Srbiju čerupa jedan sumanuti režim

Živimo u zemlji nedefinisanih granica, neobeleženih masovnih grobnica, zemlji koja ne pamti ili izbegava da pamti i sasvim nedavnu prošlost, u zemlji prepunoj izbeglica koje su ovi isti što su danas na vlasti iz jednog rata terali u drugi.

Pa nije čudo da danas, sasvim u skladu s tim, i sasvim dosledno tome, već godinama živimo i u zemlji koju komadaju halapljivi investitori, koju čerupa jedan sumanuti režim, u državi čije institucije praktično više ne postoje, i koja služi samo tome da bude pljačkaški plen jedne kriminalne grupe.

I to je ta naša čudna stvarnost, utoliko čudnija što do mnogih još uvek ne dopire: stvarnost da je država porobljena, da je čitavo društvo ogrezlo u korupciji, da nas jedna kriminalna vlast nemilice truje, raseljava, potkrada, prodaje, da naši životi ne vrede ništa.

Sramota je što smo dozvolili da nam društvo postane rasadnik lažova, da kriminal bude princip vlasti, i da jedna gomila moralnih bednika tolike godine upropašćava državu i upravlja našim životima.

Ali to je naša greška, greška građanske Srbije, jedna od mnogih u poslednjih tridesetak godina, i mi smo dužni da tu grešku ispravimo.

Zato je ova ekološka borba jedna velika nada, jer je to istovremeno i borba za građansku čast, ne samo za pročišćenje vazduha već i za pročišćenje savesti.

Zato smo danas ovde okupljeni ne samo protiv zagađenja vazduha, zemlje i vode već i protiv opšteg društvenog i političkog zagađenja.

A šta to znači? To znači da danas i ovde – mi određujemo i naš politički put, i od toga ne smemo prezati.

Isuviše smo se navikli i progutali tu opasnu udicu da je politika sama po sebi zlo, da je politika sama po sebi korupcija, nemoral i laž.

Nažalost, godine koje su za nama dale su nam mnogo razloga da u to poverujemo. Ali takav stav samo ide naruku ovoj vlasti, i svakoj prevarantskoj vlasti.

Zato je po mom uverenju ekološki ustanak, i ovaj danas i svaki sledeći kojih će neminovno biti, i mesto i vreme da se politici vrati dostojanstvo, da se politika vrati građanima, ali isto tako i da se poruči svim opozicionim partijama i organizacijama koje računaju na glasove i podršku građanske Srbije da mi nemamo više vremena za gubljenje. Da nemamo vremena za podele i sukobe.

Svaka dobijena bitka, svaki odbranjeni pedalj Srbije, nesumnjivo je korak ka oslobođenju, ali ne treba zaboraviti – nema te pojedinačne pobede, ni aktivističke, ni političke, nijedne pojedinačno dobijene bitke kojom će se okončati ovo zlo.

Ništa neće biti zdravo u ovom društvu, sve dok jednom za svagda i potpuno ne oteramo ovaj bolesni režim. Sve dok iz sebe ne isteramo bolest koja je proizvela Aleksandra Vučića.

Predstoje nam izbori, bojim se da su oni poslednja nada da se pri padu režima izbegnu veliki sukobi.

I zato, na talasu protesta i ekološke probuđenosti, moramo da učinimo sve što je u našoj moći da ti izbori budu mogući, da imaju smisla, pa čak i ako režim potpuno uguši instituciju izbora, ukoliko izbore učini nemogućim, i ako nam samo ulica preostane, utoliko pre će zelenoj, građanskoj, evropskoj Srbiji biti neophodno političko jedinstvo i politička artikulisanost.

Ekološki ustanak je amalgam, povezujuće tkivo svih koji žele politiku života nasuprot politici smrti.

Ovde i danas se piše izborni program i spremaju izborne strategije,

Ovde i danas sprema se pad naprednjačkog režima.

Samo usaglašeni i složni možemo da oteramo ovaj trovački režim, da prekinemo naprednjačku okupaciju, i da konačno dovedemo pred lice pravde krivce za protraćene godine, za opljačkanu državu, za izgubljene živote. Zelena Srbija to može.