Šta će uniformisana lica u školama?

Početkom januara ove godine najavljeno je da će republički prosvetni evaluatori nositi uniforme – letnje i zimske. Pravilnik o službenoj odeći takođe propisuje da se službena odeća koristi najduže dve godine osim kaputa i jakne koje mogu da se koriste do četiri godine, odnosno dok su u funkcionalnom stanju i dokle god svojim estetskim izgledom ne narušavaju ugled organa državne uprave.

Nabrojani su i odevni predmeti: blejzeri; haljine, ešarpe, pantalone, košulje, sakoi… U junu je precizirna boja, model i sirovinski sastav. Na primer, ženski blejzer mora biti teget, blago strukiran sa kopčanjem sa dva dugmeta; sirovinski sastav materijala: 30 odsto viskoze; 68 odsto poliestera i 2 odsto elastina.

Krajem avgusta na informativnim portalima saznajemo da će tekstilna firma „Isiteks“, koja se jedina javila na tender Ministarstva prosvete, dobiti posao vredan 13.500 evra. Zasad nema vesti o tome kada će nova odela izaći iz fabrike.

Kako navode iz resornog ministarstva cilj nošenja uniformi je podizanje autoriteta i ugleda službenog lica. Kažu i da će ljudi zaposleni u školama imati drugačiju percepciju kada se pojave lica u uniformama.

Što se tiče autoriteta, koji se neretko zasniva na strahu, nema potrebe za njegovim dodatnim podizanjem. Koliko god ističemo da se ne plašimo kontrole, plašimo je se.

Ne postoji čovek koji voli da bude pod nadzorom, da ga procenjuju i ocenjuju. Kada govorimo o percepciji, i te kako zapažamo inspektore i razumemo šta se od nas očekuje da radimo i kako bi trebalo da se ponašamo čim ih ugledamo. Ako odelo ne čini čoveka, onda ni uniforma ne bi trebalo da čini evaluatora, zar ne?!

Eksterna evaluacija je spoljašnje vrednovanje od strane spoljnih posmatrača. Zadatak posmatrača-procenitelja je da prikupe što veći broj informacija na osnovu posećenih časova, pregledane dokumentacije, razgovora sa direktorom, stručnim saradnicima, nastavnicima, učenicima i roditeljima sa ciljem da procene i ocene kvalitet rada škole.

Ocena koju dobije škola na kraju posete ne može biti manja od jedinice niti veća od četvorke. Dakle, odličnih nema.

Kada dolaze važni, najavljeni gosti, red je da se kuća sredi i da se domaćini doteraju i pripreme. U slučaju škola, to znači: napraviti „generalku“ svih prostorija u školi; proveriti elektroinstalacije i mokre čvorove; pročešljati dokumentaciju; besprekorno napisati pripreme za čas; održati čas u skladu sa napisanom pripremom; spremiti se za razgovor sa službenim licem bilo da ste direktor, nastavnik, roditelj ili učenik.

Iz ugla jednog prosvetnog radnika, najteže je, gotovo nemoguće, održati čas po unapred napisanoj pripremi ili scenariju. Iskustvo nam govori da čas sa istom nastavnom jedinicom u dva različita odeljenja istog razreda ne može biti isti. Takođe, nimalo nije prijatno kada imate samo 45 minuta za „tačku – Pokaži šta znaš“.

Da li je uopšte moguće proceniti nečiji dugogodišnji rad na osnovu samo jednog održanog časa i uvida u priloženu dokumentaciju?!

Niko ne zna se da li će gosti doći doterani u uniforme ili ne, ali zar je to zaista važno kada smo cara doterali do duvara. U svakom slučaju, unapred znamo da je, koju god školu da posetimo, vrlo mala verovatnoća da neće pronaći bar malo „paučine“ i  „prašine“ po ćoškovima jer je to u opisu posla svakog zahtevnog gosta.

Prvi ciklus ili krug spoljašnjeg vrednovanja škola u Srbiji počeo je 2013. godine i trajao je nekoliko godina. Drugi krug još nije u potpunosti zatvoren, ali nije strašno… prosveta i prosvetiteljstvo se već nalaze u „devetom krugu“.

Autorka je profesorka engleskog jezika

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.