Saša Janković Foto: Medija centarIz krugova bliskih Demokratama u SAD nedavno su objavljena dva kraća programska dokumenta njihovog kandidata za predsednika SAD Džozefa Bajdena – jedan o viziji američko-albanskih odnosa, suštinski upućen Albancima s Kosova i iz Albanije, i drugi o budućnosti odnosa Amerike i BiH.
U oba dokumenta Bajden ističe s jedne strane svoju pomoć Kosovu, Albaniji i BiH i, s druge, suzbijanje štetnog uticaja Srbije i pojedinih srpskih političara.
Nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić uključio u predizbornu kampanju Donalda Trampa, Bajden je ovime nastupio sa pozicije „Srbija je odabrala svoju stranu, biram je i ja“.
Unapređivanje odnosa Srbije i SAD je svakako u srpskom nacionalnom interesu. Međutim tzv. ekonomskim sporazumom sa Prištinom pod patronatom Trampa, u sred njegove predsedničke kampanje, Aleksandar Vučić se približio Trampu, a ne Americi; napravio je hazarderski potez, ušao u kocku krajnje neizvesnih američkih predsedničkih izbora, a Srbiju stavio kao ulog.
Jasno je zašto se Vučić odlučio na kocku – on polako ali sigurno gubi oslonac u Evropskoj uniji, posebno Nemačkoj, a bez dosadašnje otvorene podrške iz inostranstva njegova vlast je na staklenim nogama. Ali Srbiji, koja još uvek baštini ostatke uravnotežene i postojane jugoslovenske diplomatije, takvo hazarderstvo nije trebalo.
Na prethodnim predsedničkim izborima u Americi Vučić je podržao kandidatkinju koja je izgubila. Tu, mnogo manje vidljivu grešku, platio je troipogodišnjim hladnim odnosom pobednika. Sada, na samom kraju Trampovog (prvog) mandata, kartu za preletanje u njegovu klupu Vučić plaća narušavanjem diplomatskih odnosa Srbije sa Rusijom, EU, arapskim svetom i Palestinom. U slučaju pobede Bajdena, Srbija će novu Vučićevu kocku platiti još skuplje.
Za sve bi bilo bolje da je Bajden ignorisao Vučićevo svrstavanje uz Trampa. Tim pre što Aleksandar Vučić u stvarnosti ne kontroliše volju srpske dijaspore – na poslednjim predsedničkim izborima dobio je samo 10% njenih glasova u SAD, a drugoplasirani na tim izborima, njemu opozicija, 60%.
Da je Bajden našao snage da se izdigne i pruži ruku i prema Srbiji, to bi bio pravi znak pobedničkog mentaliteta.
Taj znak bi Srbi u Americi zapazili i nagradili. A koliko god da su malo biračko telo, čini se da će svaki glas biti presudan. S ove strane okeana, vlast u Srbiji morala bi da vodi državnu, a ne privatnu i stranačku politiku.
A opozicija da ne likuje nadajući se da će bilo ko iz inostranstva, pa i Bajden, kazniti Vučića. Najveću kaznu u takvom scenariju platila bi, kao i 1998. godine, Srbija i njeni građani.
Autor je bivši Zaštitnik građana Republike Srbije i predsednički kandidat na izborima 2017.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
