Srbija posle Vučića

Iz duboke potrebe da pošaljemo poruku nade, grupa okupljena oko Novog Optimizma rešila je da krene po Srbiji sa serijom tribina o tome kakvo društvo želimo da gradimo nakon Vučića. Okolnosti su bile takve da akcije nisu proizvele dovoljan efekat. Bilo je to godinu dana od pokradenih izbora u Srbiji i od agresije Rusije na Ukrajinu, kada smo svi, ne samo u Srbiji, zapali u ozbiljnu depresiju. I pored uspešnih skupova u Subotici i Zrenjaninu na proleće 2023, sve je bilo zaustavljeno tragičnim događajima u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu i selima Dubona i Malo Orašje. Nakon što se u trenutku skamenila, Srbija se uskoro pokrenula tražeći novu odgovornost i suprotstavljajući se talasu nasilja na svakom koraku.

Usledili su još jedni izbori pod nefer uslovima, a zatim i novi, obeleženi dodatno raspravama unutar demokratske opozicije i međusobnim optuživanjem oko toga da li izbore treba bojkotovati ili ne. Optimizam je još više pao među ljudima koji su bili prinuđeni da slušaju metodološke umesto suštinskih rasprava političara. Umesto izbornih, u 2024. na površinu su izbile ekološke teme i usledilo je leto obeleženo masovnim protestima protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Bio je to jasan znak da građani žele promene.

Padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu strašnim zločinom kao evidentnom posledicom korupcije, dogodila se i kolektivna katarza ogromne većine građana Srbije. Već prvim reakcijama, prvo Novosađana, a zatim i ostalih, poslata je poruka da posle ove katastrofe mora doći do odgovornosti SVIH umešanih u tu pljačku i zločin. OKUPLJANJE i uključenje studenata u protest, najvrednijeg i najvitalnijeg dela našeg društva, i njihovo neprikosnoveno vođstvo, doneli su novu dimenziju solidarnosti, odgovornosti i optimizma među građane. Najvrednije je ipak, mogućnost da društvo dođe do NOVOG DOGOVORA.

Taj novi dogovor, koji smo najavili pre tačno dve godine, kao DOGOVOR O BUDUĆNOSTI, podrazumeva dogovor oko pravca u kome želimo da idemo, oko vrednosti koje moraju da stoje u temelju društva i države i oko načina na koji ćemo da izvedemo promene. Dogovor moramo da postignemo prvo među sobom, da bismo konačno prestali da se vrtimo u krug i služimo zastarelim, prevaziđenim metodama koje u novim okolnostima očigledno ne daju rezultate. Pravac u kome se Srbija kreće mora da bude kristalno jasan svakom članu zajednice. To je misija Novog optimizma, da stalno i uporno ukazuje da je put Srbije ka izgradnji demokratske i pravne države, kroz savezništvo sa tradicionalnim partnerima i kroz usvajanje i zastupanje vrednosti koje krase kontinent kome pripadamo. Ovaj put vodi u Evropsku uniju, koja je, pored svih svojih mana, još uvek najbolja garancija za izgradnju države dostojne čoveka. Ona je i najuspešniji mirovni projekat u svetu, što je posebno važno za Balkan, područje opterećeno sukobima iz prošlosti, održavanim u životu od strane brojnih autoritarnih vladara.

Društvo i državu moramo da gradimo na vrednostima. Društvo je zajednica solidarnosti i međusobnog poštovanja, zasnovana na ljudskim pravima i zaštiti slabijih i ugroženih. Sve drugo vodi u beskrupuloznu vladavinu jakih i moćnih, praćenu represijom i tlačenjem čitavih kategorija stanovništva.

Srbija nakon Vučića pre dve godine je izgledala daleko i gotovo nemoguće. Probali smo da ubedimo društvo da je u pitanju ne samo ostvariv cilj, već i jedini za koji se vredi stvarno boriti. Polako se svest probijala među građanima da su promene moguće i da je sva moć u našim rukama. Građani su suvereni u svojoj zemlji, političarima samo privremeno delegiraju da u njihovo ime upravljaju javnim poslovima.

Danas nam je država oteta, a institucije zarobljene. Studentski protesti i pobune svih slojeva stanovništva, pokazale su da nismo nemoćni, da imamo snagu da promenimo budućnost. Vladavina najgorih mora da ostane incident, nešto čega ćemo se sećati samo kao opomene. Studenti su nam pokazali put, na svima nama je da tim putem krenemo. Aleksandar Vučić više nije tema. Danas je tema šta ćemo sutra da uradimo da stvorimo Srbiju dostojnu svoje mladosti. Da bi se to desilo, potreban nam je NOVI DOGOVOR – DOGOVOR ZA BUDUĆNOST.

Autor je osnivač Novog optimizma i poslanik Zeleno-levog fronta u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.