Srbija se opire promeni

U oba slučaja izostaje objektivna informacija sa jedne i navika kritičkog promišljanja informacije sa druge strane. Što je razumljivo, budući da je tradicionalno uporište nedemokratske vlasti monopol nad informacijom, a da se naraštaji u takvoj državi vaspitavaju da nije nužno ili je štetno samostalno razmišljanje: u ime pojedinca i zajednice misli Država. NJenim poistovećenjem sa najvišom društvenom vrednošću, usvojen je kao kolektivni način ponašanja mit da država želi dobro svojim građanima.

Državu međutim predstavlja vlast oličena u političkoj eliti. U vođenju državnih poslova ta elita prema sebi i građanima može biti dobronamerna ili zlonamerna. Ako njena glavna osobina nije smenjivost i poštovanje zakona, nije dobronamerna, pa je neophodno takav državni aparat zemlje razlikovati od same zemlje kao teritorije čije su vrednosti nezavisne od te elite. U nedemokratskoj zemlji, državni aparat ima dvostruku prirodu koja se ogleda u nedoslednom sprovođenju sopstvene javne politike. Dvostruka priroda države, nespremnost elita da preuzmu odgovornost, nedostatak kritičkog mišljenja kod većine građana i dobrovoljna apstinencija civilnog društva od aktivnog učešća u političkom životu usled prinudne mitomanije i svakodnevne borbe za opstanak, uzrok su i posledica sveopšte negativne selekcije. Negativna selekcija krajnji je rezultat zle namere političke elite.

Ali ekspoze glavne izvršne predstavnice aktuelne političke elite je dobronameran. Cilj programa je jasan, prihvatljiv i nužan: izgradnja moderne države. Taj civilizacijski iskorak iščekuje se u Srbiji 25 godina. Istovremeno, cilj je protivrečan, jer „prevođenje države u 21. vek, redefinisanje društva usled digitalizacije i reintegracija Srbije u civilizovana društva“ zahteva redefinisanje same države što je neostvarivo bez preispitivanja uloga dosadašnjih elita koje su Srbiju i izvele iz reda civilizovanih zemalja. Takvu promenu nemoguće je postići sa kadrovima te elite, što premijerka zna („Srbija nema kadrove“). Promena je neizvesnost koja zahteva da se u slučaju neuspeha preuzme rizik, a svako preuzimanje rizika prihvatanje je odgovornosti. Kako se odgovornost izbegava jer tada aktuelni politički predznak postaje podložan preispitivanju čime se osporava njegova moć, što u zaključku vodi gubitku privilegija, u zatvorenom krugu stvari ostaju kakve jesu – draži je svet koji nam se priviđa od onog koji mislimo da jeste. Ipak, premijerka se javno obavezala na odgovornost („Ja se neću sakrivati iza svojih saradnika“).

Ona međutim, nema javni politički predznak. Stoga je upitno da li bi privrednik, nezavisni profesionalni menadžer, mogao da van političkog konteksta napravi diskontinuitet sa partijskom državom u kojoj preovlađuje negativna selekcija. Menadžer, koji je preduzetnik, i partijska država koja je birokratska, po definiciji potiru jedno drugo pa bi u slučaju opšte podrške građana premijeru – menadžeru usledila negacija partijske države, ili pak obrnuto, izostale bi željene promene negacijom takvog premijera od strane birokratije.

Da bi sprovela svoj program, čija je suština temeljna i sveobuhvatna reforma postojećeg stanja, premijerka u svom radu mora da se osloni na administraciju, koja je birokratska. Stoga je nužno da ima mehanizam kojim kontroliše tu administraciju i ume da je upotrebi tako da izbegne konfrontaciju. Aktuelna premijerka kao nestranačka ličnost taj mehanizam nema. Međutim, ona je predlog predsednika republike.

Ono što je nepoznanica jeste da li je, budući tranzitna zemlja, Srbija potrebna svetu kao sposobna ili nesposobna država. Ono što je pak poznato jeste da je svojim građanima Srbija preko potrebna kao funkcionalna država koja ima svoje mesto u svetu. Programski ciljevi vlade u programu nove vlade takvo mesto obezbeđuju. Da li će predsednik republike uspeti da pomiri eventualne suprotnosti i ostvari ulogu kohezionog faktora koji u datom kontekstu jedini može da obezbedi prožimanje i međusobnu saradnju premijera-menadžera i birokratske partijske administracije sa ciljem da reformiše tu administraciju, odnosno da li će premijerka moći da se održi mimo političke opcije, biće poznato ukoliko izostane odlazak predsednika sa vodećeg mesta te političke opcije.

Autor je izvršni direktor u privredi