Srbija kao Udbina država

Po nalogu tadašnjeg šefa države, ubistva su organizovali i počinili šefovi i teroristi iz „Crvenih beretki“, eskadrona smrti državne Službe bezbednosti. Ovi zločini su procesuirani, posle naporne borbe porodica žrtava, ali veoma selektivno. Većina krivaca je zaobiđena.

Likvidirane su, na isti način, još desetine političkih protivnika vladajućeg nacionalsocijalističkog režima, ali ubicama do danas nije suđeno, niti su vođene istrage.
Na kraju 20. veka, u Evropi je postojala država državnog terorizma! A od države-ubice nema većeg ubice.

Padom vrhovnog komandanta državnog terora, Srbija je imala priliku da se izleči i oslobodi od deceniju dugačkog poretka svoga Mefista, i da pronađe arhimedovsku „tačku oslonca“ za preporod. Da nova vlast, demokratska i evropska, kako se predstavljala, učini radikalni otklon od apokaliptičnih devedesetih. Da iskaže državnu žalost, državno izvinjenje i državno pokajanje zbog svih počinjenih zločina države. Da kaže narodu da nijedna vlast u Srbiji, više nikada, neće ni ubijati ni premlaćivati svoje političke oponente i svoje građane, i da će svi koji su takva zverstva naređivali, pripremali i činili biti pronađeni i kažnjeni. Da će državne službe bezbednosti, Udba, čiji su roditelji Staljinov NKVD i KGB, biti rasformirane, a tajni dosijei o njihovim zločinima otvoreni. I da će suđenja za sva njihova zlodela biti javna.

Arhimedovska „tačka oslonca“ ozdravljenja Srbije („Dajte mi tačku oslonca, ja ću polugom podići Zemlju!“) zahtevala je i javno priznanje nove vlasti da je Miloševićev poredak kriv za tragedije miliona ljudi u bivšoj Jugoslaviji, ali da je naneo najveću istorijsku sramotu i poraz srpskom narodu.
Ništa se od svega ovoga, nažalost, nije desilo, niti se moglo desiti, jer je nova vlast udarne pesnice državnog terorizma prihvatila za svoje saveznike u rušenju vrha piramide zločina, da bi piramida Zla bila očuvana!

Više nego bolno je danas i sećati se onog 5. oktobra 2000, histeričnih pokliča nove, demokratske i evropske, vlasti da su ubice sa Ibarske magistrale, ubice Ivana Stambolića, ubice Slavka Ćuruvije, ubice još desetina nesrećnika u Srbiji i hiljada njih izvan Srbije, „oslobodioci Srbije“ i njeni heroji! To je bila amnestija i nagrada za državni terorizam.

Po ubistvu Zorana Đinđića, „Crvene beretke“ su „rasformirane“, tako što su njihovi pripadnici raspoređeni u policiju, žandarmeriju, BIA, ministarstva, državne kompanije… Potrebno je proveriti glasno ćutanje o tome da komandant najtežih zločina državnog terorizma, osuđen na četiri kazne zatvora, svaku po 40 godina, više nije u požarevačkom „Alkatrazu“, nego na slobodi.

Nema u Srbiji ni trunke žalosti za žrtvama državnog terorizma. Ima samo zaborava i njih i zločina nad njima. Ima satanizacije žrtava i javnog slavljenja zločinaca, zločina, Udbinih ideologa državnog terorizma.

Elitni oficiri nerasformirane i sve brutalnije Udbe, i stari i podmlađeni, šetaju sa televizije na televiziju, u svim su Udbinim medijima svakoga dana. Poriču državni terorizam i sve zločine Miloševićevog režima u Hrvatskoj, u BiH, na Kosovu, u Srbiji. Strele njihovog Zla koje su 1990. bile uperene u Triglav, sada su usmerene ka Lovćenu! Jedan od njih, izvorni ajatolah nesreće, danima, sedmicama, godinama već, samo što ne noćiva u TV studijima sa nacionalnom frekvencijom. Govori da su i masakr na Ibarskoj magistrali, i streljanje Ivana Stambolića iznad unapred iskopane rake na Fruškoj Gori, i likvidaciju Slavka Ćuruvije na pragu njegovog stana, i ubistvo premijera Zorana Đinđića na ulazu u zgradu vlade Srbije, i sve druge zločine Udbe, organizovali i počinili Amerikanci i Englezi!

Srbija je danas jedina država u Evropi u kojoj su tajni dosijei o zločinima staljinističkih službi bezbednosti proglašeni za državnu tajnu. Čak je i ruska Duma žigosala mnoge zločine KGB, od ubistva cara Nikolaja pa do likvidacije hiljada poljskih oficira i vojnika u Katinskoj šumi. Amerika je otvorila i sva tajna dosijea njenih službi o relativno svežem terorističkom napadu 2001. na Pentagon i kule bliznakinje u Njujorku.

Srbija je i žrtva, i talac, i pokrovitelj zlodela Udbe, i onih davnih, i onih iz devedesetih, i ovih sadašnjih. Srbija čuva ključeve tamnice u kojoj je.

Autor je predsednik Srpskog pokreta obnove