Srpske neljudske komedije i tragedije: Lični stav Milojka Pantića

Da li vam je sada jasno kakav srpski svet stvara samoproglašeni Generalisimus u Srbiji.

To je svet u kome bivša premijerka Vlade, sada predsednica Parlamenta, proglašava 14. februar za Dan rođenja Isusa Hrista.

To je svet u kome je glavna televizijska zvezda primitivna, vulgarna, ljigavica Jovana Jeremić.

Ona i njen izabranik slave Uskrs u društvu visokih dužnosnika nepostojeće države i estradnih zvezda, uz pozdrav: „Hristos se rodi“, i time se hvale na društvenim mrežama.

Takva stvorenja ne mogu se drugačije nazvati nego – nakoti.

Muka je ljudskom duhu kad vidi i čuje ovu srpsko-balzakovsku ljudsku komediju, taj svet kačiperki, pohlepe, razvrata, spoljašnjeg luksuza a unutrašnjeg moralnog posrnuća.

Možda bi u odsustvu Balzaka i Nušića taj posrnuli i truli srpski svet mogao da opiše Svetislav Basara u nekoj novoj „Andrićevoj lestvici užasa“.

Spirala moralne i svake druge propasti i gluposti, probija dno dna i mi građani Srbije tonemo u taj politički mulj koji vlastodršci zovu Srpski svet.

U tom Srpskom svetu samoproglašeni Generalisimus i njegova bulumenta nikogovića, mogu da urade šta god hoće.

Mogu da govore narodu šta im padne na pamet jer iznad Generalisimusa ne postoji veći čin, ne postoji niko, ni jedna državna niti pravna institucija kojoj bi on odgovarao za svoje postupke, laži i obmane.

Srpski svet je svet koji ubija i žive i mrtve.

Generalisimus međutim nije pao s Marsa i nije slučajno zajahao Srbiju, pretvarajući državu u svoj feud.

On je čedo Službe, odnosno sistema čiji je rodonačelnik još u devedesetim godinama prošlog veka bio lažni boljševik Slobodan Milošević zvani Sloba.

Stvaranje srpskog sveta započela je Uprava za državnu bezbednost tzv. UDBA, još osamdesetih godina prošlog veka kada je iz Sarajeva u Beograd poslala Hulju Šešelja sa lažnim potvrdama da je Srbin, pravoslavac pa još i četnički vojvoda.

Vrlo brzo je postao politički skandal majstor. Šireći međunacionalnu mržnju kvalifikovao se za Slobinog omiljenog opozicionara i zajedno sa svojim učenikom Vučićem, formirao crnu trojku srpske političke scene: Sloba Vožd, Hulja Šešelj i Aca Srbin.

Milošević i njegova supruga Mira Marković, u narodu poznata kao Baba Jula, bili su tvorci idiotskog i malignog nacionalizma na prostoru bivše velike države, sve lažući da čuvaju Jugoslaviju i srpstvo.

Vožd Milošević je završio u Hagu na Međunarodnom sudu pravde, njegova „Baba Jula“ u Moskvi sa opljačkanim novcem od građana Srbije.

Ostali su međutim njihovi politički i biološki naslednici. Srbijom i danas vlada Miloševićev omiljeni opozicionar ratni zločinac Hulja Šešelj preko svog najboljeg učenika Ace Srbina.

Hulja je svog sina ubacio u Parlament a Aca Srbin i njegov omiljeni partner u vlasti Dačić proglasili su Miloševićevog unuka Marka narodnim poslanikom.

Sve je više pristalica srpske crne političke trojke koji koriste vladajući sistem u svom ličnom interesu, ne želeći da vide propast države i društva.

Već drugog juna samozvani Generalisimus organizuje, ko zna koje po redu lažne i unapred dobijene izbore.

Izbori sa mafijom na vlasti neće doneti rešenje društvenog sukoba i podela, jer srpsko društvo rešenje ne ume da pronađe.

A ne ume zbog onoga što sam na početku rekao parafrazirajući Džordža Orvela.

Crna trojka srpske političke scene razbila je srpsko društvo na komade i sada rade sa njim šta im je volja.

Rodonačelnik tog i takvog sistema vlasti je prvi srpski vožd posle Karađorđa – Slobodan Milošević.

Zbog svih budućih generacija, mi Srbi, ateisti i pravoslavci, kao i svi građani drugih konfesija, kojima je SPC ukinula pravo da budu Srbi, morali bi jednom za svagda da rasčistimo s tim ko je najveći politički zločinac u našoj istoriji. Slobodan Milošević je uništio dve države u kojima su živeli Srbi, a njegovi naslednici danas uništavaju i srpsku naciju.

Narod koji se uspešno suprostavljao najvećim svetskim silama, crna politička trojka je pretvorila u impotentnu naciju nesposobnu da sa vlasti smeni neostvarenog fudbalskog huligana koji tu naciju jaše i radi joj šta hoće.

Tako se Balzakove „LJudske komedije“ u kojima veliki francuski pisac opisuje ljudske naravi u uslovima prvobitne akumulacije kapitala, u istovetnim srpskim uslovima pretvaraju u nepodnošljive ljudske tragedije.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.