Zašto je Srbija lider organizovanog kriminala u regionu?

Prema ovom indeksu, Srbija je treća u Evropi i lider u regionu u organizovanom kriminalu. Ovaj indeks, kroz analizu kriminalnih tržišta i delovanja kriminalnih aktera u određenoj zemlji, vrši rangiranje zemalja u ovoj oblasti.

U pogledu kriminalnih aktera, u obrazloženju indeksa, navedeno je da političari štite organizovane kriminalne grupe u Srbiji, koje najviše sarađuju sa kriminalnim grupama iz Crne Gore.

Dodatno, prema ovom indeksu, u Srbiji je razvijeno kriminalno tržište narkotika, ilegalnog oružja i krijumčarenja/trgovine ljudima. Sveukupno, borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji je ocenjena kao neefikasna, posebno u politički osetljivim predmetima.

Naime, Srbija se i dalje nalazi u samom vrhu evropskih zemalja po obimu organizovanog kriminala, jer je prema prvom Globalnom indeksu organizovanog kriminala objavljenom oktobra 2021. godine bila druga u Evropi. Zapravo, Srbija ima gore apsolutne poene nego pre dve godine ali je Ukrajina zauzela drugo mesto, jer je zbog rata u toj zemlji došlo do porasta organizovanog kriminala.

Slični su i nalazi Evropske komisije koja je u svom izveštaju o napretku Srbije iz novembra 2023. godine uputila iste preporuke koje Srbija treba da realizuje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala.

Jedna od glavnih kritika jeste da Srbiji nedostaje strateški pristup u ovoj borbi, jer se samo bavi pojedinačnim slučajevima. Nedovoljno se primenjuju proaktivne krivične/finansijske istrage.

Još uvek nije promenjena uloga Bezbednosno-informativne agencije u krivičnim istragama, te ova agencija i dalje sprovodi posebne mere u borbi protiv organizovanog kriminala.

Ovo pitanje je posebno problematično, jer je ova agencija podložna političkom uticaju koji može promeniti tok krivičnih istraga. Po prvi put, u ovom izveštaju eksplicitno se pominju aktuelni slučajevi organizovanog kriminala, poput Jovanjice, suđenja kriminalnim klanovima Darka Šarića i Veljka Belivuka.

Dakle, važnim međunarodnim organizacijama i institucijama je jasno kako se odvija borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji.

Ekspertske organizacije civilnog društva već godinama ocenjuju kako se u Srbiji zbog političkog uticaja na sektor bezbednosti i pravosuđe, odnosno zbog zarobljenih institucija, dešava fingirana borba protiv organizovanog kriminala koju kreiraju i promovišu političari. U tom smislu ne iznenađuje što je Srbija lider organizovanog kriminala u regionu.

Na nacionalnom nivou policija je izložena ogromnom političkom uticaju koji utiče na sprovođenje određenih krivičnih istraga. Direkcija policija, kao organizaciona jedinica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ne poseduje potrebnu samostalnost za operativno postupanje.

Takođe, već dve godine policija radi bez direktora i posledično je lakše manipulisati njenim radom. Zbog toga ministar unutrašnjih poslova, kao politička ličnost, može formalno ili neformalno da utiče na rad policije uopšte a posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala.

Pored toga, zastupljena je praksa da svaki novi ministar dovodi svoje kadrove od poverenja, preko kojih potencijalno može uticati na tok konkretnih istraga.

Osim što je policija postala politizovana, zahvaljujući pojedinim policajcima koji su navodno sarađivali sa kriminalnim grupama postala je i delimično kriminalizovana.

U predmetima Jovanjica i protiv kriminalne grupe Darka Šarića, kao članovi tih organizovanih kriminalnih grupa, optuženi su i pripadnici policije.

Takođe, bivši zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala osuđen je da je trgovao uticajem kako bi pomogao članu klana Veljka Belivuka.

Ovi negativni primeri posledično smanjuju integritet policije i poverenje građana u ovu instituciju, ali istovremeno podsećaju da nema organizovanog kriminala bez saradnje sa delom državnog aparata.

U takvom radnom okruženju, izloženom političkim i kriminalnim uticajima, malobrojni policajci sa ličnim integritetom i dostojanstvom pružaju otpor i rade svoj posao na profesionalan način.

Slobodan Milenković, policijski inspektor koji je sa svojim kolegama otkrio da se na poljoprivrednom gazdinstvu Jovanjica nalazi verovatno najveća plantaža marihuane u Evropi, jedan je od tih policajaca.

Najpre je bio žrtva medijske kampanje, potom su ga pratili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, visokopozicionirani pripadnik vladajuće Srpske napredne stranke mu je navodno nudio mito i napredovanje u karijeri ako odustane od predmeta Jovanjica. NJegov advokat već dva puta obaveštava javnost da je njegov život ugrožen.

U međuvremenu, Milenković je, sa mesta načelnika Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, premešten na drugo radno mesto u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

S druge strane, Predraga Koluviju, vlasnika Jovanjice, u javnosti brane predstavnici izvršne vlasti. Prema tome, kao sasvim opravdano pitanje nameće se da li u Srbiji vladaju institucije i pravo ili je posredi vladavina političkih moćnika.

Zanimljivo je pogledati kako srpska policija održava međunarodnu policijsku saradnju u ovakvim uslovima. Pomoću ove saradnje, srpskim organima dostavljeni su dokazi prikupljeni posredstvom Skaj aplikacije, na osnovu kojih su pokrenute istrage protiv kriminalnih klanova Veljka Belivuka i Darka Šarića.

Suočena sa obiljem dokaza protiv ovih grupa, Srbija je praktično bila naterana da pokrene ove istrage.

Po prirodi tužilačke istrage, policija treba da bude produžena ruka javnog tužioca i da postupa po njegovim nalozima.

Upitno je da li je policija, koja radi u opisanim uslovima, sposobna da odgovori zahtevima javnih tužilaca, koji rukovode predistražnim i istražnim postupkom.

I samo javno tužilaštvo je izloženo različitim izazovima u svom radu i opstrukcijama koje mogu da dođu sa vrha tužilačke organizacije.

Svakako, to može da utiče na postupanje tužilaštva u predmetima organizovanog kriminala, kao i na (ne)poverenje građana u javno tužilaštvo. Iako novousvojeni tužilački zakoni treba da obezbede samostalnost tužilaštva u radu, već su se javili problemi u primeni, između ostalog, i zbog političke kulture u Srbiji.

Suđenja u predmetima organizovanog kriminala često se odlažu, što rezultuje dugotrajnim sudskim postupcima. U tom smislu, ne iznenađuje informacija da je odloženo suđenje pripadnicima Zemunskog klana za otmicu iz 1997. godine.

Ni posle 26 godina sud nije utvrdio ko je od članova ovog klana kriv za to krivično delo. Takođe, interesantna je činjenica da je u predmetu Jovanjica 2, gde su optuženi pripadnici sektora bezbednosti, posle dve i po godine nije održano pripremno ročište što je formalni preduslov za početak suđenja.

U aktuelnim predmetima organizovanog kriminala, koji su navedeni u izveštaju Evropske komisije, kao dokazi u postupku koriste se poruke prikupljene korišćenjem aplikacije Skaj. Još uvek je neizvesno da li će ti dokazi pomoći prilikom donošenja presuda.

U Srbiji se retko hapse predstavnici državnih struktura zbog moguće povezanosti sa organizovanim kriminalom, kao što je slučaj u drugim državama regiona.

Malo je verovatno da se to promeni u narednom periodu. Dodatno, modus operandi prethodnih Vlada u ovoj borbi, kroz masovna hapšenja ili objavljivanjem ratova protiv mafije, imao je samo propagandnu vrednost.

Protagonisti ovih događaja jesu nosioci izvršne vlasti što nas podseća da politička volja u Srbiji određuje da li, kad i koga treba uhapsiti i procesuirati zbog organizovanog kriminala.

Nove ratove protiv mafije možemo očekivati već nakon formiranja nove Vlade. Jedino nam preostaje da se nadamo da još uvek rade hrabri i profesionalni ljudi od integriteta u policiji, tužilaštvu i sudu kojima je javni interes, da Srbija bude zemlja sa manje kriminala, na prvom mestu.

Ukoliko se i to u međuvremenu promeni, Srbija je na sigurnom putu da postane lider u organizovanom kriminalu u Evropi.

Autor je mlađi istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.