Otvoreno pismo Panića Konu: Srbija kao Italija, sistem je pukao

Odgovor je na pitanje koje ste postavili na svom Fejsbuk profilu: „Šta konkretno što sam rekao nije istina?“, a odnosi se na Vašu izjavu na konferenciji za medije održanoj 27.11.2020. godine.

U više navrata ste ponovili da ste izneli tačne podatke, a da je moja izjava subjektivni osećaj.

Koliko je Vaš nastup nečastan, govori činjenica da opet niste imenovali lica koja su Vam dostavila podatke iz Kraljeva, kao i kada ste govorili o broju novoobolelih i preminulih, pozivajući se na to da Vam dostavljaju podatke. Zašto je to nečasno?

Zato što ste time saučesnik u skrivanju odgovornih za situaciju u kojoj su se našli svi građani Srbije, a posebno zdravstveni radnici.

Prvo Vas pozivam da obznanite ko Vas je slagao?

Posebno je nečasno, što ste svesni da Vas obmanjuju, jer ovo je ko zna koji put da iznosite podatke koji nisu činjenice sa terena. Ne postoje više opravdanja za Vašu „neobaveštenost“.

Rekli ste na navedenoj KZM da po podacima koje ste dobili, u Kraljevu je popunjeno 55% kovid kapaciteta.

Koliko ste glasnogovornik vladajuće politike, običan propagandista, valjda najbolje govori činjenica da v.d. direktor OB „Studenica“ u isto vreme, u intervjuu za lokalnu televizuju, govori, o odluci od tog dana, da se u Kraljevu otvore dodatni kapaciteti za kovid pacijente, dodatnih 35 plus 35 mesta.

Ispadate neobavešteni i glupi, jer dok Vi izjavljujete da je popunjenost kapaciteta 55%, direktor otvara još 70 mesta, na postojećih 60 plus osam u intenzivnoj jedinici. I sada već shvatate, zar ne?

Neko Vas je iz Kraljeva obavestio da je tih dodatnih 70 mesta na raspolaganju. Taj dan su se iseljavala odeljenja neurologije i pneumoftiziologije.

Taj dan je napravljen raspored za dodatnih 20 sestara koje će na tim novootvorenim odeljenjima raditi. Opet je pokušano da se u medijima ugasi požar koji gori na terenu.

Isto kao i onda kada sam Vas u telefonskom razgovoru upitao da li znate da u N. Pazaru gori požar, a Vi posle nekog vremena ćutanja, rekli da ćete se raspitati.

Koliko je sramotno da jedan od najistaknutijih članova Kriznog štaba ne zna da se dešava humanitarna katastrofa u jednom delu Srbije?

U stvari, pravo pitanje je koliko je opasno po zdravlje i život svih građana Srbije što najveći stručni autoritet u KŠ ne zna da su u N. Pazaru pacijenti po hodnicima, a sa mrtvima se ne zna gde će?!

Pa zar posle četiri meseca od tih nemilih dešavanja Kraljevo ili neki drugi grad ili teritorija treba da prođu kroz isti pakao? Zašto, pobogu kolega Kon?!

Govorio sam o svom dnevnom dežurstvu u četvrtak.

U prethodnom svom dežurstvu sam u dva navrata, dan i noć, bio u prilici da sa koordinatorom kovid odeljenja načelnikom infektivnog odeljenja rešavam nedostatak kreveta u intenzivnoj kovid jedinici, za pacijente koji zahtevaju lečenje u istoj.

Oba puta nam je u susret izašao KC Niš, prof. Radmilo Janković, sa dozvolom za transport po dva pacijenta oba puta.

Dakle u Kraljevu nije bilo dovoljno mesta ni u prethodnih pet dana pre tog dnevnog dežurstva u četvrtak.

Taj dan nismo dobili odobrenje za KC Niš. Rečeno je da imaju samo tri slobodna mesta i da ih moraju čuvati za svoje pacijente.

Da ponovim, Beograd i Kragujevac odavno ne primaju pacijente iz Kraljeva. Istina je da tog trenutka u intezivnoj kovid jedinici leže četiri pacijenta koji su skoro bez izgleda za preživljavanje.

Dugo sam bio u dilemi da li da tim pacijentima uskratim lečenje uz pomoć ventilatora, da bih dao šansu onima za koje je bilo evidentno da će im se bez ventilatora ubrzo pogoršati zdravstveno stanje.

Naveo sam da se po medicinskim standardima radi o mladim pacijentima( nisam pomenuo još troje koji su bili za intezivnu negu, pacijenti u godinama sa komorbiditetom, sa malim šansama za preživljavanje i uz pomoć ventilatora).

Ta situacija je upravo ona kada su iz Italije doprle vesti da lekari moraju da odlučuju kome će dati ventilator.

Tada je predsednik, onaj kome se toliko klanjate, hitno intervenisao i krenuo u nabavku respiratora, taman on lično morao da pilotira avionom do Kine…

RFZO je te predsednikove nabavke proglasio za tajnu, iako se radi o opštem dobru i aparatima koji se koriste u delatnosti od opšteg društvenog značaja po građane republike, za najveću vrednost koja postoji, zdravlje i život.

I dalje nema informacije koliko ventilatora ima Srbija, informacije koju bi morao odmah na uvid javnosti da da Institut za javno zdravlje „Batut“, sa potpisom odgovornog lica, jer je zakonska obaveza da ovi biomedicinski aparati budu zavedeni pod serijskim brojem u „Batutu“.

Još uvek kolega nemamo odgovor ko je izvršio pregled i prijem ovih novonabavljenih aparata, ko garantuje da su bezbedni u lečenju bolesnika kojima su potrebni. I to jeste pitanje za Vas, jer ste deo KŠ.

Da se vratim na četvrtak.

Nisu nas učili na fakultetu da smo bogovi koji imaju pravo da odlučuju ko ima pravo na život, a ko nema, zato je moja odluka bila da nikome ne uskratim vazduh u plućima dok god mu kuca srce.

Ostatak života ću provesti u preispitivanju ispravnosti svoje odluke. Tokom dnevne smene u petak je u intezivnoj kovid jedinici u Kraljevu preminulo pet osoba.

U noćnoj smeni sam zatekao jednu od te dve pacijentkinje o kojima sam govorio u intezivnoj nezi. Primljena je u bolnicu na interno odeljenje zbog svoje osnovne bolesti (Angina pectoris), gde je inficirana kovidom (izvod iz anamneze koju sam uzeo od pacijentkinje).

Danas se pokušava obezbediti mesto u KC Niš za nju.

Kada je sin umetnika na protestima uzvikivao: „Ovo je za tebe ćale“ i tvrdio da njegov otac nije uspeo da dođe do ventilatora, iskreno, sumnjao sam u te informacije.

Nisam mogao da zamislim da je Srbija stigla gde je Italija bila pre nekoliko meseci. Onda je došao izveštaj, interni, u kome je pisalo da u intezivnoj jedinici nema mesta, te se odlaže prijem pacijenta Đurića. Poznajući funkcionisanje zdravstvenog sistema, tog trenutka mi nije bilo dobro.

Pre desetak dana imao sam uvid u privatnu poruku u kojoj je pisalo da se u jednoj od velikih ustanova u Beogradu, jedni pacijenti skidaju sa ventilatorne podrške, ne bi li se dala šansa onima koji imaju veće izglede za preživljavanje.

Nisam imao mogućnost da dođem do dokaza za tako nešto, pa sam morao da otćutim, jer bi me sigurno uhapsili zbog širenja panike i tako onemogućili da obavestim javnost u kakvoj smo situaciji, a moje reči predstavili kao reči „izdajnika koji pokušava da sruši zdravstveni sistem Srbije“. Bog neka mi oprosti.

Nisam siguran da li postoji definicija pucanja zdravstvenog sistema.

Moja definicija bi bila da je pucanje zdravstvenog sistema trenutak kada veći broj građana kojima je potrebna zdravstvena zaštita nema mogućnost da je dobije. Ovo je situacija koja je takva. Govorim o svim onim nekovid pacijentima koji već mesecima ne mogu da dođu do lečenja.

Ovih dana ponovo hiljade pacijenata dobijaju obaveštenja o odloženim operacijama, dijagnostici, lečenju koje zahteva hospitalizaciju.

Govorim o čekanju ispred kovid ambulanti koje se meri satima, o maltretiranju pacijenata da moraju prvo da prikupe analize u domovima zdravlja, pa tek da se jave u kovid ambulante pri bolnicama.

Koliko je njih u šetanju od nemila do nedraga značajno pogoršalo svoje zdravstveno stanje, koliko je njih odustalo od pokušaja da dođe do zdravstvene pomoći shvatajući da veće šanse imaju ako se leče kući, uz savete mnogobrojnih kolega koji svoje savete pružaju putem telefona i internet komunikacije?

Ja znam po pozivima koje dobijam sa molbom da pomognem da svoje drage smeste u bolnicu, jer su u teškom stanju, a nema mesta. Znate li Vi?

Kaže direktor kraljevačke bolnice da je broj zdravstvenih radnika koji je oboleo oko 10% i da to ne ugrožava rad bolnice, niti kvalitet zdravstvene usluge.

Onaj isti koji me nazivao „kretenom“ kada sam kao predsednik sindikata zahtevao da vlast radi u skladu sa zakonom i da kolege koje se šalju u ispomoć u druge centre, za to dobiju i rešenje.

Kada na manjak od 10% zdravstvenih radnika pre epidemije, dodate i ovih 10% izbačenih iz koloseka, onda je slika dramatičnosti situacije više nego jasna. Kao potpukovnik sigurno znate šta znači pojam „desetkovane jedinice“.

Nije bitno koliko imamo ventilatora, već koliko ih je u funkciji.

Ona zaštitna oprema za koju ste govorili da je ima dovoljno, pa posle priznali da je nije bilo, ali ste morali da lažete da ne bi došlo do panike, ta oprema nam ništa ne znači u magacinima, kako ste posle govorili, uveravajući nas da je ima dovoljno na zalihama. Tako nam ne pomažu ni ventilatori za koje predsednik kaže da su u magacinima i čekaju na potrebu za njima. Stanje na terenu govori da su odavno potrebni.

Očigledno ih nema u funkciji jer nema instalacija da se puste u rad, a posebno nema anesteziologa da sa njima rade, ako ih zaista ima u magacinima.

Dokaz je konkurs Ministarstva zdravlja koje traži dodatnih 80 anesteziologa za rad u kovid centru u Batajnici koji treba da počne da radi (što bi naš narod rekao: „Ne lipši magarče do zelene trave.“).

Valjda i ta informacija govori koliko je rad ministarstva prazna propaganda, jer na birou nema anesteziologa. To ministar mora da zna!

Dakle, nije se radilo o jednom pacijentu doktore, već o više njih samo u mom dežurstvu i samo u Kraljevu. Koliko ih je širom Srbije niko ne zna, ali su te brojke sigurno porazne i u isto vreme zastrašujuće.

Jasno je i da su moje sumnje da me ne puštaju da kao lekar radim u kovid jedinici u prvom i drugom „talasu“ bile zarad skrivanja istine šta se dešava u istim. Moralo se popustiti, jer sam pred treći talas bio jedini dobrovoljac u Kraljevu od anesteziologa za rad u kovid jedinici.

Reči prof. Sazdanovića v.d. direktora KC Kragujevac upućene mom direktoru kada sam se dobrovoljno javljao da idem u ispomoć u Kragujevac, da nisam „politički podoban“ dobile su i svoje objašnjenje, u Srbiji istina nije dobrodošla.

Na smeni u petak uveče sam saznao i da je još jedan kolega otišao u samoizolaciju i da je potreba da ga neko zameni (bio je plan da se posle mesec dana rada u kovid intezivnoj zameni ekipa, da se odmori za ono što nam sledi), tj. da nastavi rad i posle tih mesec dana.

Javio sam se ponovo da to budem ja, mada rekoh koleginici da to direktor neće dozvoliti, jer je potrebno da me skloni da bih imao nformacije iz prve ruke.

Videćemo šta će biti odluka.

Svo ovo dešavanje je između ostalog „pokrilo“ dopis UPK sa 50 pitanja upućenih lično Vama.

Ta pitanja su upućena ispred potpisa 3.000 lekara imenom i prezimenom, pa ako je u Vama ostala trunka moralnosti, pozivam Vas da na ta pitanja odgovorite, iako sam svestan da bi Vaši odgovori bili dodatni dokaz o nečinjenju i pogrešnom činjenju vlasti tokom borbe protiv epidemije SARS-KoV2 virusa, kao i dodatni dokaz da je zdravstveni sistem u Srbiji pukao, jer su umesto struke odlučivali političari.

Zato ćutite.

Da Vas podsetim da sam ovlašćeno lice za istupanje ispred Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, jedinog strukovnog sindikata lekara, stomatologa, farmaceuta, biohemičara, svih zdravstvenih saradnika, sindikata koji broji 6.500 članova.

Doktore Kon samo Vi govorite u svoje ime i iznosite svoje subjektivno mišljenje iz fotelje koju Vam je obezbedila vlast, očigledno za usluge obmanjivanja javnosti. Ja govorim u ime kolega koji u prvim redovima u rovovskoj borbi pokušavaju svim svojim snagama da spasu građane od pošasti zvane kovid-19.

Mi smo poslednja odbrana srpske nejači (u ovoj situaciji svi građani su nejač) pred tom smrtonosnom opasnošću. Govorim u ime desetina preminulih kolega koji su svoj život dali za građane Srbije u ime svoje profesije.

Njihova žrtva ne sme ostati bezimena i uzaludna.

(tekst objavljujemo uz neznatna redakcijska skraćenja)