Srbija kao nedovršena država

U manjoj ili većoj meri u njemu se mogu pronaći jasno definisani ciljevi. Slagali se ili ne sa njima, ekspoze je merna jedinica rada Vlade. Liberalno-demokratska partija je već istakla da su neki ciljevi previše ambiciozni, ali i da je premijer ovoga puta propustio šansu da odgovori na politička pitanja koja će vrlo brzo, ako već nisu, postati prepreka na planiranom putu.

Zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja mandata Vlade, to jest do 2019. godine, deluje kao nerealan cilj. U regionu je taj proces trajao duže, iako je svaka država posebna po pitanju problema sa kojima se suočava na tom putu. Ključna politička pitanja, a koja će doprineti da se taj proces uspori, i dalje su na margini.

Usaglašavanje spoljne politike sa Evropskom unijom, nerešena pitanja na relaciji Beograd – Priština, drugačiji odnos u regionu i promena Ustava Republike Srbije su večiti kamen spoticanja skoro svake Vlade Srbije. Zbog večitog izbegavanja da se suočimo sa rešavanjem tih izazova Srbija i dalje liči na nedovršenu državu.

O odnosima sa Rusijom govorili smo toliko puta. Usaglašavanje spoljne politike sa Evropskom unijom svakako ne podrazumeva odlazak ministra odbrane Zorana Đorđevića na razgovor sa kolegom, generalom armije Sergejom Šojguom, odmah nakon formiranja Vlade. Prva zvanična poseta srpskog ministra odbrane Ruskoj Federaciji svakako je pogrešan potez ukoliko ova vlada ima iskrenu nameru, a koja se nalazi i u ekspozeu, da do 2019. godine zatvori sva pregovaračka poglavlja. Oklevanje i sedenje na dve stolice nisu odraz mudre, već prevaziđene politike. Od spremnosti vlasti, posebno one koja ima veliku podršku, da se opredeli, a put ka EU jeste jasan pravac, zavisi i brzina usaglašavanja spoljne politike sa onima čiji partner želimo da budemo.

Poglavlje 35 i odnosi Beograda i Prištine jesu pitanja na koje smo čuli delimičan odgovor u parlamentu, ne i u ekspozeu premijera. Država osporava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama iako se suprotno obavezala. Premijer Vučić tvrdi da se Gordijev čvor odnosa sa Kosovom seče samo priznavanjem nezavisnosti. Da li to znači da smo odustali od rešavanja tog problema, pa i od Briselskog sporazuma? Ukoliko jesmo, kako mislimo da nastavimo dalje? Zajednica srpskih opština još uvek nije formirana, između ostalog. I to je posledica spore i trome politike koja rešava probleme nečinjenjem računajući na to da će se neka sledeća vlast baviti tim pitanjem. Revitalizacija mosta u Kosovskoj Mitrovici je dobar, ali isto tako spor i nedovoljan korak ka realizaciji sporazuma.

Odnosi u regionu sve više klize ka sukobu, posebno sa Republikom Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Umesto partnerskog odnosa, a obostranog interesa, produbljuju se razlike koje mogu proizvesti posledice mnogo veće od usporavanja na putu ka EU. Praksa da pojedini ministri služe za otvoreno sukobljavanje sa susedima, a da premijer vodi politiku pomirenja više neće biti prihvatljiva za EU partnere, iako je osmišljena za unutrašnju upotrebu. Evropa nema vremena da se bavi našim tinjajućim buretom baruta, a mi moramo pokazati sposobnost da reagujemo drugačije nego što je do sada bio slučaj. Veličanje zločinaca i podgrevanje nacionalizma mora prestati. Duhovi devedesetih neka ostanu tamo gde im je i mesto, u prošlosti.

Pitanje Ustava Republike Srbije nije samo rasprava o eventualnom brisanju preambule kojom se Kosovo i Metohija definišu kao sastavni deo Srbije. Građanska umesto nacionalne države, veća autonomija Vojvodine i regionalizacija jesu prioritet za Liberalno-demokratsku partiju. I o tim pitanjima moramo što pre otvoriti debatu.

Kada na sva ta pitanja budemo imali jasan odgovor, onda ćemo kao društvo znati u kom pravcu idemo. Ukoliko stranka na vlasti sa 50 posto podrške nema snage da se izjasni o bilo kom otvorenom pitanju, onda je jasno da jednostavno ne želi da se suoči sa poteškoćama zbog kojih ni danas ne znamo šta tačno želimo da napravimo od naše države, a još manje kako.

Liberalno-demokratska partija uvek je bila jasna kad je reč o političkim ciljevima koje je vreme potvrđivalo kao ispravne. To nije dovoljno. Društvo, pored vladajuće većine, mora da se suoči sa problemima zbog kojih ćemo ostati nedovršena država sve dok ne pokažemo spremnost da presečemo Gordijev čvor. Odgovornost je i na nama, kao opozicionoj partiji, da ponavljamo rešenja sve dok ona ne postanu barem deo zvanične politike.

Zato smo još uvek na istoj tački koju je davno definisao premijer Zoran Đinđić. I dalje smo Srbija kao nedovršena država.

Autorka je narodna poslanica i predsednica Političkog saveta LDP