Srbija, zemlja među spiskovima 1Foto: Shutterstock/Mangostar

U zemlji gde umesto rešenja pravimo liste, Srbija se pretvara u bazu podataka nepodobnih građana i građanki. U društvu gde su spiskovi postali dominantan instrument upravljanja, svako ime nosi teret kontrole i straha.

Spiskovi nepodobnih počinju već na granici, gde umetnici i umetnice bivaju zadržani bez objašnjenja. Kultura, sloboda izražavanja i pravo na mišljenje postaju tema u trenutku kada prelaze granicu Srbije.

Međutim, ti spiskovi nisu rezervisani samo za one koji dolaze spolja. Tu su i liste ekoloških i političkih aktivista, kao i prosvetnih radnika i poljoprivrednika koji su se drznuli da štrajkuju za bolji položaj.

Srbija, zemlja među spiskovima 2
foto: L.L./ATAImages

Na meti su i novinari i novinarke, kao i organizacije civilnog društva, etiketirane kao „strani plaćenici“. Da li su to spiskovi neprijatelja države ili spiskovi onih koji još uvek veruju da se ova zemlja može promeniti?

U međuvremenu, lekari i medicinsko osoblje suočavaju se sa spiskovima obavljenih operacija, koji se koriste kao sredstvo pritiska da se smanje liste čekanja, dok se loši uslovi i preopterećenost u bolnicama zanemaruju.

Sa druge strane, spiskovi kapilarnih glasova koje pravi SNS nisu obični Excel fajlovi – to su tabele sa imenima, porodičnim i poslovnim vezama, uz detaljne informacije o lojalnosti. U zemlji gde su spiskovi zakon, svaki glas je kap koja mora da se ulije u istu čašu.

Nova norma Krivičnog zakona uvodi čak i krivično delo „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“.

Time se vlast osigurava da, ukoliko neko pokuša da digne glas, to lako može biti označeno kao krivično delo. Kreira se okvir kojim se kriminalizuje ne samo sam čin protesta, nego i pisanje o njemu, što veoma podseća na Orvelovu Policiju misli.

Ovi spiskovi nisu slučajni dokumenti. Oni su dokaz sistemske represije u kojoj se slobodna misao, građanski otpor i želja za boljim životom svode na birokratske termine, a po svemu sudeći i na krivično delo. U zemlji među spiskovima, nije pitanje ko je već na njima, već ko će biti sledeći.

Zato, kao članica Demokratske stranke, osećam obavezu da podignem glas protiv ove prakse. Spiskovi nisu put ka sigurnosti, već put ka strahu i potpunoj kontroli.

A Srbija nije zemlja brojeva i rednih oznaka. Ona je zemlja ljudi, slobodnih i dostojanstvenih, i to je ono za šta se moramo boriti dokle god postoji makar i jedna osoba van tog sistema straha.

Autorka je članica Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari