Srpsko stanovište dr Vojislava Koštunice

Na tribini su smerno i smireno govorili direktor Fonda Slobodan Jovanović g. Mile Savić, pisac g. Siniša Kovačević, profesor književnosti g. Milo Lompar, kao i sam autor knjige, dr Vojislav Koštunica, sa čijim se govorom promocija i završila, tako da rasprave o tematski suprotstavljenim „likovima“ Srbije i EU nije ni bilo… (njena neophodnost je konstatovana)

Rasprave nije bilo, ali je bilo brojne publike koja se, po vanredno snežnom danu, okupila na „srpskom stanovištu“ (novi promovisani termin dr Koštunice koji mislim da veoma realno oslikava naše „neimanje stana“), a po neko od nas i na „srpskom stajalištu“ (stari termin u van-GSP pakovanju, u kome se lepo snalazim:s noge na nogu, pa naslon na stubove, pa malo do vrata, gde su ti prozori), i koja je (brojna publika) s pravom očekivala da dokaže da dr Koštunica ne razgovara samo sa ljudima koji su mu pomogli da napravi novi knjiški putokaz: „Srbija da Evropska unija ne“, nego i sa svojim slušaocima koji imaju šta da kažu ili pitaju. A ja sam u potpunosti razumela Karlu del Ponte od pre nekoliko godina kada nas je izvestila da sa predsednikom Koštunicom nije vodila razgovor, jer je on držao monolog!

Pošto diskusije nije bilo, meni su ostala nejasna neka „stanovišta“ g. Koštunice. Kao na primer poziv da Srbija treba da ostane politički neutralna prema EU, a vojno neutralna prema NATO-u. Naime, mislila sam da smo mi već za mandata g. Koštunice postigli neutralnost? Odnosno, kada smo je uopšte izgubili kad su nas svi iz bivše Jugoslavije ostavili? A šta je sa državnošću? Srednji vek, Obrenovići, Karađorđevići? Važi li još „pusta turska“ ili „jasna Wilsonova“? I bi mi žao što dr Koštunica nije bio malo brži (baš je spor za 21. vek) u pisanju ove knjige… Da je barem napisao 11 godina pre, odnosno pre nego što nas je „narodna volja“ (kako je to kratko i jasno izjavio) nije odvela na „evropski put“, odnosno na razbijanje mukotrpnog skupštinskog rada naših predaka, pregalaca i mislilaca, i svakako barem nekoliko godina pre nego što je „liberalizacija“ (ne)legalnog tržišta zakucala na vrata ljudima bez prebijene pare, svakako pre nego što smo shvatili da je evropski put za neke od nas vrlo nalik „prelasku preko Albanije“, a za one trenutno srećnije „osvajanju Olimpa“. A ni jedno ni drugo nije lako!

„Srpsko stanoviše“ dr Vojislava Koštunice jeste odjeknulo u meni kao neka potreba da se ne samo Srbijanci, već svi Srbi širom sveta, stave pod neki zajednički krov. Srećom, nebeski svod odavno postoji za „sve Srbe sveta“…