Srpski nacionalni mazohizam

Naime, mnoge ugledne ličnosti su dobronamerno, po svemu sudeći uzaludno, tražile od vlastodržaca u RS, kao uostalom i od vlasti Srbije, da ne veličaju osuđene ratne zločince, zato što time mazohistički prenose krivicu za zločine tokom poslednjeg rata u BiH, na ceo srpski narod!

Prihvatanjem kolektivne krivice za zločine i odbijanjem Inckovog zakona o zabrani negiranja genocida i veličanja ratnih zločina, vladajući režim u RS naneo je dalekosežnu štetu svom narodu.

Izneto objašnjenje da je Inckov zakon od izuzetnog značaja za prevenciju i edukaciju mladih naraštaja, te da je pomirenje jedan od 14 prioriteta koje EU traži od BiH, nije prihvaćeno.

Ispalo je da je to sve džaba priča.

Jasno je da režimi u RS i Srbiji računaju na ekstremni nacionalizam, začinjen mržnjom prema drugima, kao na zlatnu koku koja donosi glasove od godinama nacionalistički indoktriniranih birača.

Za mene je bilo veliko iznenađenje što se opozicija RS zarad postizanja svesrpskog jedinstva odrekla dostignutog stepena pluralizma mišljenja i doprinela izopštavanju ovog bosanskohercegovačkog entiteta iz međunarodne zajednice naroda.

Milorad Dodik je ocenio da je odbijanje Inckovog zakona vid odbrane dostojanstva RS. Ovim činom ustvari je želeo da pokaže da se on ponosi osuđenim licima, koji su dokazano krivi za smrt više hiljada nedužnih civila, kojih bi se svugde u svetu ljudi stideli.

Posle konačne presude Ratku Mladiću na doživotni zatvor, širom RS i na Novom Beogradu jedno jutro osvanuli su njegovi murali na zidovima zgrada.

Posle optužbi novinara Milojka Pantića u Danasu da je Služba angažovala likovne umetnike da naslikaju murale, nastao je muk!

Od tada niko da odgovori javnosti, da li se sa skandaloznim muralima želelo da se slavljenjem ratnih zločinaca, u sklopu izgradnje „srpskog sveta“, predstavi kao prihvatljiva normalnost i da je ovim nacionalističkim činom vlast još jednom želela da grubo ponizi Bošnjake!

Izgradnjom paralelnog sveta, koji zbunjeni običan svet uopšte ne razume, populizmom i nacionalizmom i sa željom da po svaku cenu ponovo pobede na izborima, vlasti RS i Srbije uopšte ne uzimaju u obzir reči kojima se Sudsko veće Haškog tribunala, pri izricanje presude, obratilo Ratku Mladiću.

„Zločini koje ste počinili među najstrašnijim su zločinima koji su poznati čovečanstvu uključujući i genocid i istrebljenje kao zločin protiv čovečnosti“.

„U Hagu se sudilo za nedopustivo i sistematsko ubijanje i mučenje mnogih sasvim običnih ljudi, pa i žena, staraca i dece, samo zato što su bili drugačije vere i nacije. I sve to zbog svesne namera da čitavi gradovi i regioni postanu etnički čisti, i da onda kao takvi budu u sastavu neke nove i velike države“, napisao je uvaženi Aleksej Kišjuhas u tekstu „Kriv je“ (Danas 13. Jun 2021.).

Dobro je što Srbija ima opozicioni Građanski demokratski front, a RS to nema, koji je povodom izricanja presude izneo stav da se Srbija mora suočiti sa Miloševićevom politikom koja je proizvela Ratka Mladića.

U Srbiji nije mali broj znamenitih ličnosti koje čine otklon od bezlične nacionalističke mase.

Jedan od tih je profesor na Centralnom ekonomskom univerzitetu u Budimpešti Nenad Dimitrijević, koji je još 2015. godine izjavio: „Jedan vredan stav ostaje izvan svake sumnje – počinjen je masovan zločin, odnosno sistematsko ubijanje, povređivanje i ponižavanje velikog broja nevinih ljudi“.

Prilika je da iznesem jednu moju trauma koju nosim evo već 26 godina.

Ostala mi je u sećanju jedna žena, kojoj je muž streljan u Srebrenici, koja je odmah po okončanju rata, ojađena i izgubljena, gledajući u kameru jedne naše televizije, postavila pitanje: „A šta mi sad da radimo bez muškaraca“!

Gostujući na RTRS Milorad Dodik je izjavio da su Bošnjaci konvertiti i podanici, sa očitom namerom da ih uvredi kao nikad ranije.

Ovom izjavom je pokazao da je pravoverni zastupnik segregacije – razdvajanja ljudi na nacionalnoj i verskoj osnovi, ideologije koja je bila zastupljena u vreme Miloševićeve vladavine. Bošnjaci su s pravom postali konvertiti, ako su se preobrazili i distancirali od onih koji su ih dva puta, masovno lišavali života.

Prvi put u Drugom svetskom ratu to su učinili Dražini četnici a drugi put Karadžićeve vojne i paravojne snage. Podanici nisu, čim su zajedno sa drugim narodima dali veliki doprinos NOB-i i stvaranju druge Jugoslavije. Uspeli su da u ratu 92-95. od do zuba naoružanih protivnika sačuvaju BiH, kao celovitu i međunarodno priznatu državu.

Supremacija jednog naroda i snovi o izgradnji velikodržavnog „srpskog sveta“ su anahroni i za međunarodnu zajednicu neprihvatljivi anticivilizacijski ciljevi.

Glorifikovanje ratnih zločinaca i mazohističko nerazumno istrajavanje na krivici celog srpskog naroda za zločine, mora prestati, jer je pogubno za sam taj narod.

Bošnjacima ostaje da gaje nadu da će u Srbiji i RS osnažiti političke elite, čiji će pripadnici u skladu sa opštim civilizacijskim zahtevima, smoći snage da izgovore reči „žao nam je“ i „izvinite“!

Autor je politikolog iz Nove Varoši