Srpski univerziteti prepuni mediokriteta

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ceo postupak ovog izbora, uz nakaradni pravni okvir, na koji akademik Cvetkovic opravdano ukazuje, tekao je uz flagrantna krsenja tog pravnog okvira. Prekrseni su Zakon o visikom obrazovanju, Statuti FON-a i UB, pa, na kraju, i sama odluka Senata koji je nalozio Vecu prirodno-matematickih nauka da dostavi obrazlozenje svoje odluke u roku od 30 dana, jer je Senat odlucivanje uprilicio pre isteka tog roka koji je i sam dao Vecu. Takodje, Prosvetna inspekcija je nalozila Matematickom fakultetu ponovno izjasnjavanje, sto je ucinjeno 19.4. kada je referat konkursne komisije dobio 0 (nula) glasova podrske. Epilog je da je kandidatkinja izabrana od strane Seanata UB sa svega 2 (dva) glasa od strane doktora matematickih nauka: jedan glas od jednog clana konkursne komisije i jedan glas od strane jednog clana Veca prirodno-matematickih nauka. A sto se tice krsenja ostalih pravila, evo pregleda: predlog Katedre nije razmatran na NNV FON-a, pa dekan nije imao pravo da pored tog predloga daje svoj predlog; komisija za sprovodjenje konkursa nije bila popunjena vecinski nastavnicima iz uze naucne oblasti… konacno, koleginica ne zadovoljava minimalne kriterijume za izbor u dato zvanje. 🙁

   1. Kada je MF, na svoj užas, shvatio da je Senat propustio koleginicu u više zvanje (17.4), uprilicio je „hitno“ glasanje o referatu (19.4) koje je prethodno odugovlačeno mesecima.
      Nisu primetili da je voz prošao. Cirkus!

   2. Poštovana, vi navodite da se Matematički fakultet, po nalogu prosvetne inspekcije, ponovo izjasnjavao o napisanom referatu 19.04.2019., a uvazeni akademik Cvetkovic da je Senat Univerziteta u Beogradu doneo odluku o izboru u zvanje redovnog profesora 17.04.2019., pre izjašnjavanja izbornog veća matematičkog fakulteta. Nešto se tu ne slaže!

      1. Pa tu je problem. Rektorka je ubrzala izjasnhavanje Senata 17.4. kako ne bi sacekala ni ponovno izjasnjavanje Veca prirodno-matematickih nauka (dva glasa), koje je sama nalozila, ni ponovno izjasnjavanje Matematickog fakulteta (nula glasova), koje je obavljeno 19.4. po dva naloga, Prosvetne inspekcije i Zastitnika gradjana. Znaci, uzas na kvadrat! Najodgovorniji su dekan FON-a i rektor(ka) UB. Kad se politika umesa, tako to ide.

         1. Haha, obrnuta matematička logika na delu!
            Da će sednica Senata sa tom tačkom dnevnog reda biti odrzana 17.4 znalo se mesecima unapred. A bilo je objavljeno i u sredstvima javnog informisanja!
            Ali se MF nadao da bez njihovog „stručnog i objektivnog“ mišljenja (sa kojim su imali posla i Zaštitnik gradjana i Prosvetna inspekcija) neće moći biti odrzana.
            U tom smislu je diskutovao dekan MFa na sednici Senata i bio toliko „ubedljiv i objektivan“ da je naterao ostale članove. da glasaju i, rezultatom 27:3, prekinu tu šaradu.
            Međjutim, kao sto vidimo iz gornjih priloga, MF se ne predaje pa možemo očekivati dalje korake u primeni autonomije obrnute logike.

   3. Jovanka, odlicni ste u zameni teza! Navodite da su prekrseni Zakon o visikom obrazovanju, Statuti FON-a i UB i odluka Senata, ne pruzajuci nikakve dokaze za to, a cinjenice (namerno ili ne) pogresno interpretirate. U isto vreme precutkujete krsenje zakona od strane Matematickog fakulteta (sto je utvrdila Prosvetna inspekcija) i od strane Veca prirodno-matematickih nauka (sto je utvrdio Senat UB). Ne navodite cinjenicu da nijedan od ovih organa nije dao obrazlozenje negativnog misljenja, sto je Senat po zakonu od njih trazio. Navodjenje broja glasova za ili protiv, bez obrazlozenja, ne predstavlja nikakav dokaz, osim sto dokazuje da je profesor Cvetkovic u pravu kada kaze da je problem u sistemu koji je umesto vrhunskih strucnjaka proizveo mediokritete sa jedne i manipulatore sa druge strane.

2. A šta očekujete od bolonje, med i mleko. Naše stanje je nepobitan garant da smo bolonju dobro primenili, to je to. Nemojte da se čuditee

3. U cilju sprecavanja negativne selekcije i malverzacija treba i ukinuti radno mesto asistenta. Manje vise tu se pravi kljucni izbor ko ce na kraju postati redovni profesor pre ili oasnije. Ta kategorija asistenata (iliti buducih profesora, jer je to njihova jedina razlika u odnosu na druge postdiplomce) vec duze vreme ne postoji na svetskim univerzitetima, taj posao obavljaju doktoranti sa kojima se sklapa honorarni ugovor u toku trajanja semestra.

   1. U normalnoj drzavi u cilju sprecavanja negativne selekcije i malverzacija normalan svet postuje zakone. Da li ce u nenormalnoj drzavi ukidanjem zvanja asistenta na univerzitetu posao uvek dobijati kompetentna osoba?!
      Vec smo poceli da ukidamo sve sto smeta malverzacijama, negativnoj selekciji i korupciji jer samo u Srboji se platni razredi prave prema radnom mestu a ne prema skolskoj spremi.

      Apropo mesta asistenta:
      .
      U normalnoj drzavi, naprimer u Nemackoj, postoje dve vrste ugovora i oba se sklapaju na minimum onoliko godina koliko traju doktorske studije: na 3 godine sa mogucnoscu produzenja jos dva puta po godinu. Uzmimo za primer dva doktoranda stranca: obojica imaju vizu-odobren studentski boravak, zvanje naucnog saradnika/sa pola radnog vremena; drze vezbe kompletno(sastav, kontrola,ocenjivanje i konacna ocena studenata), dobijaju platu(ne znam da li su povecanja ista), uplacuju doprinose za zdravstveno, penziono i za slucaj nezaposlenosti. Imaju pravo da dovedu porodicu, dobijaju dodatak za decu a bracni drug/partner imja pravo da se zaposli.
      Razlika u ugovorima se ogleda na kraju: po zavrsetku doktorskih studija jedan -sada vec doktor nauka-po tackama svog ugovora dobija povracaj uplacenog novca za sve doprinose i u obavezi je da se sa porodicom u odredjenom roku (kratkom) vrati u zemlju porekla.
      Drugom doktoru nauka priznaje se staz koji se upisuje Tamo Gde Treba, dobija vizu za trazenje posla: 18 meseci boravka u Nemackoj da konkurise za postdoktorske studije ili da nadje posao. Za to vreme ima pravo da privremeno radi ali NIJEDAN POSAO NE MOZE BITI ISPOD NJEGOVE SKOLSKE SPREME-KVALIFIKACIJe, jer time zauzima nekom drugom radno mesto .To otprilike znaci da ne moze raditi kao keramicar ili vozac, ali ni dobiti radno mesto za koje je predvodjen visi platni razred od njegovog.

      1. pa to se podrazumeva da ako se pustuju zakoni sve ce biti bolje. ali zakoni vezani za radna mesta na univerzitetu se baziraju na zastarelim principima odlucivanja koji datiraju iz proslog veka.
         za navedeni primer asistenta iz nemacke – znaci ugovor (kao i studentska viza) je vezan za trajanje dokt studija, a u tom slucaju za taj predmet je i 50% radnog vremena. plus verovatno ne ucestuju u odlucivanju o recimo izboru redovnih profesora (da ne kazem dizu ruku na sednicama katedri ili nnv) ili nekim drugim vaznim pitanjima na fakultetu. pa to je velika razlika od onoga sto je trenutno u srbiji.
         dok u kanadi na primer je duzina teaching assistant ugovora vezana za trajanje semestra a broj nedeljnih sati zavisi od radnih obaveza po ugovoru, negde samo predavanja, negde samo pregledanje testova, negde i jedno i drugo, potpuni diverzitet i obicno se svi postdiplomci izredjaju i kao asistenti. i naravno moze se raditi za vreme trajanja studentske vize, sto je za ovu pricu nebitno.
         sportski pozdrav!

      2. i kad kolega koji je zavrsio doktorat u nemackoj ode na intervju za posao sta ce da kaze cime se bavio prethodne tri godine: studirao (bio student) ili radio (bio zaposlen) ili je on ustvari jedan od prvorodjenih koji je budan 25h dnevno?

   2. Na našim fakultetima najteže je postati asistent. Sve ostalo ide samo po sebi. Ako neko slučajno postavi pitanje kompetentnosti, pozovu se u pomoć tata i mama, kumovi, novinari, itd, koji počnu da pišu da se radi o „najboljoj srpskoj naučnici“, i dekani, rektori i svi ostali popuste pod pritiskom javnosti. Ne znam da li treba ukinuti mesto asistenta, ali svakako ne treba biti pravilo da svaki asistent postane profesor. U zemljama koje napreduju, ni mesto docenta ne znači da se podrazumeva da neko postane profesor. Onaj ko pristane da radi na univerzitetu treba da ima u vidu i jednu i drugu stranu medalje.

   3. Važno je da se sve lepo završilo. A i kako bi drugačije? I kako je izgledala ta pozitivna selekcija i kada se događala?

   4. To je izvor negativne selekcije. Tu je i primer iz ovih komentara. Imate asistente, ‘mlade’ docente, koji su na kraju PETE decenije zivota, a koji su se ‘istakli’ izlaskom u susret deci bogatih i uticajnih roditelja oko ‘polaganja’ tezih ispita i stekli dobre pozicije. Karijeru ce zavrsiti kao redovni profesori, a da im bibliografiju krase manje nego osrednji multi-koautorski radovi. To je i slucaj Alhemicara, ali i Lady Gage koji se ovde dice ‘pravednoscu’ zastite majke troje dece.

4. Ama, nije moguce?

5. Izbor u nastavničko zvanje treba da bude stalan. Zašto se samo nastavnici biraju na 5 godina: da bi bili u strahu za posao i poslušni, da ne bi talasali.

   1. postoji ocigledan (lako bi to moglo i empirijski da se pokaze) negativan trend broja i kvaliteta objavljenih naucnih radova pre i posle dobijanja ugovora za stalno (redovni profesori). Da li je lenjost ili nesto drugo razlog, u svakom slucaju nedvosmilsen zakljucak koji bi mogao da se izvede na osnovu prethodno dokazane gore navedene korelacije, ministarstvu bi trebalo da bude dovoljan razlog da ukine stalne ugovore univerzitetskim profesorima. a u vezi straha i poslusnosti mediokriteta, pa ko god je dobar naucnik i strucnjak u svojoj oblasti nema razloga da se plasi svoje egzistencije.

      1. Broj naučnih radova nije pouzdan pokazatelj kvaliteta. Svi znamo za koautorske radove, radove koji su objavljeni u časopisima čiji su urednici „povezani“ sa autorima itd. Bolje jedan rad godišnje, ali kvalitetan i napisan jer nastavnik želi da istražuje, nego tri rada zato što je to obaveza, jer dolazi vreme za izbor u zvanje. Javne konkurse za izbor u zvanje treba ukinuti i zbog toga što kao što reče autor u 99 procenata od ukupnog broja bude izabran kandidat koji već radi na fakultetu. Ta se praksa nikada neće promeniti, jer nastavnici se solidarišu po principu glasam za kolegu, da bi sutra i za mene glasali. Ako je već tako, treba uskladiti propis sa stvarnošću, tj. nastavnici treba da budu zaposleni na neodređeno vreme. Na kraju, nije lenjost razlog što redovni profesori pišu manje, već iscrpljenost koju ovaj sistem i posao donosi. Mislim naravno na one koji nisu plagijatori. Posle 70-80 objavljenih radova i 4-5 knjiga za dvadesetak godina, pitanje je da li redovan profesor ima snage za neki epohalan doprinos nauci.

6. Presedana je na svakom koraku i na svakom koraku, samo se nadlezno ministarstvo pravi blesavo.

   Sarcevicu dokusurio si visoko obrazovanje.

7. Naslov teksta apsolutno opisuje stanje i na univerzitetu i u nauci uopste. I, na zalost, nigde se ne gleda kvalitet. I uspeh kandidata se ne meri u svojoj oblasti na medjunarodnom nivou. Doduse, kada za pomocnika ministra moze da se obezvredi zakon da bi se izabrao u najvise zvanje u poredjenju sa tim odluka senata ne iznenadjuje.

   1. Delimicno se slazem sa Vasim komentarom osim dela da se meri kvalitet kandidata na medjunarodnom nivou. Ovo je i prihvatljivo i nerihvatljivo za srpsku nauku. Prvo uslovi u kojima rade srpski naucnici ne moze da seporedi sa uslovima bilo gde u Evropi. Zato je za divljenje kada neki nas naucnik ostvari zavidan rezultat u medjunarodnim okvirima.Sa druge strane, visoki kriterijumi evropske nauke (koja nije nuzno uvek i najbolja, oni samo lakse prolaze, vise para, bolja oprema, ime pedigre i sl. Tako da sve je vrlo relativno i treba naci balans izmedju nacionalnih zahteva za izvrsnoscu i mogucnosti da se to i ostvari ovde

      1. jasno je da postoje limiti u srpskoj nauci i da direktno prenosenje normi nije najbolji nacin. ali to ne sme biti izgovor. ne moraju srbi uvek da budu najbolji svuda , ne mora samo da se gleda uspeh na medjunarodnom nivou, nego i samo ucesce u odgovarajucim naucnim krugovima. nekad je dovoljno samo pogledati naucne konferencije na koje neko ide, da li su to konf gde ucestvuju vodeci svetski naucnici iz te oblasti, ili se hvataju krivine po nekim lokalnim konf van svoje oblasti. isto vazi i za objavljene radove, lako se uoce tendencije..ali stanje na terenu je da se referati za izbor svedu na puko sabiranje bodova i gledanje onih nekoliko kriterijuma za izbor u vise zvanje. sto je najgore kao sto vidimo iz ovog primera sa fon-a sistem nije ni to u stanju da spovede na normalan nacin zbog raznih neakademskih uticaja sa strane, bilo koje…

8. Za početak, najpre treba ukinuti SANU, jer je ona generator svih loših trendova na univerzitetu i udruštvu.

9. Dobar clanak i dobar primer. Naime, primer pokazuje koliko ima rupa u sadasnjoj proceduri izbora. Dakle, moze da se desi da bez podrske katedre, maticnog fakulteta i veca naucne oblasti neko moze dobiti profesuru ukoliko ima agresivnu kampanju u medijima, kojoj su podlegli dekan FON-a (sa NNV FON-a) i rektor (sa Senatom), a to su po strucnosti najslabije karike u lancu odlucivanja.

10. Ceo visokoskolski sistem nastao u socijalizmu na koji je nakalemljena struktura Bolonje i zapada podseca na lavirint uvezanih crevaca ili strucno receno – kavurmu u kojoj se ustajala zabokrecina opije miomirisima ustajalih crevaca. Bolji opis za besmislicu javnih konkursa za unapred odabrane kandidate tesko je naci. Uzgred ceo sistem je toliko beznadezan da ga treba jednostavno ukinuti i kenuti sa potpuno novim skolama i transparentnim konkursima, kao i u celom javnom sektoru uostalom.

    1. svaka cast na komentaru! to je taj opis, kratko & jasno!

11. Nobelovac Leon Lederman, vrhunski eksperimentalni fizičar, u svojoj „Božija čestica“ (izvikani Higsov bozon) na jedom se mestu pita: Koliko je potrebno teorijskih fizičara da se zašarafi hedba sijalica? Ni dopisni član SANU nije daleko dobacio, a tek komentatori ispod. Nijedan propis nije prekršen u slučaju izbora V. T, a postojala je velika verovatnoća za to. Ima nečeg tužnog i ružmog u akademskoj zajednici: Ako su najbolji utekli iz Srbije, kakvi su mogli ostati? Osrednji. Pročitajte u Galakasiju ko su sto najboljih srpskih naučnika i sve će vam se razbistriti. Samo ih je 14 ostalo ovde, iakos u svoj naučni ugled uveliko izgradili u inostranstvu, a dvojica su needavno diživeli poniženje: Miodrag Stojković nije izabran za dopisnog, a Velimir Radmilović za redovnog člana SANU. Želim da verujem da gorepotpisani dopisni tim povodom digao svoj glas. Odatle sve počinje, dame i gospodo. Nauka svuda u svetu poznaje jedino IZVRSNOST, ostalo su dokona naklapanja. Prooglašena Jovanka, koja piše sa olimpijskih visina, valjalo bi to da zna.

    1. U sridu. Svaka čast. I u među članovima SANU ima mnogo osrednjih naučnika, koji su se samo na vreme dokopali privilegija, a čini mi se da svako popovanje o izvrsnosti od njih počinje.

       1. U SANU od 1976. godine je član matematičar Milosav Milo Marjanović. U svom životu ima 1 rad sa SCI liste. Slobodno proverite. Prof. Todorčević je za njega supernaučnik.

12. Kolega, a kada cete napisati clanak kako je SANU prepun mediokriteta?

13. Premijerka A. Brnabić je imala kao glavnu primedbu na rad Filozofskog fakulteta da su tamo toaleti i dalje „čučavci“ (uzgred, po rečima zamenika gradonačelnika Beograda krajem 2018. trećina građana Beograda nije imala kanalizaciju). Marta 2019. slike akademika V. Veličkovića i B. Vilimon, koje su postavljene u Kulturnom centru Srbije u Parizu povodom obeležavanja dvadesetodgodišnjice NATO bombardovanja na SRJ, nisu bile uklonjene, već su neke bile „urolane” zbog posete oficira NATO-a. Nije sporno da su delovi doktorske disertacije S. Malog plagijati, ali je sporno da li je to (ne)dovoljno da utiče na originalnost cele disertacije, te rektorka Univerziteta u Beogradu izjavljuje da to ne treba do leta spominjati, da se ne bi uticalo na rad komisije. Odlukom resornog ministarstva se već četvrtu godinu produžava rad na projektima osnovnih istraživanja bez procene ostvarenih rezultata svih tih godina, i u međuvremenu nije sproveden do kraja „konkurs u pokušaju“, te se neke nove ideje nisu realizovale, nisu mogli biti izabrani ni novi rukovodioci projekata, a i mnogi mladi akademci su napustili Srbiju. U našem društvu ipak nije najveći problem što su (a pitanje je i da li su) srpski univerziteti puni mediokriteta. Najveći problem je (ne)moć, (ne)etika i (ne)poštovanje zakona u većini postojećih institucija.

14. Cinjenica je da je naucni opus Dr Todorcevic (znane i kao Manojlovic, Kojic itd) sicusan. Za 20 godina jedva 16 radova. Kakvom se naukom bavi kad je objavila samo jedan rad od 2015 naovamo? Trece, neukusno je da se broj dece pominje kao argument za unapredjenje na univerzitetu. Glavni kriterijum je naucni rad. Izbor Dr Todorcevic u vise zvanje bi bio izvanredan primer negativne selekcije – unapredjenje ne na osnovu rada, vec laktanja, drskosti, koriscenja veza i vezica u sredstvima informisanja, jeftinih sladunjavih trikova (ona je kao neka zrtva zato sto je zena, majka itd) … Dajte priliku i drugoj strani da progovori, i upitajte Todorcevicku cime objasnjava svoj vise nego skroman naucni doprinos.

    1. ko god da je u pitanju.. profesor a ima jedan naucni rad za tri godine..pa trebalo bi da se zapitamo da li je neko radio svoj posao i zaradio platu za taj period, a razmisljanje o nagradi u vidu viseg zvanja i ugovora na neodredjeno je stvarno degradacija univerziteta.

15. Najproblematicnija osobaa u ovom slucaju je rektorka. Posle ovoga kako je izmanipulisala senat u nekoj normalnog zemlji na mestu rektora ne bi bila duze od minuta. Prosto ona I dekanu su populisti I glavno im je da sacuvaju fotelje. Rektorka sigurno misli da ce iz ovoga sto je progurala todorcevicku izvuci neku korist. Medjutim unizila je struku I ceo univerzitet i ovaj SLUCAJ nece biti tako lako zaboravljen

    1. Bravo. Ovo je sustina. Rekktorka koja je usmerila tok sednice i tok/ishod glasanja. Istovremeno, zazmurila na sve nepravilnosti oko drugih izbora.

16. Inace ovoj je samo jedan deo obrazovnog „kanala“-filter, ako je danas unistena institucija uciteljice, nastavnika, srednjoskolkih profesora, niz zavrsavaju fakultetski redovni, vanredni i ostali profesori, zasto bi oni bili postedjeni. Uostalom na fakultetima savim lepo funkcionisu bez obzira na stanacku pripadnost, sasvim lepo cute o korupciji + „sistem“ je postavljen tako da je centar studija profesori njihove intrige, stranacka pripadnost… Ali dobro problem ce biti resen uskoro nece imati kome da predaju.

17. Ako bismo poredili skandale, ovaj je slucaj za Univerzitet u Beogradu isto sto je i slucaj „Sava Male“ za Grad Beograd. Bahato, manipulativno, nasilno i nezakonito postupanje rektora UB i dekana FON-a.

18. mislim da nije u redu da se na primeru doticne kandidatkinje predstavljaju problemi ovog drustva. jer nije ona glavni krivac a kada procitam clanak, ukazuje se na rupe u sistemu, ali opet nekako ostane da je doticna primljena a da nije imala punu kvalifikaciju. sve u svemu ispade da ona trpi i nosi breme kako i tokom izbora tako i sada u medijima ovakve glupave drzave i sistema . nije korektno da se samo o njoj prica a da se ne spomenu drugi slucajevi. uostalom uverena sam da ce ona dati sve od sebe da opravda ovaj izbor, a isto tako sam sigurna da vecina na celu drzvane uprave ce sve uciniti da jos vise uruse i ovako jadnu, klimavu i siromasnu srbiju i poniziti nas jos vise.

19. Lepo kaze nasa poslovica: „Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaze svoj trag.“ Tako su se se autori mnogih komentara (Jovanka i „njen“ brat, Scaleshule, Milenko) legitimisali, a da ih niko na to nije naterao. Osim njihove zlobe, pakosti i jeda. Radovan i Antonije su posebna prica. Oni su se, ne samo legitimisali, vec su i svoje pasose pokazali.
    Jedna netacnost u tekstu prof. V. Cvetkovica, posluzila im je da svu svoju zlobu izruce u komentare. Netacno je da je „dekan FON-a doneo odluku da se raspise konkurs za redovnog profesora. Takvu odluku donelo je Izborno vece FON-a (odluka 05-2 br. 4/57/1 od 26.09.2018.). Dakle, sve nezakonitosti pocinju ne od FON-a, vec od Matematickog fakulteta. Da je to tako potvrdjuje i nalaz inspekcije Ministarstva prosvete, koje je utvrdilo nezakonitosti u postupanju po predmetu za izbor u zvanje redovnog profesora. Zbog toga je nalozila MF da postupi u skladu sa zakonom i pravilnicima koji propisuju postupak za izbor u zvanje. MF to nije (nije hteo) uradio sve dok Senat nije, postupajuci po svojim ovlascenjima doneo odluku o izboru u zvanje. Dva dana posle toga „samoupravljaci“ sa MF odlucili su da prkose Senatu, pa su se ‘izjasnjavali“ o onome o cemu je vec doneta konacna odluka. Pre toga su svojim saopstenjem za javnost (10.04.2019.) pokusali da svoje nezakonitsoti opravdaju rekla-kazala tracevima, bez ijednog pravog dokaza. Ovo saopstenje je sramota za MF i za Univerzitet u Beogradu. Da jedna univerzitetska ustanova moze da izda tabloidno saopstenje jeste najveca sramota za Univerzitet i samo potvrdjuje osnovnu tvrdnju iz teksta V. Cvetkovica „da su srpski univerziteti danas prepuni mediokriteta za koje se jedino ne zna da li ih je lakše uplašiti ili potkupiti“.
    Zbog toga je odluka Senata bio jedini nacin da se stane na put samovolji mediokriteta, koji su se sve vreme zaklanjali iz „samoupravljackih“ odluka kolektivnih organa. Iako je ombdusman Univerziteta jos 2011. god. upozorio sve nadlezne na Univerzitetu da „ucesce u radu kolegijalnih organa o kojima je rec ne predstavlja samo pravo tih clanova organa, vec ono podrazumeva i njihovu odgovornost, pocev od eticke pa cak i do moguce krivicne.odgovornosti.“ Pa dalje „prilikom ucesca u radu kolegijalnih organa o kojima je rec, clanovi tih organa nemaju slobodu da postupaju po svom nahodjenju vec su duzni da postuju Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta, Kriterijumima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu i drugim relevantnim aktima Univerziteta…“ Jos i „iznosenje netacnih tvrdnji, pravno relevantnih ili irelevantnih, o kandidatu o kome se odlucuje, predstavlja ne samo krsenje Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, vec moze predstavljati i tesko krivicno delo, u pogledu koga bi postojala i duznost podnosenja krivicne prijave…“ Pozivanje na „krsenje“ autonomije Univerziteta u saopstenju MF samo je pokusaj da se sve nezakonitosti koje su ucinili „pokriju“ autonomijom Univerziteta. Ombdusman ih je i na to upozorio „da autonomija univerziteta ni u cemu ne moze predstavljati osnov za izuzimanje od postovanja zakona i drugih propisa i od odgovarajucih postupaka kontrole zakonitosti koje sprovode nadlezni drzavni organi.“ Drugim recima samoupravljaci sa MF su glasanjem odlucili da Pitagorina teorema vise ne vazi, a da za to nisu pruzili nijedan dokaz i da im niko takvu odluku ne moze da dovede u pitanje, niti da proveri, jer bi to predstavljalo krsenje autonomije Univerziteta. Pri tome uopste nije vazno sto MF za takvu svoju odluku nije pruzio nijedan dokaz, pa oni su autonomni da rade sta hoce i kako samo oni hoce.
    Zbog toga je, suocena sa ociglednom sabotazom i krsenjem zakona i svih ostalih propisa, rektorka Univerziteta pravilno postupila da ovu „igranku bez prestanka“ (da ne pominjem i sabotazu Strucnog veca ili pokusaj sabotaze na samoj sednici Senata od strane dekana Ekonomskog fakulteta, cija je cerka „slucajno“ docent na FON-u i ceka da uskoci na mesto kandidatkinje koja treba da „propadne“ zbog sabotaze) prekine i da Senat, koji inace po zakonu odonosi konacnu odluku, donese odluku. To je bio njen pokusaj da sacuva cast i ugled Univerziteta u Beogradu koje su razliciti mediokriteti tako nemilice trosili i ozbiljno srozali. Rektorka je zasluzila svako priznanje jer je uspela da dobije dobru vecinu da vrati zakonitost na Univerzitet. Pokusaj dekana MF, na istoj sednici Senata, da omalovazi Senat da nije strucan da donese odluku, samo je jos jedan „trik“ da se minira celi postupak. MF je najmanje bio strucan da donese takvu odluku jer nisu dali nijedan dokaz zasto su protiv izvestaja jer ga nisu imali, pa su svoju samoupravljacku odluku pokusali da opravdaju tabliodnim saopstenjem i pozivanjem na autonomiju Univerziteta. Tako su oni odlucili i tacka. Bez ikakvog dokaza, bez obrazlozenja. Pitagorina teorema vise ne vazi jer su tako izglasali samoupravljaci sa MF i niko vise, pa ni Senat, ne sme nista da kaze.
    Sve ovo je jedino ono sto moze da se dokaze nespornim dokazima, a ostalo su samo prazna nagadjanja, prosipanje zlobe i pakosti, ljubomore u sujete.Psihicko praznjenje frustriranih pojedinaca koji jos jedino u ovakvim komentarima mogu da nadju sebe.

    1. Ne može se osporiti impozantan dijapazon frustriranih osoba u našem društvu – od državnog vrha pa do autora komentra ali je to u sferi socioloških i psiholoških istraživanja, možda u „ Budućnosti Srbije“. Naravno, nisu najveći prloblemi – izbor V. Todorčević u zvanje redovnog profesora i preopširan komentar (da li nefrustriranog) „Alhemičara“. Nažalost, sistem koji več skoro 4 godine ne reaguje na težak položaj nauke i visokog obrazovanje (sa sve plagijatom/originalnom doktorskom disertacijom Siniše Malog), ogroman je problem, nerešiv i za alhemičara.

       1. Vi kao da imate neposredan iteres u ovom konkursu?! Nije Todorcevicka zrtva, vec je zrtva FON koji se trudi da niskim kriterijumima u biranju kadra, setimo se samo koliko skandala ‘krasi’ taj fakultet, urusi ceo Univerzitet u Beogradu, i dosta je uspesan u tome. Prof. Cvetkovic je uhvatio neke poente, ali nije i to da gospodja Todorcevic ne zadovoljava uslov za unapredjenje, i tu je sustina. Ipak, nije manje vazno to sto su pravna akta po kojima se biraju nastavnici u svakom koraku prekrsena, ukljucujuci i ponasanje samog kandidata koji ne praza ni od medijskih pritisaka na institucije.

    2. Alhemicar pokusava od olova da napravi zlato! Ali to, ipak, ne ide. Narocito ne ide kad su stvari tako jasne kao u ovom slucaju bez presedana. Toliko nasilja u postupku, toliko ocigledno nezakonitih radnji i, na kraju, ono najgore, kandidatkinja ne zadovoljava propisane uslove jer nema ni knjigu od izbora u nastavnicko zvanje, ni cetiri rada od prethodnog izbora, niti radnog iskustva kao nastavnik. Ali, posto na FON-u sve moze, onda se puca na najvisa zvanja bez pokrica. Usput, kandidatkinja je sa svojim kolegom N. Nikolicem objavila i rad u predatorskom casopisu; nek im je nazdravlje! (Sramota!)

    3. Za alhemicara Shoneta imam potpuno razumevanje ozlojedjenosti na MF. I on i ja smo tamo doziveli nevidjena ponizenja, macehinski odnos. Da nije bilo FON-a da nas konacno prigrli i afirmise, ne znam sta bi bilo od nas dvoje!?

       1. Zaista ne razumem ovu igru alhemicara Shoneta i Lady Gage. Teza koja mnogo toga ipak objasnjava to je ne tako retka pojava vecitih asistenata koji krajem pete decenije zivota uspevaju da ‘doktoriraju’ i postanu docenti. Najcesce su zasticeni u svojoj nemoci beskonacnog asistentskog staza svojom kooperativnocsu da pomognu i ucestvuju oko ‘sredjivanja ispita’ studentima mocnih roditelja. Dok se i sa ovim problemom ne suoci Univerzitet, nema nam boljitka, na zalost.

    4. Pitanje Alhemicaru Shonetu: kako je moguce ostati asistent do pedesete godine zivota na Univerzitetu u Beogradu? Savet Alhemicaru Shonetu: pokusajte da napisete i objavite samostalno bar jedan rad u uglednom casopisu, pa cete tada bolje razumeti svu bedu kandidatkinje, majke troje dece, o kojoj se ovde diskutuje. Takodje, pokusajte da se pasivizirate nekoliko ispitnih rokova oko ‘sredjivanja’, pa cete videti koliko vas kolege (ne)vole.

20. Izgleda da je tu mnogo stvari prekrseno: vece FON-a donelo odluku o konkursu na predlog dekana, uz ignorisanje predloga katedre, konkursna komisija nije iz uze naucne oblasti, a jedan clan komisije se povukao, Senat nije sacekao 30 dana da dobije misljenje veca naucnih oblasti, i, sto je najgore, kandidat ne zadovoljava minimalne uslove za izbor u zvanje. Recju: katastrofa! Nezakonito je i ponasanje kandidata, uz medijske pritiske, dok traje odlucivanje. Tesko naci jedan regularan segment celog procesa.

    1. Slavka, ajte molim vas bar neki dokaz za sve sto ste naveli. Ili bar za ovo da kandidat ne zadovoljava minimalne uslove za izbor u zvanje. Ili mislite da su dokazi nepotrebni i da ako laz ponovite dovoljan broj puta ona ce postati „istina“?

       1. Kljucni dokazi za sve gore navedeno nalaze se u dva dokumenta: u zapisniku sa septembarske sednice Veca FON-a i u zapisniku sa sednice Veca MF-a od pre nedelju dana. Najbolja stvar bi bila, kako za UB, tako i za kandidatkinju, revizija ovog postupka koji je nasilno prekinut.

21. ovo je do te mere sraman tekst, da me je sramota da podsetim i autora i taj MF i sve one koje su obstrisali dr Todorcevic ako i komentatora da su jedini kriterijumi naucni radovi a da radjenje dece koju ima treba nekako da izbrise iz svoje biografije i kao i njihovo podizanje. Dr Todorcevic je radila na fakultetu, uradila je radova koliko je mogla I UZ TO RODILA DECU I DOPRINELA POVECANJU NATALITETA SRBIJE! Koliko muskaraca je napisalo tzv naucne radove od kojih niko nema vajdu osim njih samih. Koliko radova ima uopste koji ovako ili onako kategorisani a uspst tabaceni da nikom na ovoj zemaljskoj kugli ama uopste ne trebaju. napisani i tu je kraj. sram bilo autora i sve ostale koji potpuno ignorisu osnovnu cinjenicu a to je da je ona zena, naucnik i MAJKA. Sto se tice njenog kvaliteta, pa imamo i doktore, imamo i inzenjere pa tako i naucnike koji su razlicitog kvaliteta. Ovaj tekst je toliko strasan da oslikava najbolje najgoru crtu naseg drustva.
    ne mogu svi da budu hiper.

    1. Svaka joj cast i za decu i za sve brakove! Skidam kapu. Ali to ne treba mesati sa profesorskim pozivom. Todorcevicka se jos u javnosti predstavlja kao vrhunska matematicarka, sto je daleko od istine, ali i manipulise javnoscu kako je toboze upala u probleme zbog materinstva, sto je, takodje neistina, kojom zeli da prikrije da ne zadovoljava osnovne uslove da bude unapredjena. Pored toga, postupak izbora je bio toliko nelegalan, da o tome ne treba ni trositi reci. Ovo je dobar primer koji ilustruje koliko je sistem visokog obrazovanja nisko pao!

    2. E, ovi komentari koje pisu simpatizeri Dveri i ekstremne desnice o natalitetu i ‘naucnici’ samo me jos vise drze u uverenju da ovaj slucaj ima i politicku pozadinu. O tome govori i zapisnik sa sednice Veca FON koji je neko ovde vec pominjao. Zato je vazno napraviti reviziju celog postupka!

    3. Lepo je da je V. Todorčević rodila troje troje dece ali to nije uslov za kvalitet i procenu rezultata njenog profesionalnog rada. Nije se tako nešto isticalo ni u svetu pre stotinu godina. Setimo se Marije Salomea Sklodovske-Kiri, dobitnice dve Nobelove nagrade koja je rodila dve kćeri.

22. Aauu, pa ovde ima toliko bolesnika da to nije normalno! Kada Ministarstvo prosvete zavrsi svoj deo posla, molim Ministarstvo zdravlja da organizuje pregled svih matematicara koji se ovde javljaju. Ljudima je ocigledno potrebna pomoc!

23. koliko zlobe i nadubudnosti ima u ovom tekstu.