Srpski kleptokratski sud

I sa demokratijom! Srbija posle dvadeset godina ponovo postaje sve usamljenije ostrvo unutar postojećeg „EU-mora“.

Jednom su, u obliku „uranijumske municije“, na to naše ostrvo SAD i EU zemlje deponovale svoj vojni i uranijumski otpad i ispraznile podzemna skladišta za deponovanje novog.

Da li će i šta će, osim kolonizatorskih kredita, biti ponovo isporučivano, već sada prilično zagađenoj, Srbiji videćemo, ali poslednja rezolucija EU parlamentaraca o stanju u našoj zemlji ne sluti na dobro.

Kao što ne sluti na dobro ni to što Srbija postaje sve više „ekološki nebranjeni industrijski areal“ dalekih istočnih zemalja i „ogledni ambijent“ za testiranje raznovrsnih zapadnih, arapskih i istočnih „prekarnih“ i drugih „muvatorskih tehnologija“.

Opasnost za primenu nekih „novouzgojenih sojeva virusa tipa milosrdni anđeo“ rašće sa sve uočljivijim napredovanjem na našoj javnoj sceni infantilno-nedemokratskog i gubitničko-prkosnog pristupa svakoj kritici koji se može najslikovitije opisati sintagmom: „Pa šta, ti ćeš da mi kažeš?!“.

Kad god je, što bi narod rekao, takva vrsta „kurčenja“ dolazila od srpskih zvaničnika, ona je, istorijski gledano, građane Srbije veoma mnogo koštala!

Nakon destruktivnih razaranja postojećih privrednih struktura prilikom tzv. privatizacija „propalih“ velikih srpskih industrijskih i drugih preduzeća koja su, sva odreda, predstavljala politekonomske projekte i čeda prethodnih partijskih vrhuški i bila finansirana budžetskim sredstvima i kreditnim zaduživanjem države, mnogi su se nadali da će takav dokazano besperspektivan pristup razvoju privrede posle dvehiljadite godine biti napušten i da će ga zameniti promišljeno podsticanje domaćih preduzetničkih ideja i preduzetnika.

Međutim, iako se svaka nova vlast pre izbora zaklinjala da više neće biti političarenja i vulgarnog mešanja partija u privredno-razvojnu sferu, svaka od njih je odmah po preuzimanju upravljačkih dizgina počinjala na nestručan i koristoljubiv način da zida svoje „Skadrove na Bojani“ i da uništava preduzetnički duh koji je kod naših građana oduvek postojao.

Pri svakoj promeni vlasti situacija u partijskom prisvajanju privrede i transferu budžetskog novca prema inostranstvu i u „partijske džepove“ postajala je sve masovnija, tako da je umrtvljena gotovo svaka autohtona preduzetničko-razvojna ideja i priprema stručnjaka za te svrhe.

U skladu sa prethodnim, postavlja se pitanje šta će u Srbiji ostati kada „čergarske ino-firme“ koje su sada zaposele „srpske pašnjake“ konstatuju da na našem prostoru nema više jeftine „zelene trave za ispašu“ i dignu svoje „čerge“, da bi se uputile prema novim „svetskim hranilištima“?!

Takve scenarije mnogi intuitivno odavno naslućuju, a neki od njih na to javno upozoravaju i pokušavaju da na veoma suženom prostoru ostavljenom za privredno-preduzetničke inicijative stvore uslove za stabilan postepeni privredni razvoj, boreći se pri tom sa neskrivenim bojaznima partokrata da bi takav pristup mogao da im onesposobi politikantske mehanizme za očuvanje vlasti, a time i da onemogući dobro razrađene „mice-trakalice“ za dalju kleptokratsku pljačku građana!

Bili smo u prilici da pratimo kako su se razne preduzetničke ideje i ostvarenja gasile pod naletom posesivnih „Titovih pionira i njihove dece“, pa su mnogi preduzetnički timovi morali da svoje zahuktale firme, kao polugotov proizvod, prodaju inostranim vlasnicima, da bi bar malo stvorenog razvojnog kapitala sačuvali za bolja vremena.

S tim u vezi biće interesantno za posmatranje šta će se dešavati sa najnovijim preduzetničko-strateškim projektom tima stručnjaka-entuzijasta iza koga stoji grupa respektabilnih domaćih firmi i naučnih institucija.

Na prvi pogled izgleda da su se stekli uslovi za realizaciju tog projekta, jer sledi aktuelne EU trendove i obećava unapređivanje domaće energetsko-ekološke prakse, a i nadležni iz Vlade Srbije su pozitivno ocenili njegov kreativni i razvojni potencijal, te obećali da će se potruditi da on zaživi.

Bilo bi veoma lepo kada bi taj strateški projekat čija bi realizacija obezbedila Srbiji da bez kašnjenja uhvati korak sa razvijenim svetom izbegao usud iz naslova ovog članka.

Autor je inženjer