Sreća u nesreći

Vidite, kad Vučić dođe u Vranje, na neki od spontano organizovanih mitinga, okupljena masa deluje kao jedna zdrava, srećna porodica.

Mada, opravdano se može postaviti pitanje da li je to baš tako.

Svaki pojedinac u toj nepreglednoj gomili neverovatno liči na kolegu do sebe.

Braća i sestre po SNS-u imaju sličnu fizionomiju, poglede koji se upadljivo gube u daljini, možda najčešće prema objektu obožavanja, ali i stajling, bez izuzetka.

Uzmemo li za primer predizborni skup koji je održan u ponedeljak, primetićemo da je vranjskom pešačkom zonom u centru grada, mestu gde se zbio „nikad brojniji“ spontani stranački miting, dominirala plava boja: jakne, kape i kačketi, baš kao i stranačke zastave – bile su obavezne rekvizite.

Možda se mnogima iz mase koja je u ponedeljak prisustvovala Vučićevom obraćanju, ali i okupljanju za pomenutu žurku još u prepodnevnim satima, dopala ideja što će – i u toku radnog vremena – sa radošću i nasmejanih lica aminovati svaku reč predsednika.

Vama koji niste toga dana bili u Vranju, mogu reći da su zaista srećno delovali Vranjanci i Vranjanke koji su se na mitingu pojavili u prslucima kompanije „Teklas“ ili jaknama Javnog komunalnog preduzeća „Parking servis“ iz Vranja.

Ili zaposleni u „Simpu“, lokalnom „Vodovodu“, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i ostalim javnim preduzećima i institucijama iz Vranja i okoline.

A da li će nova tura Vučićevih predizbornih obećanja – poput onih o „završenom poslu sa Turčinom“ ili o novom velelepnom stadionu – biti ispunjena, pokazaće vreme.

I po tome, po količini obećanja, ovaj se miting nimalo ne razlikuje od prethodnih predsednikovih dolazaka u Vranje.

Mora se reći da je ovaj bio impozantan.

A kako i ne bi kada su Vranjancima morali da priteknu u pomoć i ljubitelji napredne politike iz Niša, Leskovca, Beograda, Svrljiga, Bujanovca, Vladičnog Hana, Paraćina i inih gradova Srbije. E sad, da li su svi ti ljudi bili srećni, kao ovi „sa lokala“, ne bih se usudio da tvrdim.