Pad nadstrešnice na ulazu Železničke stanice u Novom Sadu odjeknuo je Srbijom i širom regiona kao zemljotres. Život je izgubilo 14 ljudi, a troje se još bori.
Ko je kriv? Zvaničnog odgovora nema, jer nadležne institucije još istražuju. Međutim, pojedini stručnjaci iz oblasti građevine tvrde da je najveći krivac korupcija.
Zbog toga me je nesreća u Novom Sadu podsetila na prošlogodišnji zemljotres u Turskoj u kojem je život izgubilo oko 45.000 ljudi i izazvao veliku materijalnu štetu, uništivši ili ozbiljno oštetivši mnoge zgrade, infrastrukturu i domove. Proglašen je za jednim od najsmrtonosnijih zemljotresa u poslednjih nekoliko decenija.
Odmah su na račun predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana počele da stižu kritike. Ispostavilo se da je glavni krivac za tako veliki broj smrtnih slučajeva bila loša infrastruktura, a kao posledica korupcije.
„Turska ekonomija pod Erdoganom jaše visoko na leđima građevinskog buma. Obogatio je mali krug bliskih saradnika iz građevinskog sektora dodeljujući im infrastrukturne projekte bez konkurentnih tendera ili odgovarajućeg regulatornog nadzora“, napisala je prošle godine predstavnica Instituta za Bliski istok Gonul Tol za Foreign Policy, nekoliko dana nakon zemljotresa.
Zvuči poznato, zar ne? I srpski BDP najviše je porasto u poslednjih nekoliko godina zahvaljujući masovnoj gradnji. Aktuelni režim u Srbiji neretko se hvali novim kilometrima, mostovima, prugama, vrtićima, školama, bolnicama, stambenim kompleksima i upravo ističe građevinarstvo kao najveći uspeh svoje politike.
Tol je prošle godine napisala i da su kompanije bliske Erdoganovoj partiji u ovim mestima pre zemljotresa krenule u masovnu izgradnju infrastrukture i domova bez praćenja odgovarajućih građevinskih propisa.
„U Hataju, jednom od područja najteže pogođenih zemljotresom, stambene zgrade, bolnice, pa čak i lokalni ogranak turskog Predsedništva za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama, od kojih su mnoge izgradili Erdoganovi prijatelji, ili su sravnjeni sa zemljom ili su pretrpeli ogromnu štetu“, ukazala je tada Tol.
Eto, tako je izgledala Turska nakon prošlogodišnjeg zemljotresa. A kako bi izgledala Srbija da je pogodi sličan takav zemljotres? Koliko bi zgrada ostalo na svom mestu, a koliko bi života ostalo ispod njih, kad je bez ijedne magnitude jedna nadstrešnica odnela 14 života?
Studija iz 2011. godine pod nazivom „Korupcija ubija“ pokazala je da se 83 odsto svih smrtnih slučajeva usled urušavanja zgrada u potresima u poslednjih 30 godina u svetu dogodio u zemljama koje su izrazito korumpirane.
Razorni zemljotres u Turskoj i pad nadstrešnice u Novom Sadu najbolji su noviji primeri zašto je kvalitetna gradnja važna.
Građevinarstvo nije dečija igra u pesku, već stub društva isto kao i obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe. Nekvalitetna gradnja uvek dolazi na naplatu i to na najbrutalniji način – gubitkom ljudskih života.
Turskih 45.000 je mnogo, ali naših 14 nas mnogo više bole.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.