foto (BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVIĆ)Ne treba mnogo obrazlagati da tvorci SNS slogana imaju dobar smisao za ironiju i (crni) humor. Mir, stabilnost, Vučić – ono što se zaista mislilo je nemir, haos, Vučić (on je ipak konstanta). Srbija sutra, a misli se Srbija, al juče, ili Srbija – malo sutra.
Može sa nabrajati još slogana, a neke, poput brige za našu decu bolje je preskočiti jer će još dugo celo društvo osećati traume njihove „brige“…
Povod ovog teksta je jedini izuzetak pravila po kome Srpska napredna stranka sloganom najavljuje čistu suprotnost.
Naime, prošlo je godinu dana od čuvenog skupa pod sloganom Srbija nade. Prisetimo se ukratko kako je to bilo.
Hiljade ljudi protestovalo je Beogradom čvrsto rešeni da stanu na put širenju kulture nasilja koja se neguje i zaliva od strane režima i medijskih saučesnika.
Javila se nada da je ipak moguće uspostaviti zdraviji sistem vrednosti.
Kako ugušiti nadu, demonstrirati nadmoć i pritom disciplinovati svoje podanike i pokazati im da brod ne tone?
Napraviti spektakularan, nikada masovniji, (kontra)miting!
Kako nazvati skup koji treba da uguši nadu u bolju Srbiju?
Očigledno – Srbija nade!
Veliki spektakl najavljivan je desetak dana unapred, a na televizijama je odbrojavano koliko dana nas deli od najveličanstvenijeg skupa u istoriji Srbije. Za tu nepriliku angažovano je oko 2.200 autobusa.
Otkazivane su dečije ekskurzije i ukidane redovne linije da bi se oslobodili autobusi. Plaćali su statiste.
Ucenjeni su mučenici iz svih institucija. Zdravstveni sistem je radio sa 20% kapaciteta, a čak su i sportski klubovi vrbovali ljude.
Ispraznili su Kosovo od Srba i angažovali čak i albanske prevoznike. Uvozili su ljude iz Makedonije, iz Republike Srpske, iz Crne Gore.
Angažovani su svi resursi i potrošeno je oko pola miliona evra da bi se okupilo 200.000 ljudi koji bi poslali jasnu poruku – za Srbiju nema nade…
Koji je rezultat? LJudi su se masovno razbežali i pre nego što je glavni glumac stupio na scenu.
U trenucima kada je trebalo da se skandira čulo se 50-100 usamljenih glasova.
Umesto besede od sat vremena, protagonista srpskog beznađa pričao je dvadesetak minuta da se ne bi svi razbežali.
Cilj je bio ogrnuti se plaštom moći, ali svi su videli da je car go. Sav novac, svi pritisci, ucene i propaganda nisu uspeli da uguše nadu.
Da kiša nije uzrok (ne)uspeha skupa videlo se već narednog dana kada je 50.000 slobodnih i nepokolebanih ljudi protestovalo pod kišobranima.
Nepredviđeno, prvi put u novijoj srpskoj istoriji, SNS je ispunio obećanje najavljeno sloganom – pokazao je da ima nade za Srbiju!
Decembarski izbori ogolili su još jednom slabost režima.
Samo uz nikad veće nepravilnosti, režim je uspeo da ostvari nikad slabije rezultate.
U ovo vreme isfabrikovane konfuzije koja za cilj ima dominaciju beznađa, valja se setiti 26. maja 2023. godine, dana kada je režim pokazao svu svoju slabost i da za Srbiju ima nade.
Još uvek ima nade, car je još uvek go, uvek je i bio.
Autor je asistent na Priorodno-matematičkom fakultetu u Nišu i redovni učesnika protesta
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
