Srbija kao "Sivi dom" 1

Što su bliži predsednički izbori u Srbiji, sve je očiglednije da ogromna većina činilaca medijske političke scene (novinari, zvani i samozvani politički analitičari, pa čak i lideri tzv. opozicionih stranaka), ne vide ili ne žele da vide kriminogeni karakter aktuelne vlasti.

Vlasti koja uništava osnovne društvene vrednosti pa i društvo samo. Zapravo, osim Danasa, Vremena, NIN-a i još nekih elektronskih medija kao i društvenih mreža, na internetu svi ostali, prave političke analize, istražuju raspoloženje građana, pišu i govore kao da je srpska politička scena normalna, kao da je reč o predsedničkim izborima u Francuskoj, Nemačkoj ili Grčkoj na primer. A političku scenu Srbije čini jedan čovek i njegov(a) „BRAT-I-JA“ koji sebe nazivaju državom. NJemu je malo što je uništio trodelnu podelu vlasti (zakonodavna, sudska i izvršna) i što je sve poluge upravljanja državom uzeo u svoje ruke. On hoće da uđe u političku istoriju kao predsednik i premijer u isto vreme. U tome će, ako pobedi na predstojećim izborima i uspeti, makar kratak period. Da li je Srbija svesna da su ON i „BRAT-I-JA“ smisao života našli u vlasti i vladavini nad ljudima, dovodeći naše živote u besmisao? Da li nesrećnici koji ga autobusima prate po Srbiji, aplaudirajući njegovim tragikomičnim pohvalama za visok rast BDP-a, SMS-a, DVD-a i sličnim glupostima u skraćenicama kojima opsenjuje prostotu, znaju da se iza tih pohvala krije, osma po veličini beda stanovništva u svetu. Da li znaju kakvi su stvarni rezultati njegove petogodišnje vladavine? Evo ih ukratko.

Na vlast je došao zaklinjući se da će iskoreniti korupciju, da neće dirati penzije i da će smanjiti nezaposlenost. Fingirao je da radi na tome, hapšenjem i protivzakonitim suđenjem Miškoviću, donošenjem privremenog zakona o načinu isplate penzija što je drugo ime za smanjenje penzija i konačno suludim zapošljavanjem svog partijskog kadra čak i na stručnim pozicijama. Znači, lagao je. A narod lepo kaže: Ko laže, taj i krade, a ko krade taj i ubija. Nikad niko međutim u političkoj istoriji čovečanstva, nije kao ta „BRAT-I-JA“ ukrao građanima državu i preko nje i u njeno ime smislio tako perfidnu i bezočnu pljačku stanovništva. Ta pljačka se kao u slučaju tajnih ugovora sa Arapima o Beogradu na vodi, pretvorila u otimačinu i rušenje Savamale. To je međutim vrh ledenog lopovskog brega od kojeg se svi „smrzavamo“. Jer do vrha se odlazi preko enormnih računa za struju, preko toliko visokih sudskih taksi da se njima faktički građanima ukida osnovno demokratsko pravo, pravo pristupa sudu (nema jadnijeg osećanja nego kad te pogodi sudska nepravda a nemaš kome da se obratiš za pomoć), i sve tako do najskuplje srpske reči – „Kosova“.

Od kada vlada „BRAT-I-JA“, Kosovo nije tema skupštinskih rasprava, jer preko svih tih „teških“ pregovora u Briselu i hapšenja Haradinaja, preko svih tih „crkvenih“ vozova za Kosovsku Mitrovicu, preko fudbalskih tužbi protiv UEFA i FIFA, preko parola na stadionima i u dvoranama o „Kosovu kao srcu Srbije“ i najdražoj srpskoj zemlji – krije se pljačka građana Srbije, čije su razmere nesagledive. Kosovo je izgubljeno u ratu, kapitulacijom zvanom „Kumanovski sporazum“ iako je Milošević to proglasio pobedom nad NATO paktom. Jasno je dakle, da Kosovo može biti ponovo pod okriljem Srbije jedino ratom ili dobrovoljnim povratkom Albanaca. I jedno i drugo je nezamislivo. Zato su sve te kancelarije za Kosovo, sve te pobede nad Tačijem, svi ti „borci“ tipa Đurića, Vulina, Veselinovića, Milojevića, Odalovića… čista laž, najveća prevara i najveća politička manipulacija.

Prema svemu rečenom, ako nismo razumeli o čemu se radi 2012., 2014. i 2016. godine, sada je više nego jasno „BRAT-I-JA“ je pretvorila Srbiju u jedan veliki „Sivi dom“. SNS je privid političke organizacije u kojoj ne postoji nikakva politika, nikakvo pravo niti pravila. Sledstveno tome srpska Skupština je privid zakonodavne, Vlada i njeni ministri privid izvršne a Ustavni sud – privid sudske vlasti. Srbijom vlada sprega koju čine: „Služba“ (na čelu sa koordinatorom), kleptobiznis (lopovi) i kriminal (ubice). To se svuda u svetu zove MAFIJA. Oni u društvenom životu ne znaju za druge metode i druga pravila osim mafijaških. Po tim pravilima će se ponašati i drugog aprila. Ali to je njihov problem. Jer sa svim svojim plaćenicima, svim zavedenim i zaplašenim ljudima, oni nemaju više od 20-25% biračkog tela Srbije.

Naš je problem u tome, da većinski ostatak lepe naše otadžbine shvati, da je poslednji trenutak za povratak Srbije civilizovanom svetu i da je 2. april taj sudbonosni dan.

Zato, Srbijo, ako si pijana od muke i tuge, otrezni se do 2. aprila. Ako si u nesvesti od „tranzicionih“ bolova – osvesti se i tog 2. aprila uzmi od kriminalijata sudbinu u svoje ruke.

Sedamdeset pet posto izašlih na izbore rešava sve. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari