Srbija o kojoj maštamo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. “Jer, iskreno rečeno, ako se svi uzvrpoljimo, kada iz Evrope stigne pismo da bi Srbija konačno morala da prizna genocid u Srebrenici; ako iz građanskog protesta polete grudve i urlici na LGBT Info Centar; ako je Glavonjićev „Teret“ trenutno najveći „antisrpski teret“; ako i dalje ne može da se shvati zašto je SRJ bombardovana ona tri meseca, nego se samo leleče i kuka kako smo niti krivi, niti dužni nastradali; ako je u redu da aktivisti Inicijative budu kažnjeni što su razvili plakat pred osuđenim ratnim zločincem; ako Mirjana Karanović nije poželjna za mikrofonom zbog svojih ličnih stavova; i ako se i dalje gubimo u halucinacijama da je Kosovo oteto iz čista mira, i da postoji šansa da se vrati u zagrljaj Srbije – onda o kakvim mi promenama, dragi moji, bulaznimo?”

   Ako smo nedovoljno pametni pa ulećemo u “igre” za koje nismo spremni da ih dobijemo. A za one naše koji odlučuju za da pogrešno odigramo, ne mogu biti krivi pripadnici naroda koji se sada protive da priznaju tuđe krivice. Vi ste spomenuli lidera intelektualne i političke elite. I Đinđić je išao na savet kod blesavog Ćosića! Alo niste naveli koji su to sada zamenili Ćosića, a možda i ovde pišu svoja proseravanja.
   Sebe smatram pripadnikom naroda, u kome leži i mudorst i ludost. Moj moj otac je pre nego je počeo da gleda i sluša Vučelićevu RTS, svakoda dana se družio sa svojim kolegom Ademom, penzionisanim rudarem i zemljoradnikom, razgovarali češće na albanskom nego na srpskom jeziku.
   Meni su Srbi po zanimanju pretili devedesetih godina zato što sam štitio Albance na Kosmetu, kako su to smatrali pomenuti Srbi. A istina je da sam tako branio srpski obraz, čast. A pretili su mi lider Radikala u Skoplju, gde sam tada živeo, i dopisnik Ekspes politike i Politike. Lider Radikla i svi njegovi kadrovi sada odlučuju u Srbiji!!! Hajde zajedno s Vama da se javno ipišamo na spomenik hokaštaleru Nikoli Pašiću, a uskoro će biti podignut spomenik njegovom Šefu, Kralju Aleksandru
   Kada mi je 1993. diplomac sa Fakulteta za bezbednost u Skoplju govorio da mu je Mladić bio najbolji profsor, ja sam ljutito odgovorio: “Ako hoćete eno vam prvac, pa odite da biste bili s njim u BiH. Kasnije (1998. )sam saznao od makedonskog generala koji je učio kod Mladića i tako postao pukovnik, bilo je već kasno da nešto mu protivurečeim jer sam znao da je Mladić u žaru borbe prevaren, ne samo do naših političkih lidera, već i lidera sa Zapada kao i NATO generala. Zar nije čudno da ja rudarski inženjer Vama kažem šta je jedan od najvećih filozofa napisoa kao zaključak: “Ko to ne bi ubio, ako mu se ukaže dobra prilika?” Kao što znam edfinicuju genocida, jer sam polago genetuku na Fkultetu u Skolju, gde je moja supruga bila professor. A bila je na spomenutom Fakultetu za bezbednost i napisala je nabolji univerzitetski užbenik u SFRJ – Psihologija optšenarodne odbrane.
   Nije moj otac odlučivao da imitira američki kapitalizam u Srbiji, ne smem da kažem koji ja na putu samouništenja. Umesto društveno poličke odnose kakva imaju mali državni sistemi kakve su Skandinavske zemlje. U sva tri poziva za fomiranje političkih stranaka u Skolju, UJDI, pa “Reformske snage” Ante Markovića, onnosno Stojana Andova, pa Demokrastka stranka dr Milosvlevskog, politički degradiranog u vreme Titoizma,. liberalizma, postavljao sma uslov: prvo terba razgovarati i napraviti novi Programa Osnovnog obrazovnog sistema. Vi ste maladi ali znate da se u školama priperamaj nova snage koji će buti poslušne budale blesavih političara i intelektulaca. Jer umesto Etike, može i Hrićaske i ako Hrsits sada be bui buioa hriđanin, uvedena je veronauka. I tako vraćeni smo mentalno jeden vek unazat. Zato zadnja rečeanica Vam je tačna kao dijagnoza. No, Vi kao duhovni lekar ne nudite lečenje. A ja koji znam lek neće ni da objave u ovom najboljem receptu, što nosi ime Danas. Jer sam za njih nepoznat, odnosno nisam njihovo drug. Primitivizam! Dragi moj.

2. Ne volim da se pravim pametan ali moraću ipak malo jer si me inspirisao. Pre nešto više od dve decenije pročitao sam knjigu holandskog istoričara srednjeg veka Johana Hojzinge (Johann Huizinga) „Jesen srednjeg veka“. Klasika. Ono što me je zapanjilo bila je ne sličnost, nego identičnost sveta umirućeg srednjeg veka u zapadnoj Evropi i ovog živog i zdravog kod nas u Srbiji na Balkanu. Beskrajna formalnost, opsednutost tradicijom i „lepim običajima“ kao i „dobrim kraljevima“, vrlim i časnim koji „vole i brane narod i veru“ iako je stvarnost bila paklena i šarena kakofonija nasilja, surovost, lopovluka-crkvenog i svetovnog- i večnih ratova (doba stogodišnjeg rata). I sami likovi, uzmimo primer Van Ejkovih portreta, NEVEROVATNO podsećaju na „naše ljude“ danas u izrazu i stavu. Srednji vek je u zapadnoj Evropi umirao nešto više od dva veka da bi ga smenila renesansa, reformacija, verski ratovi, racionalizam, revolucije, kapitalizam i svetski ratovi. Ovaj naš srednji vek je živ i zdarav i ne pokazuje znake bilo kakve smrtne bolesti. Naprotiv. Mi smo prespavali uglavno celu istoriju zapadne evrope i probudili se pri njenom kraju misleći da je to ona ista koju smo napustili pri udlasku u blaženi san. Ali nije. Mi govorimo jezik onog vremena i nikako ne razumemo ovaj današnji pet vekova mlađi i unapređeniji. I što je najgore, mislimo da su oni ti koji ne razumeju nas. Ako hoćeš objavi ako nećeš barem pročitaj.

3. Ćosićevski kult smrti? Wrong. „Vreme smrti“ ima za temu besmislene masovne žrtve a ne kult smrtu. Cveće za tenkove? Još jedan mit. Kolone oruđa su išle satima, niko te momke nije ispraćao u smrt. Tih par ruža iz vojnih zgrada ne čini baštu, niti su „Rane“ dokumentarni film. U svakom slučaju išli mladići 18godišnjaci da deblokiraju kasarne koje su opokolile nenaoružane žene i deca, pretpostavljam, redom zadojene antifašizmom u ljudskim nesrpskim pravima, i eto dobili podršku porodica vojnih lica. Hajde od toga da napravimo večiti punch line idu deca od 18 godina iz Beograda da ubijaju nesrbe. I onda ono večito pitanje o histeričnoj masi koja ne zna zašto je bombardovana? Da nije Kant bombardovao Srbiju? Čoveče ako si ateista kako onda veruješ da postoji viša moralna sila koja bombarduje, koji god da je fucking povod. Dobro, autore novinaru, slutim mlad (a ako nisi da si mlad očigledno si manje zreo od 18godišnjaka koji su bili u kamionima i tenkovima) i pod jakim si uticajem žena u crnim košuljama. Ipak, kapiram, sigurno bi shvatio da je Srbija mnogo bolje mesto za život kada bi umesto slušanja baba u crnim košuljama koju su gornju priču dobrano već naplatile, malo iskulirao i probao da smuvaš neku mačkicu, mačora ili oba, već kakvog si seksualnog opredeljenja. Ali zar je moguće da veruješ ovakvo moralističko smaranje i dalje ima publiku na pragu 2019. godine? Što je najgore verovatno si upravu. Ima.

   1. Koja količina narcisoidnosti u, pretpostavljam, potpuno nekompetentnom kvalifikovanju neke osobe ?!? (Da ste profesionalno kompetentni, dakle, da ste psiholog, psihijatar, pedagog, sociolog, andragog… onda bi trebalo da znate da Vaša kritika, ukoliko je smislena, naravno, treba da se bavi nečijim ponašanjem, a ne osobom koja izlaže određene stavove, koji se Vama, vrhovnom autoritetu (hm…) ne dopadaju!) Izvorišta Vaše edukovanosti su, verovatno, informer/pink/alo/rts/srpski telegraf/ćosić/drecun/lazanski… (sve malim slovom, namerno) pa Vam predlažem da popijete neku ljutu, uzmete omiljeno štivo u ruke i prespavajte ostatak života u zabludi. Svako dobro Vam želim !!!

      1. Hvala Vam, na odbarni čovečnosti, a ruganju idiotizmu.

         1. Novinaru autoru, hvala vam na preambicioznim banalnostima.

      2. Na tekst i sve komentare:
         Osnovni problem i jeste što intelektualna elita (vidim da svi imate škole i pročitano štivo iza sebe) umesto da je okupljena oko ideje rešavanja problema ovako teškog društvenog, socialnog i ekonomskog stanja usmerava svu pažnju u nekakvo nadmetanje. Čije razmišljanje i stavovi su pametniji i ko je naivan, nezreo i izdajnik ako misli suprotno…

      3. „Autor je novinar“ deli kolektivne dijagnoze, pa što ne bi podelio i ja njemu da je mlad, naivan i ambiciozno banalan. Vidite g. Štajn ja nisam psiholog, ali primećujem religiozni-horoskopski model argumentovanja koja pored ambiziozne banalnosti nije sofisticiraniji od Informera. Prvo pomeneš „situaciju koja se ne menja“ pa kažeš 100 godina, pa onda oko te misli ubaciš klasične koske poput Ćosića, kulta smrti, Srebrenice, cveće na tenkove, nesrpske žrtve itd. Dakle što apstraktnije da se ne bi dokučila ispraznost neproverljivih argumenata i da bi se što više ideoloških istomišljenika u tome prepoznalo kao u prognozi za horoskopsi znak. Zaista verujem da iz parka kod Vuka sa ortakom teško može dobaciti dalje od jeremijada. Tekst biva jači naravno ako je relevantan izvor starija koleginica, ortak iz kraja uz par urbanih legendi poput cveća na tenkovima. Kao neko ko je te tenkove video (za „autor je novinar“ ne znam) mogu reći da su se svi živi „usrali“ od njih i da masovne proslave nije bilo. Manje više svi su osećali da se „ruši svet“ u kojem su živeli i nisu baš bili happy što ne znači da su bili protiv „nužnosti vojne intervencije radi zaštite viševekovnog kućnog praga“ ili u NATO sofistiranijoj varijanti „zbog teškog kršenja ljudskih prava“. No „autor je novinar“ ne primećuje da je: 1. 90% rezervista izbegavalo mobilizaciju 2. da je Beograd imao relativno masovne proteste protiv rata (svakako značajnije od mitološkog cveća na tenkove) 3. da su realnom nasilju uoči eskalacije rata bili izloženi Srbi u velikim gradovima Hrvatske (možda je JNA intervenisala kao i Kant protiv Srbije, tj. NATO) 4. da su u redovima JNA mahom ginuli regruti koji možda ni nevinost nisu izgubili, itd. Dakle, vaš „autor je novinar“ ni vi nemate ama baš nikakav odnos prema kontekstu i konkretnim ljudima, već ih kolektivno ubacujete u vaše uobičajene šeme i kolektivne dijagnoze poput „psihotična paranoja od svih živih bića nesrpskog porekla“ (za to ne morate biti psihijatar, već „autor je novinar“ po struci). Vama te nesrpske žrtve služe da se vi bolje osećate u svojoj moralno superiornoj poziciji i u odnosu na Srbe i u odnosu na nesrpske žrtve. Dakle vi se nikada ne postavljati niti u poziciju srpskih niti u poziciju nesrpskih žrtava jer vama je ubijeni dečak Bošnjak vredan samo ako je žrtva genocida a srpski vojnik samo sa kamom u zubima i bradom do debelog stomaka. The bottom line je da i vi i vaš „autor je novinar“ verujete da je Srbiju bombardovao Kant lično i da Srbiji moralne presude izriče Kant i da se zato tu ništa ne menja već 100 godina i u toj priči 18godišnjak u rovu, ubijeni dečaka u Srebrenici su tu samo da zadovoljavaju vaše pravoverne sujete coolness (autor je) novinara.

4. Odgovor na dilemu autora krije se u preambuli teksta („sedimo, dangubimo…“). Mogli ste da očistite sneg sa grana, samo taj mali detalj već bi bio napredak za Srbiju.

5. Bilo bi poželjno da autor definiše i objasni tu Srbiju o kojoj on mašta i tada bi se videlo da takva država verovatno zasnovana na „modernim evropskim vrednostima“ predstavlja puki provizorijum, apsurd, utopiju, košmar, multi-kulti haos, kulturni i nacionalni relativizam, put u pakao popločan dobrim namerama, državu koja bi po sledu takvih vrednosti išla u neupitnu propast. Alternativa nije ni „povratak našim svetim precima i slatkom pravoslavlju“ o čemu nam guslaju mnogi Srbi po zanimanju. Treba definisati i osmisliti neku treću ili četvrtu alternativu sistemu koji je neodrživ i u Srbiji ali i u Evropi, ali sva ta pitanja su izgleda mnogo šireg opsega da bi ih g.Krstić razumeo.

6. Ono kada si nesposoban da sam smislis makar jednu recenicu pa prepisujes i lose recutujes vec davno izlizane fraze. Slaba nesto ova nova generacija.

7. Kao i u svim profesijama, ako si netalentovan i trecerazredan a pozicionirao bi se na trzistu, onda moras da na sebe privuces paznju. Na folkerskoj estradnoj sceni to se postize silikonskim implantima, porno snimcima, a ne pevanjem. Na kvaziurbanoj, kvaziaktivistickoj, kvazinvo, kvazidozivimokatarzuiprihvatimorealnost estradnoj sceni to se postize sve agresivnijim i agresivnijim pljuvanjem po Srbima i Srbiji. U budicnosti se ocekuje jos ovakvih tekstova od „novinara“ a kasnije ce „novinar“ ili biti neki nebitni NVO funkcioner i ziveti od grantova ili ce zatraziti azil negde na zapadu zbog „ugrozenosti u Srbiji“ i nastavak zivotarenja na grbaci tamosnjih poreskih obveznika