Srećni ljudi u lovu

Ova radost na radiju bila je odraz opšte atmosfere lova na istinu valjda. Pominjano je i obećanje potpredsednika vlade Vučića da će svi odgovarati po zakonu. A srećni lovci su već svašta dobro uradili da bi po zakonima (neke će doneti, izmeniti) isterali sve na čistac. Koga i koji čistac tek bi trebalo da se vidi, ali akcija srećnih lovaca tek počinje.

LEGITIMNA PODRŠKA. Svakako će od veće koristi nego što je ona od veselih slušalaca kontakt-emisija biti legalna podrška lokalnih vlasti potpuno izmenjenog sastava od onoga posle izbora. Sad kad su u većini ljudi u lokalu širom Srbije po ugledu na republičku vladu obračun s koruptivnim elementima biti lakši. Možda to i nije tako loše, ali nekako sve više izgleda da po pravili baš takvi i nisu „iz naših redova“. Uprkos kletvi A. Vučića da „niko neće biti zaobiđen“ čak po cenu njegove ostavke, što bi bilo stvarno štetno.

I još dalje, podrška se širi u svakom pogledu i u svakom pravcu prilikom svakog vladinog naimenovanja. Dovoljno je samo pogledati komisije, pregovaračke timove (Kosovo?), krugove kulture, sigurno i policije i tajnih službi, što se baš i ne mora znati. Kad bi se znalo verovatno bi se povećao broj onih koji misle da je među naimenovanim dosta ljudi što ih je nepravedno mimoišla lustracija. Zato bi možda bilo zgodno pogledati malo u dosije koji valjda još nije uništen u Tužilaštvu za ratne zločine. Tamo je na inicijativu NUNS-a bila otpočela, pa valjda i stala, neka kao istraga – ko je od novinara podsticao na ratovanje i ratne zločine. I sad bi stvarno, ako bi se ne daj bože tu našlo ime ličnosti koja je opet persona grata teško bilo produžiti istraživanja o „ratnoj delatnosti“. Baš kao i o tome „da niste pod istragom ili da niste osuđivani“. Zbog grešaka nabeđenih demokrata u ranijim godinama ni to pravilo ne mora više da važi.

EVROPSKA UNIJA. Da nije revizije sumnjivih privatizacija, ali i otpora ulaska u EU Koštunice dr Vojislava (kako se ispravno govori o ličnostima s doktoratima, što Čanak iz Vojvodine dobro zna) Evropa bi bila poštapalica. Ovih dana se malo više čulo samo da se narod obavesti da je datum pridruživanja sve dalje, da izgleda Evropljani ne prihvataju nove predloge srpskog premijera o Kosovu (podela, zna se, Kumanovski sporazum na reviziju, Rezolucija 1244 takođe). I logično, ni Beograd ne može da prihvati navodno nove zahteve Brisela. Ono o priznavanju Kosova neposredno pred ulazak Srbije u EU koji će biti kroz desetak godina, a sadašnja vlast, nešto slično je Vučić i obećao, računa da će i tada vladati.

Ipak, ima i malo priznanja Briselu: zbog obaveze preispitivanje privatizacija, pa je i tu lov na korumpiran uvećao broj srećnih ljudi koji zasad ili nemaju vremena ili neće da obaveste javnost da li se nešto opšte radi na onim raznim zakonskim poslovima i prilagođavanjima pravilima EU u kancelariji na čijem je čelu bila uspešna Milica Delević. Ili je to jasan znak da je „ostanak Srbije na putu u EU“ tek onako priča?

CENA IZOLACIJE. A posledica ostanka izvan evropskih integracija, ali i pomoći MMF, Srbija se našla u nekoj totalnoj izolaciji ponosne države. Premijer zato mora da moli za kredite sve pretpostavljene bogate saveznike. I nije kriva Moskvu, ako traži najpre dobre projekte, a onda pristojne kamate i još neke ustupke u prodajama. Zašto bi mislili na stanovništvo u Srbiji, a na štetu Rusa? Profit od naftnih poslova u Srbiji, na primer, logično pripada tamo, a ne ovde. I stalno pominjanje Grčke kao primera nesreće koja može zadesiti i Srbiju je zaista – neprimereno. Koliko je već Grčka u nevoljama, a nije propala. Ipak je deo zajednice EU ma kakva bila. I zajednica i Grčka.

Ali, uprkos svemu ovde među srećne spadaju i šarmeri: Ivica Dačić često rado peva i pravi šale, baš kao i gospođa Tabaković s plavim očima.