foto FoNet/Instagram predsednika SrbijeŠta je prava svrha organizovanja tematske izložbe EKSPO 2027? Na početku treba reći da je jedna od ključnih odlika specijalizovanih EKSPO izložbi to da postoji striktno ograničenje u pogledu teme koju pokriva tj. nije sveobuhvatan poput velikih svetskih izložbi na kojima se države učesnice prikazuju u punom obimu.
Recimo, prethodna takva izložba je održana u Kazahstanu u njihovom glavnom gradu Astani.
Imajući u vidu da je ova država značajna u energetskom sektoru pošto ima velike rezerve uranijuma, a i neki važni koridori idu preko njene teritorije, onda su oni kao temu za EKSPO 2017 izabrali „Buduća energija“ i imala je za cilj da se koncentriše na budućnost energetike, i na inovativna i praktična energetska rešenja i njihov uticaj.
Podnaslov EKSPO 2017 je bio „Rešenja za rešavanje najvećeg izazova čovečanstva“, te su stoga na izložbi prikazana buduća energetska rešenja koja se bave društvenim, ekonomskim i ekološkim izazovima pred kojima se čitav svet nalazi.
Isto tako, EKSPO 2012 koji je održan u Južnoj Koreji kao temu je imao „Živi okean i obala“ sa podtemama „Očuvanje i održivi razvoj okeana i obale“, „Tehnologija novih resursa“ i „Kreativne morske aktivnosti“. Dakle, na ovom tematskom događaju razlog da se predstavljaju imale su države koje izlaze na mora i okeane, eventualno velika jezera, jer su po prirodi stvari samo te države zainteresovane za temu uređenja života na obali.
Tu dolazimo do teme koju je za EKSPO 2027 ponudila Srbija, a koja glasi „Igra za čovečanstvo – sport i muzika za sve“, iz čega jasno proizilazi da će se države koje budu uzele učešća na događaju predstavljati svoja dostignuća na polju sporta i muzike.
Što će reći, suštinski ovaj događaj će biti nalik na klasične vašare koji se kod nas održavaju i na kojima su ključne atrakcije navlačenje konopca i bacanje kamena sa ramena, dakle sport, i pevaljka pod šatorom, dakle muzika.
E sada, imajući u vidu temu koju smo kandidovali, hajde da neko poveže priče o tome da će EKSPO 2027 da pomogne u zapošljavanju, osvajanju novih tržišta, razvoju privrede, uvođenju novih tehnologija, reindustrijalizaciji i svemu drugome što je Vučić pričao na konferenciji za medije i u šta nas danima uveravaju raznorazni eksperti.
Jedino što bismo možda mogli da napravimo robotske verzije Cece i Jelene Karleuše pa da to prezentujemo svetu ili da Željko Mitrović svira bas gitaru dok leti u patikama na mlazni pogon.
Pored teme koja je kandidovana, a koja jasno pokazuje da Srbija nema svetu baš ništa da ponudi vezano za strateški i egzistencijalno važne teme, već smo svedeni na nivo lake zabave, drugi još veći problem je cena čitavog projekta.
Primera radi, tematski ekspo u Kazahstanu je koštao oko pet milijardi evra i to prema najpesimističnijim procenama iznetih od onih koji su događaj kritikovali, dok neke objektivnije procene ukupnih troškova govore da je potrošeno nešto manje od tri milijarde evra.
Veliki ekspo koji je 2020. godine održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i koji je ugostio bezmalo trideset miliona posetilaca, koštao je nešto preko šet milijardi evra.
Ovaj naš vašar u Surčinu već sada ima projektovanu cenu od skoro osamnaest milijardi evra i pri tome bez da je zakopan ašov, Srbija je zadužena za milijardu evra koliko je obveznica pušteno na ime EKSPO 2027, i za šta država garantuje našom zajedničkom imovinom.
Sasvim logično se postavlja pitnje čemu onda sve ovo? Očito je EKSPO 2027 Vučiću dat kako bi mogao da završi posao potpune pljačke i izdaje Srbije.
Naredne tri godine svi mediji će biti zatrpani ovom temom i pričama o slatkom životu koji nas čeka, a sve političke pobune koje se eventualno budu javljale zbog Kosova, litijuma i drugih tema biće poklapane pričom kako smo mi mrzitelji koje su neprijatelji Srbije organizovali da se spreči projekat koji će nam doneti blagostanje. Dakle, prva namena je da EKSPO 2027 bude neka vrsta trampe „vašar za Kosovo i EPS“.
Druga namena je predaja svih preostalih privrednih i prirodnih resursa multinacionalnim kompanijama.
Za taj posao je osmišljen monstruozan plan, naime Srbija će se zadužiti za najmanje 18 milijardi evra i to kreditno i izdavanjem državnih obveznica, a za sve će garancija da bude imovina u državnom vlasništvu.
Posebnim zakonima EKSPO 2027 biće izdvojen iz obaveze sprovođenja otvorenih javnih nabavki, kao i drugih kontrolnih mehanizama.
Tako da će na kraju svih 18 milijardi biti dato podobnima, a građanima će ostati dug koji će otkupiti neki investicioni fond i tako će se sva naša imovina (reke, zemljište, rude, EPS, energetske mreže, auto-putevi itd.) bukvalno preko noći naći u njihovim rukama.
Da li se nešto može uraditi? Dok je Vučić na vlasti apsolutno se ništa ne može uraditi, tako da je nulta tačka svih planova za spas Srbije rušenje aktuelne vlasti.
Da bi se srušio Vučić prvi neophodni korak je rušenje ovakve opozicije i uspostavljanje nove forme opozicionog delovanja.
Da bi sve to imalo smisla taj prvi korak se mora uraditi veoma brzo jer kao što rekoh, zaduživanja za EKSPO 2027 su već uveliko počela.
Ovde je važno naglasiti da se bez bilo kakvih posledica može i odustati od organizacije ovog događaja kao što je to uradila Argentina, koja je dobila organizaciju EKSPO 2023, da bi posle određenog vremena i novih kalkulacija donela odluku da odustane pravadajući to krizom u svetu i nemogućnošću da pokrije gubitke koje su očekivali ukoliko posao dovedu do kraja.
Ovo pišem da bi javnost imala punu informaciju, jer koliko čujem deo opozicije se sa Vučićem dogovorio da i oni dobiju deo kolača, a da zauzvrat ne spominju puno EKSPO 2027 kao i da šire priču kako je to sada gotovo i da se mora realizovati bez obzira na sve.
Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
