Šta država garantuje penzionerima?

„Privremenost“ se protegla i veliki je iznos neisplaćenih penzija.

Fond je na traženja i izdavao oštećenim penzionerima dokument o iznosima prava na penziju, iznosima koji su isplaćeni i neisplaćenim iznosima.

Nije poznato da li je ikad ranije ijedna vlast zakonom trajno uskratila isplatu duga nekim penzionerima. Ako javna kasa nema novaca, smanjuju se prava. Država mora biti likvidna za stvorene obaveze.

Očuvanju održivog penzijskog sistema ne služi propisivanje Fondu, da ne isplaćuje deo prava penzionera.

On mora da isplaćuje sve što je po zakonu utvrđena obaveza.

Zato je u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji celovito određuje penzijsko osiguranje a realizuje ga Fond, propisana i garancija države, te se prihodima iz doprinosa osiguranika dodaje i iz budžeta za potpunu isplatu zakonom utvrđenih penzija.

Ali je naša sudska vlast pomešana i poslušna izvršnoj vlasti, a i sve naše vlasti su u mnogim delovima samo izvršioci političkih odluka koje ne mare za zakon.

Tako su svi pokušaji oštećenih penzionera završavali odbijanjem njihovih napora da naplate i velike iznose neplaćeni deo penzije. Politička je volja moćnika zasad je da oštećenim penzionerima neisplaćeni deo penzije nikad i ne bude isplaćen.

Na takvom postupanju se neće moći postići ni poštovanje prava ni odgovornost vlasti. A organi države ponavljaju da je Fond postupio po zakonu i bez novog zakona da penzioneri zaborave oduzeto im.

A kad oštećeni penzioner tuži državu da mu ona isplati dug kao garant za obaveze Fonda, opet je odbijan ponavljanjem da isplate vrši Fond i da je njemu posebni zakon precizirao da nekim penzionerima isplaćuje samo deo penzije i da je to konačno.

Odbijajući žalbu konačnom presudom n veće Višeg suda nije razjasnilo odredbu u članu 173 Zakona o penzijsko osiguranje koja jasno glasi: „Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (državna garancija).“

Konstatuju samo da su neosnovani žalbeni navodi da je u smislu člana 173 zakona „tužena Republika Srbija garant za obaveze RF PIO, te da je kao takva u obavezi da naknadi tuženom razliku u penziji nastalu usled primene Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzije“.

A čitanjem odredbe država je garant za „obaveze Fonda za ostvarivanje prava po osnovu penzije“, dakle i potpunu naplatu utvrđe ne penzije.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzije nije dirao u obaveze Fonda za ostvarivanje prava po osnovu penzije, nego je samo propisao delimičnu isplatu od strane Fonda.

Preostao je deo obaveza Fonda za ostvarenje punog prava po osnovu penzije i to po svim pravilima postaje obaveza države garanta. Obaveza je države da po osnovu garancije isplati ono što je propisala Fondu da on ne isplati.

Autor je redovni član Naučnog društva i poslovni konsultant

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.