Srpska porodilišta i negativan priraštaj – „sitnica“ koju je ministarka zaboravila da kaže: Lični stav Bratislava Markovića

Mislim da je tada Ivica Dačić bio u koaliciji sa Dušanom Silnim.

Ne bre Bajatovićem, taj nije silni, on ima samo silnu kintu, što nikako ne znači da je silan, ali nažalost mnogi ljudi danas ne razumeju da lova nema veze sa tim da li si silan ili nisi.

Mislio sam u koaliciji sa carem Dušanom.

To je bila ona bivša vlast, koja je sve upropastila, na njih misli Vučić kad kaže bivši…

Branka i Ivica Dačić u istoj priči, meni garantovano sledi tužba za razvod braka.

Možda čak i poništaj.

Zbog Ivice.

Ali pusti sad pravne pojmove.

Dakle, evo kako je to bilo u poslednjoj godini prošlog veka i poslednjoj godini kad je Sloba verovao da će biti Tito, a Toma Fila stekao uslov za odlazak u starosnu penziju.

Ok, tad još nije imao ideju da postane gradonačelnik, a sad, samo ako Nestor ne navata Jerkovića, to je rešeno.

Sad, ako Nestor navata ove koji mu nisu dostupni nemam pojma, svašta je moguće.

Možda Toma Fila u cvetu starosti napravi neki stariji Beograd.

Iz njegove mladosti, ono neka verzija sa Keltima. Čekaj, pogubio sam se, moram da se vratim na priču.

Branka i ja sve nedaće smo savlađivali zajednički. Hteli smo i da na rođenju deteta budemo oboje prisutni, ona je valjda morala, a ja sam se ponudio.

Istina je da su neke babice mislile da zapravo ja treba da se porodim, ali sam objasnio da je to samo posledica neuroze zbog bombardovanja i sindroma “trudnog muža”, što su stvarno dokazali neki američki naučnici.

Lova se kažu u Srbiji uzima kad se ljudi rađaju i kad umiru.

Bilo je tu svega i svačega, ali kako je odavno nastupila apsolutna zastara za pokretanje bilo kakvog krivičnog postupka, protiv bilo kog doktora ili medicinskog radnika, da ne tupim dalje o tome.

U svakom slučaju prisustvo muža na porođaju, smatralo se onda nekakvim snobizmom.

A zaista nije tako.

Nekakvi pametnjakovići, još tada su uveli posebnu naknadu za prisustvo supruga u porodilištu, ona je bila tolika da je suprugu bilo bolje da ode na neki produženi vikend do Pariza ili Beča recimo.

A zapravo je ovo prisustvo od neprocenjivog značaja, posebno zbog stanja u našim porodilištima.

Da odmah razjasnim, scene iz niskobudžetskih američkih sapunica u kojima poluretardirani suprug drži kameru i bodri svoju suprugu, više zbog toga da bi mu uspeo snimak, nego da bi sve prošlo kako treba, su baš ono što sam rekao, nerealne scene iz američkih sapunica.

Branka se porađala osam sati i nije uspela, morala je na carski rez. Suprug dakle ne mora da bude prisutan na samom činu porođaja. Pitao sam se, šta bih radio da se porođaj odigrao.

Verovatno bih u tih pet minuta napustio prostoriju. Jer u tih nekoliko minuta, suprug nije bitan.

Tada se nakon više sati pojavi doktor, babica, babicina zaova, doktorova šurnjaja… Svi su tu.

Ali, ako, kao u našem slučaju to traje satima, suprug nije tu da bi držao kameru.

Za tih osam sati, hrabrio sam Branku, masirao je, dodavao šta je trebalo…

Iz dva razloga. Sporedan je taj da sam to želeo, a želeo sam.

Glavni je bio taj, što u većini ovog vremena u porodilištu nije bilo bukvalno nikog.

Sećam se da me kao i uvek u kriznim situacijama humor nije napuštao, pa sam konstatovao da se na sve to ne može napraviti parodija.

U nekom momentu sam viknuo ima li koga u bolnici.

Niko se nije odazvao.

Nastavio sam da hrabrim Branku konstatacijom da verovatno snimaju neku skrivenu kameru i da ćemo mi nakon obavljenog porođaja postati jako bogati, ok ne baš kao Dušan Silni Bajatović, jer sam ja naravno jedan neopisivo šarmantan tip, te će to sigurno želeti da gleda čitava planeta.

Nažalost, ništa od toga. Ovo je bila uobičajena praksa u našim porodilištima, bar tada.

Kad se doktorka nakon više sati setila da je poruđaj u pokušaju u toku, pribrano i odlučno sam zajedno sa Brankom insistirao da se cela priča završi carskim rezom, jer negde je baš zapelo.

Tako je i bilo.

Ministarka nedavno reče da ne lovimo veštice, jer niko više neće hteti da bude ginekolog.

Možda je ovu izjavu dala i radi sopstvene sigurnosti, otkud znam, malo čudno deluje.

Zaboravila je da kaže samo jednu sitnicu.

Ako se stanje u porodilištima ne sredi, niko više neće hteti da bude majka.

Dakle, ne pada mi na pamet da otvaram lov na bilo koje doktore. I bez toga su se razbežali, širom Evrope i sveta.

Hteo sam samo da kažem da stvari decenijama nisu dobre I da ne idu u pravcu u kome bi trebalo da idu.

Ako je za utehu, sahrane nam idu baš dobro…

Divno kako smo organizovani.

Odmah po izlasku hitne pomoći koja konstatuje smrt, stigne ti više poziva od pogrebnika sa akcijskim popustom.

Recimo, ako pozovete u narednih 15 minuta, dobićete venac gratis.

Venac koji maznu odmah nakon sahrane.

Ali to je već neka druga, baš morbidna priča…

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.