Građansko nezadovoljstvo i studentska pobuna širom Srbije, koji su iskazani na veličanstvenom protestnom skupu na trgu Slavija i ponoćnoj novogodišnjoj šetnji Beogradom, Novim Sadom i Nišom pokazuju da je „dara prevršila meru“ i da vladajuća partokratska ekipa nema poverenje najlepšeg, najpametnijeg i u svemu najpotentnijeg dela naše nacije.
A ni rodbine blizu dve stotine hiljada briljantnih mladih glava koje smo mogli videti na te dve manifestacije. Kao ni devojaka, mladića i njihovih rođaka koji danima, na sličan način, po srpskim gradovima i varošima iskazuju svoj revolt prema bahatluku i zloupotrebama vladajuće piramide.
Desio je se jedan veliki „udarni talas“ u srpskom „društvenom životoku“, jer su manipulacije i obmane politikanata i vršilaca vlasti postale bezobalne, nasilničke i, što je najgore, okrenute su kreiranju konfliktnih odnosa u društvu i podelama radi koruptivnog bogaćenja vladajućih političkih vrhuški.
Vlast je zbunjena. Dosadašnji „marketinški alati“ za uspavljivanje i prebacivanje pažnje sa vitalnih problema nacije na „la – la – la“ teme više ne deluju. Ne pomažu ni najnoviji „informacioni De Lavalovi“ mlaznici za ubrzavanje i maksimalizovanje učinaka TV propagande za brzo sprovođenje zavedenih građana do „fundusa sigurnih glasača“.
U želji da poveća brzine dopreme „građanskog životoka“ u svoje „fundusne komore“ vlast je ušla u oblast natkritičnih, nestabilnih brzina i zbog neznanja i/ili alavosti počela da generiše „kompresijske udare“, koji pored velikih energetskih gubitaka u naciji i buke, nadzvučnu dopremu naglo usporavaju što će ako se to nastavi izazvati i teške lomove, jer sve, odjednom, može u trenu da se surva, o čemu svedoče primeri mnogih država i društava u daljoj i bližoj prošlosti, ali i u ovovremenoj civilizaciji.
Srbija je ponovo u opasnosti zbog nerazumevanja vladajućih političkih struktura šta sa sobom, u finalu, mogu da donesu sintagme „brže, još brže“, „napred samo napred“ i „važno je da samo mi upravljamo sredstvima komunikacije i tokovima novca“. Jer se u „informacionom De Lavalovom mlazniku“ koji je uspostavljen u državi, zbog grozničavih pokušaja vlasti da svojim „čupavim manipulativnim tehnikama“ opsene naš društveni životok, poodavno uočavaju upozoravajući kompresijski udari, čiji intenzitet iz dana u dan raste.
A i najnoviji snažni „kompresorski udari“ koji su prozrokovani oburvavanjem „novosadske nadstrešnice“ i smrću nevinih ljudi koji su se našli ispod nje, kao i posledične masovne pobune građana i studenata, govore da se medijski promovisani „nadzvučni razvoj Srbije“ neumitno pretvara u „dozvučni“, te da je se „gustina društvenog životoka“ naglo povećava i da sve može otići do vraga!
Zato, ako ove vlasti zaista vole Srbiju i njene građane kao što javno govore, one ne smeju više napraviti nijedan korak u smeru u kome se već deceniju kreću, a posebno ne na način koji su to činile do sada.
I pritom sve vreme treba da imaju na umu da svako društvo i njegova javnost reflektuje svačiji lik i njegovo delo kao neravno ogledalo, pa odraz nosioca vlasti nikada neće biti onakav kakvim ga oni vide u svojim ogledalima koja su podešena da ih nekritički ulepšavaju i da im aplaudiraju.
Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.