Srozavanje ugleda Univerziteta u Beogradu

Čitalac ovakvog saopštenja ne zna kako je jedno ovako sročeno saopštenje uopšte moglo da se nađe na stranici najviše univerzitetske ustanove. Nema tu ni naučnog pristupa, što bi moralo da bude na prvom mestu, ni logike u rasuđivanju, niti ikakvih dokaza na osnovu kojih je napisano. O moralu da i ne govorimo. U celom saopštenju nema ni M od morala. Ali, zato ima puno proizvoljnosti, blaćenja, „rekla-kazala“, protivurečnosti i nelogičnosti.

Ako se na tom fakultetu bave naukom, posebno takvom naukom kao što je matematika, čitalac bi očekivao da i saopštenje bude potkrepljeno naučnim dokazima. Ako se u saopštenju kaže „pre samog glasanja dekan MF je konstatovao da koleginica V. Todorčević (prema Izveštaju) ispunjava minimalne uslove potrebne za izbor u zvanje redovnog profesora“, onda je dekan morao tu svoju „konstataciju“ i da obrazloži. Pre svega, zbog toga što je neistinito preneo sadržaj, odnosno zaključak iz pomenutog Izveštaja.

U Izveštaju, koji su potpisala tri redovna profesora matematike piše: „Komisija konstatuje da jedini učesnik konkursa koji se prijavio u predviđenom roku, prof. dr Vesna Todorčević, ispunjava sve uslove za izbor u zvanje redovnog profesora predviđene Zakonom o visokom obrazovanju, Pravilnikom za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu i Statutom Fakulteta organizacionih nauka.“ Dakle, dekan MF je članovima NNV neistinito preneo zaključak Komisije, pa je „sve uslove“ preinačio u „minimalne uslove“.

Zašto je to uradio i ko mu je rekao da baš tako uradi, nije navedeno u saopštenju MF-a. Očigledno je da dekan MF ne priznaje Kodeks profesionalne etike Univerziteta u Beogradu. U dopisu ombdusmana Univerziteta, koji je upućen i NNV svih fakulteta stoji upozorenje: „Iznošenje netačnih tvrdnji, pravno relevantnih ili irelevantnih, o kandidatu o kome se odlučuje, predstavlja ne samo kršenje Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu („Glasnik Univerziteta“, broj 131/06), već može predstavljati i teško krivično delo, u pogledu koga bi postojala i dužnost podnošenja krivične prijave iz člana 253 Zakonika o krivičnom postupku.

Budući da članovi kolegijalnih stručnih organa o kojima je reč, prema gore navedenoj sudskoj praksi, učestvuju u upravnom postupku, takvo postupanje se ni po čemu ne bi razlikovalo od situacije kada bi službenik nekog državnog organa u postupku koji se vodi pred tim organom iznosio neistinite podatke i na taj način uticao na stav drugih članova istog organa.“ Jasno je iz ovoga da je dekan svesno i namerno izašao iz okvira zakona, te da bi morala da usledi sankcija.

Ako neko glasa protiv Izveštaja Komisije, onda taj isti mora da obori Izveštaj u celosti. Budući da je Izveštaj napisan na osnovu pisanih i neoborivih dokaza, taj koji glasa protiv Izveštaja mora da napiše novi Izveštaj u kojem će, tačku po tačku, da pobije sve navode iz Izveštaja protiv kojeg glasa.

To znači da mora da dokaže da kandidat nema toliko radova koliko piše u Izveštaju koji obara, da takvi radovi ne postoje, da su takvi radovi bezvredni i pogrešni (ali o tome prethodno mora da objavi rad u istom časopisu u kojem je publikovan rad koji proglašava bezvrednim). Tako bi uradio pravi naučnik, bavio bi se dokazima i samo na osnovu dokaza bi izvodio zaključke.

A pošto to nije, onda se bavi nebitnim stvarima, šta je ko rekao na FON-u, šta je ko rekao u novinama ili na televiziji. Jednom reči, umesto naučnika pojavio se islednik, žbir. I celo saopštenje se svelo na rekla-kazala. U nedostatku dokaza, islednik, žbir se bavi prepričavanjem i nagađanjem.

Druga stvar koja zabrinjava jeste da se u ovom nemuštom saopštenju pohvaljuje profesor koji zaslužuje najoštriju osudu i najoštrije sankcije jer je obrukao zvanje profesora. U saopštenju se navodi i sledeće: „… jedini član Komisije sa MF-a, tj. jedini njen stručni član (za oblast Matematička analiza) M. Arsenović, koji je potpisao Izveštaj za unapređenje koleginice V. Todorčević, nije glasao da se taj izveštaj podrži a kasnije se ogradio od njega izjavom zavedenom u Rektoratu BU 11. marta 2019.“ Dekan se bavi time da li je taj dopis zaveden i gde je zaveden, a ne sadržajem samog dopisa, koji je van zdrave pameti.

Zamislite o kakvoj moralnoj veličini, tj. o moralnoj gromadi od profesora je reč. Na osnovu dokaza napiše i potpiše Izveštaj. A onda mu neko dojavi da mora da glasa protiv Izveštaja koji je napisao i potpisao. I moralna gromada od profesora, zanemari sve dokaze na osnovu kojih je pisao i potpisao Izveštaj da kandidat „ispunjava sve uslove za izbor u zvanje redovnog profesora predviđene Zakonom o visokom obrazovanju, Pravilnikom za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu i Statutom Fakulteta organizacionih nauka“, pa sve to naknadnom izjavom poništi. O kakvom naučniku i o kakvom profesoru Univerziteta je reč jasno je i ne treba trošiti reči na to. U saopštenju MF-a piše i: „koleginica je izgubila poverenje jedinog stručnog potpisnika svog Izveštaja…“ Otkad se to Izveštaj o kandidatu piše na osnovu „poverenja“, a ne na osnovu priloženih dokaza?

Umesto da pokrene postupak za prestanak radnog odnosa kolege koji je jednom napisao i potpisao Izveštaj, a posle je isti svoj Izveštaj negirao, dekan se tim nemoralnim činom svog kolege hvali. Pomenuti profesor je, drugim rečima, proučio dokaze, napisao i potpisao da su „2 + 2 = 4“. Posle mu je neko dojavio da treba takav svoj iskaz da povuče i da tvrdi da je „2 + 2 = 5“. I moralna gromada od profesora, uprkos svim dokazima da je „2 + 2 = 4“ (kako je do tada učio i studente), samo za ovu priliku napiše i potpiše da je „2 + 2 = 5“ jer, navodno „pažljivijim razmatranjem priložene dokumentacije sam odlučio da se ogradim od izveštaja koji sam potpisao.“ Kako neko uopšte može da i dalje bude profesor Univerziteta ako studentima predaje da su 2 + 2 = 4, a nešto kasnije istim studentima predaje da su 2 + 2 = 5 jer kod prvog predavanja nije „pažljivo razmotrio“ priloženu literaturu.

Ovim i ovakvim saopštenjem Matematički fakultet kandidovao se za prvu tačku dnevnog reda prve naredne sednice Senata Univerziteta u Beogradu. Senat Univerziteta bi morao da osudi ovakvo postupanje i ponašanje MF, pošto se time ozbiljno narušava ugled Univerziteta jer je radio i postupao, ne samo protivno postojećim zakonima i propisima Univerziteta, već i protivno naučnim metodama, kojima jedino i uvek mora da se služi. Samoupravljačima MF Senat Univerziteta u Beogradu morao bi da saopšti da je samoupravljanje ukinuto, te da se obavezno vrate naučnom pristupu i naučnim metodama i da svoje zaključke izvode samo na osnovu dokaza, a ne na osnovu rekla-kazala.

Autor je naučni savetnik