Srbijom vladaju moralne i političke nakaze

Tragedija Srbije jeste u tome što su nam na vlasti sve sami biberčići, (umalo ne rekoh brnabići), a to su ljudi koji umesto mozga imaju zrno bibera u glavi. Jer na pitanje novinarke N1 televizije, prilikom predstavljanja rezultata Vlade u prethodne dve godine, da li neko od ministara oseća moralnu odgovornost za ono što se dešavalo u njihovim resorima, premijerka je začuđeno odgovorila kontra pitanjem: „Ja ne razumem, kakva moralna odgovornost?“

Premijerka i njeni ministri nisu dakle ni čuli za ono što se o moralu i nemoralu uči u gimnaziji već na prvom času iz etike. Pa evo gospođo prva ministarko:

– Nemoralno je kada vaša Vlada angažuje firmu vašeg brata za državni posao sa karticama ili kada se vi lično bavite biznisom koji se zove vetro-energija.

– Nemoral je kada se vaš ministar policije kiti titulom doktora a nije završio ni jedan fakultet.

– Nemoral je i kada vaš ministar odbrane kupi stan od nekoliko stotina hiljada evra pa na pitanje odakle mu tolike pare kaže: poslala mi tetka iz Kanade.

– Nemoralno je kada vam funkciju ministar finansija obavlja plagijator doktorske disertacije,

– Ili kada ministar sporta i dalje sedi sa vama iako je na vaše oči ukrao iz budžeta Vlade preko milion evra.

– Kriminal je a ne nemoral, kada je ministar zdravlja u vašoj Vladi čovek koji je sarađivao sa Zemunskim klanom.

– Takođe i kada na mestu ministra za rad i socijalna pitanja sedi bivši šofer guvernerke Narodne banke. I još gore, nemoralno je kada vam u Vladi privredu vodi nekadašnji konobar iz Surdulice koji je za godinu dana završio ne samo školu i fakultet već je i doktorirao.

A najveći nemoral koji se može zamisliti gospođo Brnabić jeste kad vaš poslodavac, uzurpator svega postojećeg u ovoj zemlji, gotovo svakodnevno izgovara laži kojih bi se postideo i najveći lažljivac sveta baron Minhauzen. A možda mu vi i verujete, fascinirani time sa kakvim patološkim uverenjem uzurpator priča o tome kako Srbija ima veći standard nego Nemačka, kako u Nemačkoj deset a u Americi dvadeset puta češće nestaje struja nego u Srbiji, ili kada priča o milijardama evra koje će neko investirati u Srbiji i tako zaposliti celu Srbiju. A pre par meseci je tvrdio da u Srbiji nema nezaposlenih.

Vrhunac nemoralnosti uzurpatora je ono, što je posle objavljivanja poternice tužilaštva Kosova za Milanom Radoičićem počeo da priča o ubistvu Olivera Ivanovića. „Mislim da imamo ime ubice Ivanovića. Radoičić sigurno nije učestvovao u njegovoj likvidaciji.“

Da li ste se ikada zapitali gospođo Brnabić otkud tolika potreba vašeg poslodavca i našeg uzurpatora da se pravda i zaklinje kako će Srbija (Čitaj: on lično) istraživati ubistvo Ivanovića sve dok se ne pronađe ubica i nalogodavac? Pošten čovek se ne pravda a iskren se ne zaklinje niti se krije iza nalaza nekakvih poligrafa. I još tvrdi da kosovske službe nemaju nikakve dokaze o ubistvu? A možda baš u tom grmu leži zec. Jer ta tvrdnja posle raspisivanja međunarodne poternice za Milanom Radoičićem, providan je pokušaj diskreditacije, nalaza sudskih vlasti na Kosovu. Uostalom, šta naš novi Šerlok Holms ima da misli o imenu ubice? Ili znaš ili ne znaš ko je? I zašto krije Milana Radoičića kad je siguran da nije učesnik likvidacije?

Sve navedeno, gospođo Brnabić nije samo moralna već i krivična odgovornost vaše Vlade i uopšte nosilaca vlasti u Srbiji. Pitanjem, „kakva moralna odgovornost“, vi pokazujete da se na čelu srpske vlasti nalaze neznalice opšte prakse, koji nikada nisu čuli za „Kategorički imperativ“ Emanuela Kanta i ono njegovo čuveno: „Dve stvari me ispunjavaju sa većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišlja. To su zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni“.

Biblija kaže da su pred Bogom, ma šta to značilo, svi ljudi isti. Problem nastaje kada neki ljudi umisle da su oni bogovi.

Autor je novinar