Srbin iz Kruševca na suđenju u Albaniji: S one strane Zida ili kako izgleda odlazak na sudski proces u Skadar, preko Kosova

Trećeg juna 2024. sam po prvi put zastupao klijenta u Republici Albaniji. U Skadru. U postupku pred tužilaštvom u svojstvu punomoćnika oštećenog. Izazov je, pre svega predstavljalo samo putovanje do Skadra.

Kao svaki pravi Srbin, prvo sam se naježio od same pomisli da idem preko Podujeva, Prištine, u kojoj sam zadnji put bio 1998. godine, kada sam išao na dodelu diplome Pravnog fakulteta. Dodelio sam sebi ulogu DŽona Snoua iz Noćne straže iz meni omiljene serije, „Igre prestola“, kada ga je, silom prilika, put naneo da ide „s one strane Zida“, među opasne Divljane.

Kao član Noćne straže, spremio sam se za ozbiljnu avanturu.

Sipao sam još u Kruševcu pun rezervoar goriva, poveo sa sobom dva druga, dva člana Noćne straže i preko Blaca i Kuršumlije ušao na Kosovo.
Na teritoriju Divljanja, koji nas mrze, ubijaju, i iz priče, ne vole nas Severnjake.

Nakon prelaska Zida, prvi Divljan na koga smo naišli, začudo, govorio je naš jezik.

I bio je nasmejan, objasnio nam je da s one strane Zida imaju, sve do granice sa Albanijom, auto-put koji se ne naplaćuje. Gorivo kod Divljana je 60 dinara jeftinije nego kod nas na Severu. Sa prave strane Zida. Nismo mu poverovali, a zašto bi kad nas mrze iz dna duše.

Što smo moja dva saputnika i ja dublje ulazili na teritoriju Divljana, uverili smo se da je gorivo zaista jeftinije, da se putarina ne plaća.
Posle dva sata vožnje auto-putem, došli smo do granice sa Albanijom. Tamo nas je sačekala Divljanka u uniformi, pogledala lične karte i opet, na zaprepašćenje, bila ljubazna.

Na engleskom jeziku nam je poželela srećan put.

Inače, između Kosova i Albanije ne postoji granica.

Na oprezu smo bili sve do dolaska u Skadar, i sa čuđenjem konstatovali da nas niko nije napao.

Pošto smo se smestili u hotel, potražili smo zgradu tužilaštva.

Divljani ne govore naš jezik, naravno da govore svojim. A pored svog jezika najčešće znaju italijanski, malo manje engleski.

I opet, svi ljubazni, nasmejani.

Čak su i meni, neprijatelju sa Severa policajci izašli u susret.

Preporučili su nam restorane, poslastičare.

Tamo začudo jedu istu hranu kao i mi Severnjaci.

Doduše, cena hrane kod njih nije kao kod nas.

Doručak košta dva evra, espreso 70 do 90 evrocenti.

Noćenje sa doručkom u hotelu je koštalo 20 evra po osobi.

Divljani su inače, većinom mladi ljudi. Imaju džamiju, katoličku i pravoslavnu crkvu.

Ali zato nemaju kladionice.

Mladi Divljani, razgovaraju između sebe, ne drže i ne bulje u mobilne telefone.

Slušaju italijansku, englesku muziku.

Do kraja večeri, više nismo bili na tolikom oprezu. Iako smo bili sa KŠ tablicama, niko nas nije napao.

Sutra ujutru sam otišao sa klijentom, Srbinom iz Kruševca, i predstavnicima moje ambasade, kod tužioca.

Očekivao sam da će da bude grub, nepristojan, naravno neprijateljski raspoložen prema meni, Severnjaku i mom klijentu.

S obzirom da sam znao da advokati iz Srbije nemaju ovlašćenja za postupanje pred pravosudnim organima Albanije, očekivao sam da, za početak, neće da mi dozvole da sa klijentom uopšte pristupim u zgradu.

Opet sam pogrešio. Ne samo da su mi dozvolili da uđem, čak mi je tužilac Divljana obezbedio prevodioca, moje prisustvo je kostatovano u zapisniku o saslušanju oštećenog, odnosno kako Divljani kažu, žrtve.

Zli Divljanin mi je dozvolio da postavljam pitanja, da potpišem zapisnik.

Po završetku ispitivanja Divljanin mi je obezbedio da me njihovim vozilom dovezu nazad do hotela.

Ubrzo nakon toga sam sa svojim prijateljima Severnjacima napustio prelepi Skadar, na rezervni položaj u Crnu Goru.

Inače, u Albaniji tužilaštvo je zaista posebna institucija, pre svega sa svojim prostorijama ali i sa svojom, tužilačkom policijom.

Zgrada je moderna, sa velikom kapijom, obezbeđenjem, a koji uslovi pružaju kolegama tužiocima u Albaniji mogućnost da budu zaista samostalni, nezavisni, zaista oslobođeni svakog pokušaja uticaja spolja.

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.