Srećni ljudi Srbije: Lični stav Dragice Stanojlović

Ipak, već godinama Centar za istraživanje Wellbeing Univerziteta Oksford, Galup i Mreža za rešenja za održivi razvoj Ujedinjenih Nacija istražuju i objavljuju izveštaje o svetskoj sreći.

Brojni su faktori, koje ove institucije, uzimaju kao relevantne, kako bi u završnom skoru, postavile indeks sreće u državama širom sveta. Ako bi se svi faktori najjednostavnije sabrali, moglo bi da se zaključi da su srećni oni stanovnici zemalja u kojima postoji ekonomska sigurnost, poverenje u državne institucije i socijalna pravda.

Na osnovu tih pokazatelja više godina unazad građani Finske su najsrećniji na planeti. Ovaj podatak ne iznenađuje, ali je za nas, možda iznenađujuće da u Srbiji, tokom protekle decenije, iz godine u godinu raste indeks sreće.

Začuđuju i navode na razmišljanje ovi podaci, jer građani ove države, izuzimajući vlastodršce i njihovu kliku, objektivno ne mogu da navedu ni jedan parametar, koji predviđaju pomenute institucije, za određivanje visoko vrednovanog osećanja.

Objašnjenje ovakvih rezultata je, svakako, kompleksno i zadire u istorijske, sociološke i psihološke aspekte. Tri decenije živimo i nekako opstajemo u svakoj vrsti ugroženosti. Doživeli smo krvavi raspad države, ekonomski slom, gubitak bliskih i gubitak prihvaćenih formi društvenih normi i vrednosti.

Većina koja je u tom paklu pokušavala da se snađe i pronađe neku vrstu izlaza, neminovno je doživljavala brojne frustracije i bila pod visokim stepenom stresa.

Mogućnost opstanka podrazumevala je prestrukturiranje dotadašnjih sistema i obrasca funkcionisanja.

Adaptacija na novonastale uslove dovela je do velikih ličnih lomova i odricanja.

Najjednostavniji način opstanka bila je regresija na niže nivoe bitisanja.

Na generalno prisutnu nesigurnost i egzistencijalni strah odgovaralo se pojačanom potrebom za zaštitom, koja je tražena u grupama istomišljenika, sa vođom na čelu.

Vođa je trebalo da zadovolji njihove infantilne percepcije; da bude neustrašiv, da verbalno ima rešenje za svaki problem, da vidi budućnost, hvali prošlost i „slavne“ pretke, i objasni im da su najbolji, pa zbog toga trpe nasilje moćnih.

Izabrane vođe su obilato koristile neracionalnost podanika, manipulišući neznanjem, duhovnim i ekonomskim siromaštvom onih nad kojima su uspostavili kontrolu.

Postavljen je cilj da se kod što većeg broja ljudi uspostavi nivo mentalnog stanja u kome se ne koristi logičko mišljenje, već prihvata nametnuto uz osećanje zadovoljstva što su živi i mogu sebi i svojima da obezbede elementarne uslove za nagonske potrebe.

Aktuelni vođa je do neslućenih granica razvio načine zloupotrebe ljudi.

Za njih je konstruisao realnost u kojoj je sebi dodelio ulogu božanstva. On ih hrani, brani, čuva i uči. Naučio ih je da čekaju „bolje sutra“ i veruju da su zadovoljniji od stanovnika okolnih država.

U takvom patološkom sistemu odrastale su generacije mladih, za koje su organizacije koje se bave istraživanjem sreće, utvrdile da su treći najsrećniji na svetu.

Možda je njihova sreća uslovljena činjenicom da veliki broj do četvrte decenije života živi sa roditeljima, ne brinući za osnovne potrebe.

Možda je i sreća što ne mora da uče jer mogu da kupe zanimanje.

Njihovo poimanje sveta i života je otkriveno na Tik-Toku i brojnim opskurnim portalima.

Poštuju i razumeju samo materijalne vrednosti uz prenaglašenu potrebu za brzo postignutim zadovoljstvima.

Mišljenje im je inkoherentno i shizoidno.

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je u istraživanju otkrila da ova kategorija ljudi u relevantnom procentu voli Rusiju, ali namerava da se iseli u neku od država Zapadne Evrope, ne veruju u demokratiju kao formu političkog uređenja, ni u institucije države, ali gaje poštovanje prema Crkvi i vojsci.

Nisu zainteresovani za politiku, ali znaju da je „Kosovo srce Srbije“ i nije im strano da se pitanje Kosova reši nasilnim putem.

E, pa srećno nam bilo.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.