Šta je bila „Oluja“?

Razvijanje dobrosusedskih odnosa, osobito u poslednje vreme sa Hrvatskom, malo koga pravi protivnikom ili ostavlja ravnodušnim. To stoji, bez obzira na to koliko ta politika nailazi i na neslaganja u pogledu Kosova. Ili oko nekih pitanja unutrašnjeg razvoja Srbije.

Ali baš u odnosima sa Hrvatskom još postoje ozbiljna sporenja iz prošlosti, čiji je izraz i tužba i protivtužba dveju država pred Međunarodnim sudom u Hagu, koja zahtevaju pažljiv pristup. Nacionalisti obeju država baš na tom terenu čekaju svoje šanse. Vi ste dotakli taj problem izjavom povodom 15. godišnjice egzodusa Srba iz Kninske krajine, koja je, nažalost, izazvala nepovoljne reakcije u Hrvatskoj.

Ne znam da li je neka greška u interpretaciji izjave, ali niste bili u pravu kad ste rekli da je „Oluja“ bila „zločin koji se ne sme zaboraviti“. Jer „Oluja“ je po svojoj prirodi bila legalni čin Hrvatske za oslobođenje dela zemlje od agresivnih planova Slobodana Miloševića. Međutim, pod okriljem „Oluje“ dogodili su se i krupni zločini nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Pored ubijenih i nestalih civila, pljačke i paljevine kuća, oko 250.000 građana srpske nacionalnosti, koji su u Kninskoj krajini živeli nekoliko vekova, bili su primorani da napuste svoja ognjišta i krenu u izbeglištvo. To je valjda najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, koje baca veliku ljagu na oslobodilačku akciju Hrvatske.

Ta tragedija iznedrila je dva nepomirljiva gledanja na karakter oružanog sukoba u Hrvatskoj: za Srbe je to bio građanski, a za Hrvate osvajački rat, inspirisan Slobodanom Miloševićem. Svestan sam činjenice da se istina o tom sukobu probija veoma teško i presporo. Ipak, po mom dubokom uverenju, na srpskoj strani je obaveza da se odbaci još uvek prisutno stanovište u nas, koje interventni rat u Hrvatskoj tretira kao građanski rat, u kome su Srbi, bez ikakve svoje krivice bili stradalnici. To nije potpuna istina. Treba najzad priznati da je to bio rat za proširenje granica srpske države, pod izgovorom rešavanja „srpskog pitanja“. Ali, s druge strane, ne verujem da i hrvatsko slavlje oslobođenja, može proticati čiste savesti, bez otvorenog priznanja da taj vrli čin ima i svoju tamnu stranu. Možda bi iza dana slavlja trebalo da usledi i dan žalosti zbog zločina nad Srbima. Skroman podsticaj u tom pravcu dala je Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj, koja je postavila spomen-ploču u Kninu u znak sećanja na stradanje srpskih civila u akciji hrvatske vojske.

Gospodine predsedniče, daleko sam od pomisli da se ovaj teret iz prošlosti može brzo i lako otkloniti. Ali novo poglavlje dobrih odnosa sa Hrvatskom koje ste pokrenuli ne bi trebalo da se otežava neopreznim odnosom prema tom delu naše mukotrpne istorije. Zato Vam se i obraćam, uveren u Vašu demokratsku otvorenost.

Iskreno Vaš

Milenko Marković, potpredsednik Saveza antifašista Srbije