foto (BETAPHOTO Miloš Miškov)Upozoravala je struka uoči početka nove školske godine da pouke iz tragičnih majskih događaja nismo izvukli.
Ukazivali su da smernice za rad škola koje je donelo resorno ministarstvo neće ništa promeniti.
Govorili su i da povećanje broja policajaca neće sprečiti nasilje u obrazovnim ustanovama, već će ga u najboljem slučaju izmestiti van škole i školskog dvorišta.
Da su bili u pravu videli smo početkom oktobra kada su na društvenim mrežama osvanule slike brutalnog nasilja u kome mladić šutira drugog u glavu, nakon čega ovaj pada.
Nemile scene su se ponovile, samo je ovog puta žrtva vršnjačkog nasilja devojčica iz jedne prestoničke osmoletke kojoj je drug polomio nos.
Pre nekoliko dana tinejdžer je ranio nožem druga u stomak. Nasilje se takođe dogodilo van prostorija škole.
Da pravila nema potvrđuje najnoviji slučaj seksualnog nasilja u surduličkoj osnovnoj školi čije okolnosti ispituju policija i tužilaštvo.
I sve ovo je samo vrh ledenog brega. Nasilje buja u našem društvu čije ogledalo je škola.
Zabrinjavajuće je što se ono i dalje krije i gura pod tepih, a slučajeve koji stignu do medija prate izjave nadležnih da se postupa po utvrđenim protoklima.
I tu je obično tačka.
Šta se dalje zbiva sa nasilnicima i njihovim žrtvama, da li su škole i ostali organi preduzeli odgovarajuće mere, ko je i kako kažnjen – sve su to pitanja na koja odgovori izostaju.
Godinama nas je vlast uveravala kako su uspostavljene procedure dobre i do tančina razrađeno postupanje u slučaju nasilja u školama.
Potom se ispostavilo da propisi ipak ne funkcionišu u praksi pa su zakonska rešenja promenjena.
Sada opet slušamo obećanja kako će nov zakon omogućiti efikasnije delovanje ako do nasilja dođe, a na primeru samo jednog člana koji predviđa strože novčane kazne za roditelje nasilnih učenika, vidi se koliko je nadležnima stalo da problem reše.
Nijedan roditelj do sada nije kažnjen i umesto da odgovorni utvrde zašto je tako, u zakonu prepravljaju novčane iznose koje ionako niko neće platiti.
Preventivni programi su posebna priča. Kako neki od njih izgledaju u praksi imali smo priliku da vidimo u istraživanju BIRN-a i Građanskih inicijativa.
Milioni evra državnog novca završili su džepovima fantomskih organizacija, a škole nisu imale nikakvu korist.
Odgovornost za sve što se u ovoj sferi dešava pre svega je na vlasti.
Ta odgovornost se ne ogleda samo u činjenici da je prosveta resor za potkusurivanje koji se koalicionim partnerima dodeljuje kao utešna nagrada sa kojom oni ne znaju šta će, već prevashodno u ponašanju najviših državnih funkcionera i njihovom nečinjenju da se nasilju stane na put.
Aktuelna izborna kampanja pokazuje da vlast nema nameru da se menja, niti je smanjivanje nasilje u društvu (i posledično u školama) tema kojom žele da privuku birače.
Tragično je što to nije tema ni za opozicione političke stranke kojima je ogroman broj građana svojim učešćem na protestima pokazao kojim putem Srbija treba da krene.
Nažalost, delu onih koji su sa građanima nedeljama šetali Srbija protiv nasilja ostala je samo slogan.
Drugima ni toliko.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
