Srpski Gandi iz Čipuljića

Zato su naši proevropski vlastodršci poželeli da lete. I to ni manje ni više nego u letećim automobilima, u zemlji u kojoj se prosečna starost traktora meri decenijama, a automobili jedva prolaze nove uslove tehničkog pregleda. Posle ove najave predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da je vreme da Srbi počnu da prave leteće automobile, nijedan vozač više neće u ministre. Svi bi u letače. Ali bez kontrole leta. Zato je vreme da naši vlastodršci odlete. I to sa vlasti.

A nije da se ne spremaju za to. U tu svrhu su vlastodršci obezbedili novi avion sa kojim su mogući i interkontinentalni letovi. Baš pred put u Kinu, napredna vlast je kupila novi avion i to od kompanije koja je učestvovala na tenderu za kupovinu Galenike. I pri tome pobedila na istom.

Ali u svakom dobru ima i po neko zlo. U avionu ima mesta samo za trinaest putnika. A osumnjičenih će biti mnogo više. Karta za taj avion biće najtraženija roba, možda već ove zime, ako novogodišnji ukrasi i jelke od cirka par desetina miliona evra, pored trošadžija iz Bugarske, privuku i nekoliko hiljada Rumuna. Jer se može desiti da oni sa sobom donesu i deo novogodišnjeg raspoloženja iz Bukurešta. Koje se očas posla sa ulica okićenog Beograda može preliti na ulice i trgove širom Srbije. Što se svakako ne bi dopalo novom Mahatmi Gandiju iz Čipuljića, koji još nije uhvatio vazduh posle gromoglasnih parola o miru na Balkanu izgovorenih u Kosovskoj Mitrovici. Sve pozivajući se na svog nekadašnjeg koalicionog partnera, velikog i nadaleko čuvenog mirotvorca iz Požarevca Slobodana Miloševića, poznatijeg u svetu kao Balkanski kasapin.

Zato u zemlji koja je ekonomski tigar i u kojoj se hleb prodaje na kriške, a ćevapi na komad, treba obećati i proizvodnju letećih automobila. Ako niko drugi, bar će u to poverovati partijski poslušnici. Pa kada krene bežanija, upališ lepo auto i prešišaš flotu migova od jednog aviona, koji leti samo za paradu. I šta te briga koliko je mesta u avionu.

Dok se čeka prva štafeta u vidu zarđale kašike u čast mirotvorca koji se sa Gazimestana preselio na Gazivode, vodi se ogorčena bitka za prvog bota Srbije, koji bi imao čast da istu uruči novom Mahatmi. A konkurencija je žestoka. Od pasioniranog autora pisama podrške, neumornog Krla, do nezavisnih analitičara dobro uhlebljenih na budžetu i narodnoj grbači, preko najavljivača državnih udara i ljubitelja malina, do ružičastog Pavarotija čiji diler opasno preti da po bogatstvu pretekne bata Andreja.

Za to vreme, analizirajući poruke ispraznog i populističkog govora iz Kosovske Mitrovice, lako je primetiti da je novi Mahatma iz Čipuljića, koji je devedesetih zlatni pribor za jelo iz doba Nemanjića zamenio zarđalom kašikom, poželeo da sada tom kašikom sipa med i mleko u zajednički srpsko-albanski tanjir. Na stranu što je taj escajg, kojim je tako vešto zahvatao krv i suze, preteći da će njime vaditi oči i sprovoditi politiku sto za jednog, svima jednako odvratan kao nekada. Ne pomaže ni to što je kašika krišom obrisana o evropski frak, kojim je Mahatma zamenio Šešeljev šinjel. Kod normalnih ljudi i taj escajg i taj meni uz koji će se koristiti izazivaju tako poznat osećaj gađenja.

Pasivni i na silu privedeni statisti pod formom radne obaveze sa novog Gazimestana, vratili su se na svoja radna mesta koje su uspešno zadržali iskazivanjem lojalnosti onome koji im po tvrdnjama direktora i daje posao, ali će ih uskoro ostaviti ne samo bez posla već i bez ognjišta. Ali važno je da legne još jedna plata, bitno je da su Srbi našli novo zlatno tele pred kojim se tako revnosno mole, očekujući od njega spasonosno rešenje.

U Srbiji se ove jeseni dometi napredne politike ruše kao kula od karata. Posle Savamale, zida u Grdelici, kuće u Topolskoj, obrušila se i lokomotiva u Železničkom muzeju. Do duše uz pomoć brenera. Ali kad idu Dečani, nek ide i lokomotiva.

Izgleda da se trend obrušavanja ne prekida. Uskoro se očekuje i obrušavanje narodnog nezadovoljstva na ovu vlast. Zato je važno da novi avion uvek ima pun rezervoar goriva. Prtljag je već odavno spakovan i iznet iz zemlje. Na račune u egzotičnim arapskim destinacijama. Jedino ne valja što se ispred novog mlaznjaka tog odsudnog dana umesto egipatskog aviona sa probušenim gumama, može isprečiti gladan narod sa probušenim džepovima.

A onda ne pomaže ni zlatna karta za Kazablanku, ni leteći automobili. Jer tada će leteti perje. Sa dodatkom katrana.

Autor je član DS