Srpsko mrtvo more

Vladavina prava, lične slobode i sloboda mišljenja i medija, jesu osnov ove i ovakve Evropske unije, a što je nekako relativizovao srpski predsednik Aleksandar Vučić političkim uzusima, kao što su Kosovo i odnosi sa Rusijom. Ikea jeste došla, ali se tamo prodaju samo dva srpska poluproizvoda, a s druge strane izvozi 45.000 kubika oblovine ili gredica, sve za oko 45 miliona evra. Da je to drvo prerađeno u stolice bilo bi šest do osam puta skuplje. Švedska ne izvozi sirovine, i zato je bogata.

Dug put Srbije do Evrope, a biti u Evropi, jeste sistemska greška, neko bi rekao da je u pitanju i mentalitet. Davno je Domanović pisao o mrtvom moru, slepom vođi, podanicima koji rado pristaju da budu žigosani, progonu pesnika i naučnika… i sve to, nažalost, i danas postoji u Srbiji. No vladavina prava je uslov bez čega se ne može u evropsku porodicu naroda. Evropski parlament ipak je podigao lestvicu nakon prvog Mekalisterovog izveštaja, a parlamentarci su podneli na stotine amandmana. Nisu pristali da zbog tobož mira na Balkanu prećute, na primer, Savamalu. Videlo se kako vlast reaguje: simptomatično i novi ombudsman Zoran Pašalić izreče da je to isuviše ispolitizovano, a praktična mera da je sa Višeg predmet upućen na Osnovno tužilaštvo, i to posle gotovo godinu i po dana. E sad, da li je gospodin Pašalić baš kvalifikovan za ovo mesto, sa prosekom ocena od 6,74 i studiranjem pravnog fakulteta koje je trajalo više od 13 godina, i da na to mesto dolazi iz prekršajnog suda; onda je jasno kuda vlast smera. Pa i osnovci uče o osnovama države, a u slučaju Savamala ukinuta je država, jer policija nije izašla na mesto većeg broja kriminalnih dela a bila je pozvana. O slobodi medija, barem u Srbiji, ne treba trošiti ponovljene konstatacije da su slobodni mediji ugušeni. Dovoljno je podsetiti se dana pred izbornu ćutnju, kada su sve dnevne novine izuzev Danasa bile uvijene u propagandni materijal AV. Ali dugo življenje sa izopačenim vrednostima, kičom i šundom, ostavlja trajne posledice. Tako se sav tiraž deset dnevnih novina u Srbiji sveo na manje od 400.000 primeraka, od čega četvrtinu drži čuveni „Kurir“, a nije bečki. Samo prošle godine Savet za štampu izrekao je oko šest hiljada opomena o kršenju Novinarskog kodeksa, a oko hiljadu je poneo taj i takav „Kurir“. S druge strane kritički opredeljeni novinari progonjeni su od vlasti, a nije se desilo da premijer, pa sada predsednik Vučić direktno odgovori na škakljivo pitanje a da ne zameni tezu i ne izvređa i ne omalovaži novinara ili novinarku. Usvojeni Zakon o finansiranju medijskih sadržaja pretvorio se u način da vlast zagospodari podobnim, podaničkim i novoformiranim medijima i portalima, a za one kritički nastrojene izmakne i ta minimalno opredeljena sredstva. Vladavina prava i izdvaja razvijene zemlje, ali u slučaju Srbije veliki je zamah potreban, a toga baš nedostaje. Iz jednog izveštaja Kancelarije za evropske integracije, u februaru ove godine, pokazalo se da svega šest odsto mladih smatra da je vladavina prava prioritet. Možda o tome nisu upućeni, kao ni stariji, jer kako to da se zanemari, prećuti i olako pređe preko brojnih primera zloupotrebe pa i krivičnih dela vlasti: afera „helikopter“, pretnje tokom izbora, davljenje novinara za vreme predsedničke inauguracije, kršenje zakona za „Beograd na vodi“…

Naravno, sve to ima izuzetno pogubno posledice za Srbiju, koja se, što je svojevrsna omča oko vrata, nalazi na samom dnu lestvice siromaštva i bede. Prosečne plate su oko 400 evra, što je oko pet puta manje nego u Evropskoj uniji, ali i za sto evra manje nego u Crnoj Gori ili duplo manje nego u Hrvatskoj. Kako je pisao Dostojevski: „Čovek je biće koje se na sve navikava“, a nažalost pokazalo se da se ovakva Srbija navikava i na bedu kao i na izostanak vladavine prava, odnosno autoritarnu vlast.

Autor je novinar iz Šapca