Srbija je od 2006. posmatrač u Međunarodnoj organizaciji frankofonije (L’Organisation international de la Francophonie – OIF). Međutim, od tada je malo učinila kako bi se uključila u rad ove organizacije i postala njen pridružen i potom i punopravni član. Na sastanku na vrhu predsednika država i vlada OIF, 2006. u Bukureštu, 2008. u Kvebeku i po svemu sudeći i ove godine od 19. do 24. oktobra u Montreju (Švajcarska) Srbiju će predstavljati samo njeni ambasadori.
Osnovni cilj Međunarodne organizacije frankofonije je kako stoji u Povelji OIF: „Ustanovljavanje i razvoj demokratije, sprečavanje sukoba i zalaganje za pravnu državu i prava čoveka; povećanje dijaloga između različitih kultura i civilizacija; približavanje naroda kroz uzajamno upoznavanje; povećanje solidarnosti kroz multilateralno delovanje kako bi se pospešio njihov ekonomski napredak.“ OIF broji šezdeset država članica: Belgija, Bugarska, Češka, Egipat, Francuska, Gabon, Kambodža, Kanada, Luksemburg, Maroko, Obala Slonovače, Poljska, Rumunija, Slovenija, Togo, Tunis, Vijetnam… Međunarodna organizacija frankofonije ima u svom okviru Univerzitetsku agenciju frankofonije čiji je član Beogradski univerzitet, Udruženje frankofonskih novinara (UPF) u okviru koga od 2003. deluje Sekcija Srbije UPF, Međunarodno udruženje frankofonskih opština (AIMF)…
Na Međunarodni dan frankofonije, 19. marta 2003, naš tadašnji ministar inostranih poslova Svilanović je u ime SCG zatražio status posmatrača u OIF. U saopštenju za javnost ministar Svilanović, ukazujući na „tradicionalno uvažavanje francuskog i prijateljske odnose sa Francuskom“, kaže: „Radi očuvanja kulturne i jezičke različitosti i zajedničkih vrednosti, prisustvo francuskog jezika i kulture i dalje će imati svoje mesto u sistemu obrazovanja, medijima i javnom životu Srbije i Crne Gore.“ Treba reći da se Međunarodna organizacija frankofonije zalaže za očuvanje kulturnih različitosti i nacionalnih jezika. Zemlje Istočne Evrope se prisećaju gde vodi jednoumlje, jednopartijski sistem, jedno… Gubitak individualnosti je i gubitak slobode. Kako je i samo jedan jezik u međunarodnoj komunikaciji gubitak na kulturnom, jezičkom i ličnom individualnom planu put ka jednoumlju, OIF se zalaže za upotrebu i drugih jezika: francuskog, španskog, portugalskog, italijanskog, nemačkog… Francuski jezik je sa engleskim zvanični jezik Evropske unije. Tri prestonice EU: Brisel, Strazbur i Luksemburg gradovi su u kojima se govori francuski… Tokom svog tromesečnog rada u Briselu, kao dopisnik iz EU, obraćao sam se svim zvaničnicima, administraciji, zaposlenim EU isključivo na francuskom i dobijao sam odgovore na tom jeziku.
Delom zbog događaja u Srbiji (ubistvo predsednika vlade Zorana Đinđića, izbori, promene vlada) naša zemlja na Samitu OIF u Bukureštu 2006, u vreme ministra inostranih poslova Vuka Draškovića, dobija status posmatrača u OIF. Na tom sastanku Srbiju je predstavljao tadašnji ambasador u Parizu Simić i savetnik predsednika države Bataković, ali, nažalost, prisustvo našeg predsednika je izostalo, dok je Francusku zastupao predsednik Žak Širak, Hrvatsku predsednik Stipe Mesić…
Srbija nije imala svoje predstavnike ni na Ekonomskom sastanku frankofonije koji je u maju 2008. prethodio u oktobru Samitu šefova država u Kanadi. Za razliku od države Sekcija frankofonskih novinara Srbije je punopravni član Međunarodne organizacije frankofonskih novinara (UPF), aktivno sarađuje u okviru nje. Više novinara je bilo na studijskim boravcima u Francuskoj, pisali su za medije na francuskom, a zahvaljujući sponzorima, Francuskom kulturnom centru, medijskim kućama i ove godine Ministarstvu kulture Srbije, prisustvovali su svim godišnjim sastancima od 2004. u Burkina Faso do ovogodišnjeg u Maroku.
Srbiji je preko potrebno da uveća svoje međunarodne veze, pogotovu sa zemljama sa kojima je u prošlosti održavala tesne prijateljske, kulturne i ekonomske veze posle ulaska u Jugoslaviju 1918. i izolacije devedesetih države u čijem sastavu je tada bila. OIF nije najvažnija svetska organizacija, ali je sigurno nama bliska, i omogućava nam da uspostavimo što više međunarodnih veza. Poznata je naša ekonomska saradnja sa nekadašnjim nesvrstanim, članovima OIF: Tunisom, Egiptom, Demokratskom Republikom Kongo, Togom… Još uvek u njima rade intelektualci školovani na našim univerzitetima. Svi znamo za našu istorijsku povezanost sa Francuskom, naše studente školovane na njenim univerzitetima. Neki belgijski zakoni su poslužili kao uzor Srbiji posle 1903. Najzad mnogi naši sugrađani danas žive i rade u Francuskoj, Švajcarskoj, Belgiji i Kanadi, osnivačima OIF.
Nadam se da će se Srbija aktivnije uključiti u rad u OIF i da će je na 14. samitu koji treba da se održi 2012. u Kinšasi Kongo zastupati njen predsednik i da ćemo tada postati pridruženi član OIF, kao što je na primer 2008, u Kvebeku, Jermenija od posmatrača postala pridruženi član.
Autor je predsednik Sekcije Srbije UPF
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
