugih zemalja. Drugi se brže popravljaju, brže menjaju i pretiču nas.

Drugim rečima, Srbija je izgubila tempo.

Reformski tempo.

To se, u poslednje vreme, videlo golim okom. Čekalo se samo ko će to od međunarodnih institucija prvi da kaže.

Kad se izubi tempo – to znaju vozači u moto GP kategoriji i Formuli 1 – teško je (gotovo nemoguće) stići konkurente, onda se samo gubi jedno po jedno mesto u trci i sve se više zaostaje, male su šanse povratka na vrh jer drugi imaju dobar tempo i sve se više trude i odmiču. Da bi se stiglo na pobedničko postoje, osim dobre mašine, potrebni su znanje, umeće i nadasve hrabrost.

Dok su konkurenti u proteklih godinu dana predano radili i grabili napred, Srbija je samo pričala, pričala, pričala… o reformama, a malo radila na njihovom kreiranju i sprovođenju. Srbija se ne popravlja dovoljno brzo i u skladu sa željama i potrebama poslovnih ljudi. Vodeći srpski političari zrače samozadovoljstvo, a u suštini samo taktiziraju, odlažu, odugovlače, preračunavaju, prenemažu se i tiho odustaju od obećanih reformi smatrajući da one postaju previše bolne za njihovo biračko telo i nepraktične za njihove biznismene. Tako je Srbija umesto državnika-vizionara i reformatora ponovo dobila sitne političke šićardžije.

Srpsku političku elitu sustigao je zamor reformskog materijala, tako poznata „boljka“ zbog koje srpska tranzicija traje tri decenije i nikako joj se ne nazire kraj. To je onaj dobro poznati model „stani-kreni“. Sad smo u fazi izgubljenog tempa, što znači „stani“, i to nas može koštati nekoliko godina novog odlaganja i zaostajanja.

Iako se često poziva na Zorana Đinđića, aktuelni predsednik Srbije nije spreman da u praksi sprovede reforme kako je to radio premijer pre nego što je mučki ubijen. Niko nikad u Srbiji posle Đinđića nije primenio njegov model „sečenja repa mački“. Dakle, manje je bolno za mačku kad joj se odjednom odseče ceo rep nego kad se seče sedam puta pa ona mora sedam puta da jaukne.

Odsustvo reformske hrabrosti – to je poruka za Srbiju najnovijeg Duing biznis izveštaja Svetske banke koji objašnjava da se svet brzo menja a Srbija sporo reaguje. Svet se brže menja od Srbije. To nije nimalo ohrabrujuća vest za poslovne ljude koji razmišljaju da svoj biznis presele u našu zemlju.

Umesto ubrzanog nastavka reformi, naši političari ponovo beže u istorijske teme i zaboravljaju na budućnost. Uglavnom se samo hvališu nečim što su davno uradili i spavaju na lovorikama a Srbija tapka u mestu. Premijerka i njeni ministri pokazali su do sada skroman reformski potencijal a skloni su jeftinim zabavama, abrovima, podmetačinama i rekonstrukcijama, tako da se od Vlade u narednom periodu ne mogu očekivati značajniji zahvati u strukturnim promenama. Taksimetar Duing biznis liste neprestano otkucava. Druge države predanije od Srbije grabe napred i ne osvrću se unazad. Trka je nemilosrdna.

Svako zaostajanje Srbiju može skupo da košta. Zdrav „organski“ ekonomski rast mogao bi sve manje, kako vreme odmiče, da počiva na reformisanom ambijentu a sve više na zloupotrebi statistike i statističkom „budženju“.

Autor je novinar