Srebrenica i jeftini politički marifetluci

Nije prvi put da sa teritorije njegovog zavičaja na ove naše teritorije stižu uputstva za ponašanje, a bilo je i ultimatuma. Kaže, ko negira genocid fasovaće aps. Jeste da se ovo odnosi na državljane BiH, ali ja nešto nemam mira s obzirom da sam tri puta po nekoliko godina bio državljanin i one i ove BiH, a negiram da je u Srebrenici počinjen genocid.

Nije ta negacija neka moja umotvorina, ja samo slušam šta kažu umne glave. Institut Simon Vizental, autoritet kome najviše verujem, još je pre nekoliko godina rekao, parafraziram: „Zločina u Srebrenici je bilo, možda i ratnih, genocida ne.“ Isti zaključak je nedavno u kameru svojim rečima saopštio i g. Gideon Grajf.

Bez obzira koji sud i pod kojim okolnostima je doneo presudu ne postoji presuda o kojoj svaki slobodnomisleći čovek nema pravo izraziti svoje mišljenje.

Pored toga ostaće večita zagonetka da li je u svetu izrečeno više pravičnih ili nepravičnih presuda. Na stranu to što je sud koji je doneo spornu presudu bio pod jakim političkim uticajem.

Presudu kao činjenicu, od samog početka koriste pojedini političari iz Sarajeva i Zagreba kada žele da Srbiji nanesu političku štetu i ujedno pokupe poene i podignu ugled kod svojih glasača.

Svi koji to rade s vremena na vreme imaju pomoć dela međunarodne zajednice, malo javnu malo više tajnu. Pomoć u ovoj ofanzivi uglavnom dolazi iz Berlina i okoline i iz Ankare.

Cilj ove ofanzive je da u celoj međunarodnoj javnosti ostane utisak da je Srbija odgovorna za poslednji počinjeni genocid iako istog nije ni bilo.

Na taj način se žele stvoriti uslovi da u zaborav padnu zločini turske vojske nad Jermenima tokom velikog rata, Holokaust nad Jevrejima i ostalim „manje vrednim“ narodima od strane nacističke Nemačke, i Jasenovac i ostala stratišta oformljena od strane ustaške vojske NDH.

Zločin u Srebrenici će dugo ostati mrlja na biografiji Srbije, a „loši momci (dečki)“ će ga koristiti kada god budu mogli da na taj način sebi pribave jeftine politikantske poene. Greh za to snosi Srbin koji je u tom momentu i na tom mestu izgovorio rečenicu: „A sada pravac Potočari, da se osvetimo Turcima za Kosovo.“

To je čovek respektabilnog vojnog teorijskog znanja ali zarobljen stalnom potrebom da u svakoj situaciji ističe sebe. Ta osobina mu se baš osvetila a šteti i njegovim sunarodnicima.

Mene ta rečenica neodoljivo podseća na jednu drugu izgovorenu možda godinu ranije u Skupštini Srbije od strane čoveka koji je prosto inficiran potrebom da stalno ističe sebe sa nuspojavom da obavezno nekoga i ponizi ili uvredi.

Parafraziram misao: „Ubićemo sto Muslimana za jednog Srbina.“

Odvratniju izjavu ja u svom životu nisam čuo. I pored tako odvratne izjave njen vlasnik je izabran za predsednika države.

Nešto je trulo u takvoj državi.

Pre neku godinu je krenuo u Srebrenicu, valjda da se pokaje i u ime Srbije izvini, ali su mu dobrodošlicu priredili kamenicama. U moje ime ne treba nigde i nikome da se izvinjava.

Između ova dva čoveka postoji neka tajna veza jer je ovaj drugi onom prvom namenio Bulevar u spomen i lepio table sa njegovim imenom, ali ga je sud pretekao.

Nadam se da ovog drugog taj sud neće tražiti i tako prepustiti da mu sudi sud njegovog naroda. Ne treba ponoviti grešku učinjenu na Vidovdan 2001. godine – treba se pripremiti i delati na vreme.

Srebrenica će ostati mesto gde će ljudi dolaziti da izraze žal za gubitkom bliskih i dragih osoba i da im ukažu pomen. To treba poštovati i ne praviti od toga jeftine političke marifetluke.

Valentin je otišao i koliko god da je mleka namuzao na kraju je ipak prevrnuo muzlicu. Nikome stranac nije doneo dobro u kuću – poštujmo se međusobno, ljudi!

Autor je penzioner