Srpski lekari i politika

Više je ličila na Lekarsku komoru nego na skupštinu. Za lekare je privlačna vlast. Što je više piješ, sve si je žedniji.

A kad se spoje lekarska stručnost i politička vlast u jednoj ličnosti dobije se pozicija age u osmanskoj Srbiji. Što kažu Srbi, žariš i pališ!

Srpsko lekarsko društvo sledeće godine slavi 150 godina od osnivanja. I umesto da srpski lekari polemišu o kovidu 19 i vakcinama na sekcijama SLD, oni se prepucavaju preko tabloida malo po političkoj, malo po stručnoj osnovi. Onda „age“ i „aginice“ presude na nacionalnim frekvencijama i amin!

Dođosmo i na ivicu delikta lekarskog mišljenja!

Nikada ne smemo zaboraviti da je Ignjac Filip Semelvajs, sredinom XIX veka, proglašen ludim od svojih kolega sa Katedre za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog fakulteta u Budimpešti, jer je tražio da se peru ruke hlornim rastvorom pre pregleda porodilja.

Katedra je smatrala da puerperalna sepsa ili „groznica dečijeg kreveta“ nema nikakve veze sa prljavim rukama akušera ili studenta medicine koji pregleda porodilju.

Semelvajs je umro od batina u ludnici. Tako se tada lečilo ludilo lekara koji su mislili drugačije.

Niko mu nije došao na sahranu, jer nije bilo čitulje u novinama. Danas, Univerzitet u Budimpešti nosi naziv „Ignjac Filip Semelvajs“. Ide li srpska lekarska profesija tim putem? Nadam se ne! Nadam se.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.