Foto: Luka JovanovićJavna rasprava o izmenama dva ključna zakona u krivičnoj materiji je u toku i na samom njenom početku nacrt izmena Krivičnog zakonika dočekan je s opravdanom kritikom stručne i šire javnosti.
Pri čemu su neke od predloženih izmena jednostavno neodbranjive, prosto takve da je njihovo usvajanje ili odbacivanje ravno razlikovanju između života u autoritarnom gulagu ili demokratskoj državi koja makar pokušava da garantuje neka od osnovnih prava sopstvenih građana.
Ipak, ministarka pravde gđa Maja Popović pokušala je da odbrani neodbranjivo!
U saopštenju Ministarstva pravde od 8. oktobra ona je demantovala da se rešenjima iz Nacrta izmena Krivičnog zakonika ograničavaju prava građana Srbije garantovana Ustavom, dok je same predloge izmena pravdala „porastom kriminaliteta“ i „potrebom efikasnijeg suzbijanja takvih oblika ponašanja“.
Kako se u to „efikasnije suzbijanje“ uklapa predloženo brisanje iznuđivanje iskaza kao posebnog krivičnog dela?
I o kakvom se tačno porastu kriminaliteta može pričati u tekućem „zlatnom dobu“ – iz samog ministarkinog saopštenja nije bilo sasvim jasno.
Ili makar nije jasno dok ne pročitate predloženi Nacrt Zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku!
Predloženi tekst izmena ZKP ima brojne mane, ali ću ovde pomenuti samo one najgore.
Mislim pre svega na predložene članove 8 i 9 tog Nacrta kojima se redefiniše pojam nezakonitih dokaza u krivičnom postupku iz koga se sada isključuju dokazi koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, drugim zakonima ili pravilima međunarodnog prava!
Nezakonitim dokazima se, naime, prema predlogu iz Nacrta, imaju smatrati samo oni dokazi do kojih se došlo mučenjem ili iznudom,kao i oni dokazi do kojih se došlo povredom odredaba Zakona o krivičnom postupku.
Pri čemu je sama iznuda kao osnov nezakonitosti upitna jer se predlaže njena dekriminalizacija!
Dozvoljenost nekog dokaza Zakonom o krivičnom postupku ostaće tako jedina mera njegove zakonitosti.
Ako vam se već od ovoga ne pale alarmi za uzbunu, sačekajte tek da vidite šta se predlaže kod dokazivanja fotografijama, tonskim ili optičkim snimcima!
Naime, nacrtom izmena uvodi se poseban član koji se odnosi na dokazivanje fotografijama, tonskim ili optičkim snimcima.
A u okviru njega postoji i poseban stav koji predviđa da se takvi materijali koji nisu pribavljeni u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku mogu koristi kao dokaz(!?) ukoliko se na njima nalazi lik ili glas okrivljenog.
Tako sam pojam „nezakonitih dokaza“ postaje besmislen u situaciji u kojoj se zakonita presuda može zasnivati na nezakonitim dokazima!
Pitanje postojanja sudskog naloga za nadzor komunikacije ili tajno praćenje i snimanje postaće – zahvaljujući predloženom rešenju – stvar prošlosti!
Dok pričamo o ovim apsurdima ne treba izgubiti iz vida ni novu ulogu suda kao „rezervnog igrača“ optužbe koju mu je predlagač ovim izmenama namenio.
Naime, sud u ovom košmarnom scenariju dobija znatno šira ovlašćenja u pogledu izvođenja dokaza koje smatra neophodnim za svestrano raspravljanje predmeta dokazivanja.
Umesto dosadašnje uloge neutralnog arbitra koji procenjuje koliko su stranke u postupku uspele u dokazivanju sopstvenih navoda, sud će sada imati „slobodu“ da izvodi dokaze koje smatra neophodnim za dokazivanje navoda stranaka (najčešće optužbe) – za slučaj da je njima nešto promaklo.
Štaviše, sud će imati obavezu da to čini pošto on svoju odluku, prema Nacrtu, mora zasnovati na svim činjenicama od značaja za donošenja odluke. Ili makar na svim činjenicama neophodnim za dokazivanje navoda tužilaštva – čak i ako ih samo tužilaštvo nije istaklo.
Tumačenje koji su dokazi i činjenice „od značaja“ ograničeno je slobodnim sudijskim uverenjem i malo čim drugim – svakako ne zakonom koji mu omogućava da do tog uverenja može da dođe i uz pomoć nezakonitih dokaza.
Ukratko, ovakve izmene Zakona o krivičnom postupku ne smeju proći – ni po koju cenu.
Najspornija rešenja iz tih predloga ne mogu se ni popravljati ni korigovati, od njih se prosto mora – odustati.
Koliko će sam predlagač biti spreman da od njih odustane zavisiće isključivo od istrajnosti učesnika u javnoj raspravi da na to odustajanje bude primoran i toga koliko je javnost anestezirana tvrdnjama ministarke Popović da nije reč o konačnom tekstu nacrta i da će se o istom izjasniti i Evropska komisija.
Autor je advokat iz Beograda
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Tekst je prvobitno objavljen na interent stranici Foruma za bezbednost i demokratiju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
