Srpska laža i paralaža XXI veka

Naime, vlastodržac je uoči nove runde razgovora o Kosovu u Briselu naredio da vlada organizuje protest nekakve fantomske organizacije „Srpska omladina“ protiv odigravanja utakmice na kvalifikacionom turniru juniorki između Srbije i Kosova. Utakmica je trebalo da se igra u Sportskom centru Kovilovo bez prisustva publike. A centar je ionako zatvorenog tipa. Vlada je iz samo njima znanih bezbednosnih razloga utakmicu zabranila, a u Brisel je otišla poruka da srpski narod neće da čuje da devojčice sa Kosova igraju rukomet u Srbiji. Vlastodržac je u Briselu izjavio, a naš sportski dnevnik na naslovnoj strani objavio da je to bila jedina opcija, iako 99,99 posto stanovništva Srbije nije ni čulo da se takva utakmica uopšte igra. Odmah potom iz Sarajeva sa Evrokupa u džudou stigla je vest da Srpkinje neće da se takmiče sa devojkama Kosova. Bolji dokazi da nam državu vodi kadul nisu potrebni.

Mnogi će se setiti da sam pre tri nedelje, tačnije odmah po završetku glasanja za Gradsku skupštinu Beograda, na ovom istom mestu, napisao: Može naš vlastodržac da ima i deset puta veću vlast nego sad, može proglasiti i stopostotnu podršku glasača, ali on je građanima ukrao državu i tu prestaje svaki obzir prema njemu i počinje pisanje dijagnoze. Sve je čista laža i paralaža gora nego kod Sterije Popovića u XIX veku.

Nažalost na političkoj sceni Srbije kao da se ne shvata sva tragičnost tog istorijskog apsurda koji je zahvatio Srbiju. Za vas, gospodo političari, možda i nije tragično kad vas vlastodržac šibicarskim amandmanima ućutka u Parlamentu. Kad vam nameće da do sudnjeg dana sa njim raspravljate ne u Parlamentu već u medijima, o virtualnom problemu koji se zove Kosovo.

Ili vi, gospodo sudije Ustavnog i svih ostalih sudova kao i tužioci i advokati i svi ostali pravnici? Možda i vi ne vidite ili ne osećate svu apsurdnost u koju nas je vlastodržac uvalio krađom države, odnosno gaženjem Ustava i kršenjem zakona? Šta je sa vama, gospodo oficiri i podoficiri Vojske i Policije? Sve vas će vlastodržac, na ovaj ili onaj način nagraditi ili obeštetiti zato što ne radite svoj posao i ne bunite se. Ali šta je sa našim zajedničkim, odnosno društvenim interesom? Da li živimo u političkom ili pretpolitičkom dobu?

Pored svih vas i nas takvih kakvi smo, vlastodržac je preživeo smrt šestoro ljudi i bebe u helikopteru, za čije rušenje niko nije kriv. Pred vama i svima nama, preživeo je i iz aviona vidljivu kriminalnu radnju zvanu fantomsko rušenje Savamale. A firmu preko koje je brat obrtao novac neko je registrovao sa njegovom ličnom kartom bez njegovog znanja.

Posle tih i takvih nesankcionisanih kriminalnih radnji neki građani su pomislili: Ne može biti gore. Valjda će se zaustaviti, valjda će se zadovoljiti novcem od tih tajnih ugovora sa Arapima. Kakva zabluda! Posle prve uspešne primene mafijaških metoda nema zaustavljanja niti povratka u normalu. Moguće je samo stvoriti privid normalnosti, što vlastodržac i njegova mafijaška bulumenta uspešno i svakodnevno čine u medijima. Oni pred našim očima svakog dana sastanče, donose važne odluke, daju izjave i mišljenja o svemu, otvaraju razne objekte i radove, polažu kamene temeljce, potpisuju ugovore, razgovaraju i pregovaraju, brinu o natalitetu…

A iza te i takve medijske scene, gulikože na vlasti pretvaraju opštenarodna dobra od Subotice do Požege ili od Zvezde do Partizana, u svoje privatno vlasništvo. Pljačkom građana do nezamislivih razmera, nemilosrdno otimaju privatnu imovinu čak i samohranim majkama sa malom decom. Enormni računi za struju, vodu, infostan, porezi na sve i svašta. Kazne i sudske takse stižu jedna za drugom.

Od ubistva narko-dilera i aboliranog saradnika policije Saleta Mutavog prošlo je nešto više od godinu dana. Za sve to vreme ulicama Beograda lete glave kriminalaca – 23 ubijena posle Mutavog i svaki put ministar policije izjavljuje da je država jača od svake mafije. Uvek zaboravi da doda: osim od mafijaške države.

Laže, paralaže i krađe – to je način života ljudi na vlasti. Pa pogledajte samo šta sa našim novcem iz budžeta rade predsednik Univerzitetskog saveza sportova Srbije i ministar sporta. Prvi osnuje fantomsku firmu, „Evropske univerzitetske igre 2020“, postavi sebe za direktora a ministar mu na račun te firme uplati iz budžeta 143 miliona dinara. A na pitanje novinara kako je mogao bez odluke Skupštine da osnuje firmu, doživotni sportski funkcioner odgovara: „Nije tačno, odluka je doneta ali nije usvojena“? A što bi se oni razlikovali od predsednice Vlade, koja je na pitanje: Da li je tačno da na računu banke ima stotine miliona evra od firme za vetroenergiju u kojoj je radila – odgovara: Ne znam, nisam gledala račun.

Ja rekoh i olakšah duši svojoj, a vi, građani, apstinirajte ili još bolje na sledećim izborima za dva-tri meseca ponovo glasajte za vladajuću koaliciju i tako ne samo podržite nego i pozlatite ovu neviđenu lažu i paralažu.