Srebrenica, bežanje od odgovornosti: Lični stav Milojka Pantića

Neustavno rukovodstvo Srbije kao glavni argument protiv Rezolucije o genocidu, navodi da se time cela srpska nacija proglašava za genocidnu a i Republika Srpska za genocidnu tvorevinu.

Šta se Kosova tiče srpski kvazipolitičari ne pominju Miloševićevo ratovanje, ubijanje i proterivanje Albanaca i kapitulaciju u Kumanovu 1999. već ističu da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost i da zbog toga ne može biti u Savetu Evrope, niti u drugim međunarodnim organizacijama.

Više je nego jasno da takvim stavom inspiratori i organizatori i genocida u Srebrenici i rata na Kosovu beže od sopstvene odgovornosti.

Jer svi su oni i danas na vlasti u Srbiji samo njega tj. Slobodana Miloševića nema.

Tvrdnja da se rezolucijom o Srebrenici Srbi proglašavaju za genocidan narod a Republika Srpska za genocidnu tvorevinu je čista laž jer se u nacrtu Rezolucije nigde ne pominju ni Srbi, ni Srbija, ni Republika Srpska, već samo oni pojedinci za koje je utvrđeno da su u tome učestvovali. Rezolucijom se, citiram, bez rezerve osuđuju radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocida, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.

Neustavni vladalac Srbije izjavljuje da će inicijatori Rezolucije, a to su Nemačka i Ruanda, uz podršku SAD i Albanije, Turske i Bosne i Hercegovine, morati da se bore da se ta rezolucija usvoji jer će se, kako je rekao i Srbija junački boriti da se ne usvoji.

S druge strane, velikosrbin iz Republike Srpske Milorad Dodik preti da će se iste noći ako Rezolucija bude usvojena, Srpska otcepiti od Bosne i Hercegovine.

Da Dodik nije nikakav političar već licemer, manipulator i profiter, potvrđuje njegovo gostovanje na TV Face u Sarajevu 2007. godine, kada je decidirano tvrdio da se u Srebrenici dogodio genocid i da se to mora priznati, da počinioci moraju odgovarati, da bi došlo do pomirenja među narodima.

Zašto je današnji smešni diktator Republike Srpske okrenuo ćurak naopako, zna samo on, a svako razuman zna da su i Srebrenica i otcepljenje Kosova posledice.

Uzroci se kriju u zločinačkoj i ratnoj politici srpskog nacionalkomunističkog vožda Slobodana Miloševića i njegovog omiljenog opozicionara, pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Hulje Šešelja.

Jer Milošević je posle rušenja Berlinskog zida 1989. i pada komunizma u Sovjetskom savezu, kada su sve bivše jugoslovenske republike održale višestranačke izbore, decidirano objavio: „Komunisti su krvlju došli na vlast, krvlju će je i braniti.“

Odbio je svaki predlog o promeni političkog sistema i mirnog raspada bivše velike države i tako sačuvao vlast i opljačkao bivšu državnu i društvenu imovinu.

U Srebrenici je realizovan nacistički proglas današnjeg predsednika Srbije koji je Parlamentu urlao: „Za jednog Srbina ubićemo sto Muslimana.“

Realizator je bio monstruozni zločinac Ratko Mladić, koji je posle genocida u Srebrenici izjavio: „Ovo vam je osveta za seču srpskih knezova pre Prvog srpskog ustanka.“

A posle gubitka rata u Hrvatskoj i Bosni Milošević je krenuo u proterivanje Albanaca sa Kosova da bi tamo naselio, sa hrvatskim kolegom Tuđmanom dogovoreno tzv. humanitarno preseljenje Srba iz Kninske Krajine, sa Banije, iz Korduna.

Kada mu je posle odbijanja mirnovnog sporazuma u Rambujeu rečeno da će tadašnja Jugoslavija biti bombardovana, odgovorio je: „Bombardujte.“

Prema tome navodna junačka borba Srbije protiv Rezolucije o Srebrenici i prijema Kosova u Savet Evrope nije ništa drugo nego bežanje od odgovornosti Miloševićevih inspiratora i organizatora zločinačke ratne politike.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.