Srbija kao Vavilon

Viseće vrtove Vavilona sagradio je galantni vladar Nabukodonosor, za jednu od svojih žena. Na prvi pogled, prelepo, ali za „običnog“ čoveka apsolutno beskorisno. NJegovi saradnici, videvši razvrat svog gospodara, prepustili su se bančenju i još većem razvratu. Vavilonski vladar je imao sve, ali ništa nije razumeo. Pao je u čudno duševno stanje i umislio je da je životinja. Vavilon je nestao.

Danas Srbija umnogome podseća upravo na Vavilon. U svakom gradu se prave fontane, megalomanski trgovi, troše se ogromne sume na novogodišnju rasvetu i vatromet… Bančenje i blud su postali pravilo ponašanja nove političke „elite“. Piju vino od nekoliko hiljada evra i organizuju bunga-bunga žurke. Sve to plaćaju iz kredita. Zalažu budućnost naše dece za zadovoljenje svojih neostvarenih želja iz detinjstva.

I naš Vavilonac je u sve većem strahu, čudnog duševnog stanja, a na kocki je cela naša država koja može da nestane, baš kao i Vavilon. Zato mu aprila meseca, na izborima, treba pomoći i smeniti ga. Svakom je jasno da on više ne može da kontroliše svoje razvratne sluge i zato i njih treba smeniti. Srbija to želi.

Danas čak i svaki član Srpske napredne stranke zna da režim Aleksandra Vučića ne valja. Nisu građani Srbije ni glupi, ni naivni. Problem leži u tome što su zabrinuti, jer ih 10 godina svakoga dana plaše preko svih medija da će promena vlasti doneti nesigurnost. Da neće biti redovnih penzija, da plate neće stizati, da će socijalna pomoć biti ukinuta. Da ćemo dozvoliti da oni protiv kojih smo se borili kupe fabrike, gotovo za džabe, kao što je to bio slučaj pre 20 godina. Da u našim redovima i dalje ima i Đelića, i Dinkića, Vlahovića, Milosavljevića, Trivanki i svih onih koji su „imali tetke“ i pre Vulina.

A nije tako. Naprotiv.

Mi nudimo demokratiju, vladavinu prava i nezavisne institucije, sve ono za šta se narod borio i izborio 5. oktobra, a danas smo to nekako zaboravili. Mi nudimo sigurnost, vladavinu zakona i pravde, umesto države kojom upravljaju kriminalci, i naučili smo važne lekcije na greškama svojih prethodnika.

Znamo da je građanima Srbije najvažnija ekonomska stabilnost i zato nam je upravo ona prvi prioritet. Mi moramo zajedničkim snagama da se izborimo da za svako radno mesto plata bude pristojna, a uslovi rada dobri. Da se na račun radnika i države Srbije niko ne obogati za tri dana i da od poštenog rada može da se živi, a ne da se preživljava sa tri posla. To neće biti lako, niti će moći da se desi preko noći, ali jeste moguće. Nikad više ne sme da se kroz politiku stvore novi Vesić, Mali, Krstić, Brnabić, Vučić. To je naša dužnost prema generacijama koje dolaze.

Autor je potpredsednik Demokratske stranke