Srbija na ledu

Pre godinu dana Evropska komisija prekinula je pregovore sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju, jer naša zemlja nije ispunila obavezu o isporučivanju Ratka Mladića Hagu. Od tada, vreme je u Srbiji stalo.
U redovima vladajuće koalicije to nije tema koja je na prioritetnoj lestvici. Ako se prekid pregovora i pomene, obično se to svodi na ocenu da je takav postupak EU bio nepravedan i izveden pod ogromnim pritiskom SAD. To što smo jedina zemlja osim BIH koja još nema ovaj početni sporazum sa EU, i jedina sa kojom su pregovori prekinuti, nimalo ne brine vladajuću elitu. Kao što je uostalom nije zabrinulo maja prošle godine, iako je zbog toga vlada ostala bez jedinog potpredsednika. Dr Miroljub Labus svoju ostavku obrazložio je rečima da «ne može da ostane u vladi koja ne ispunjava svoje preuzete međunarodne obaveze».
Neki ekonomisti pokušali su da makar okvirno sagledaju koliki ceh je Srbija platila time što nije, kako je bilo planirano, krajem prošle godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji. Na kraju su priznali da je u ciframa koje se mere milijardama evra ipak lakše utvrditi koliki je zapravo direktan gubitak sredstava koje EU pruža zemljama kandidatima, nego onaj indirektan koji se ogleda, recimo, u prilivu stranih investicija, ali i u tome da li mi svoju zakonsku regulativu prilagođavamo standardima EU. A jedan od sastavnih delova Sporazuma je i dogovor o slobodnoj trgovini sa EU, gde je liberalizacija samo jedna strana medalje, a drugu čini usaglašavanje svake pojedinačne carinske tarife sa propisima EU. Da bismo nadoknadili izgubljeno vreme, sve to trebalo bi uraditi što pre, što nije moguće bez vlade i parlamenta.
Stoga ekonomski eksperti kažu da je veoma opasno uljuljkivati se oko toga da bi Evropska komisija možda već krajem maja mogla da donese odluku o nastavku pregovora i bez ispunjavanja uslova o hapšenju Mladića, samo ukoliko Srbija bude konačno dobila demokratsku, proevropski orijentisanu vladu. EU, tvrde oni, neće odustati od isporuke Mladića, a pitanje je šta jedna vlada u kojoj ostaje stari premijer – a njegova stranka u rukama zadrži MUP i BIA – može da uradi na ispunjenju postavljenih uslova.