Šta je bio Josip Broz Tito – frenter ili dreksler?

Neka nam ona posluže da stvorimo sliku o njemu i njegovom, pre svega, poreklu, obrazovanju i ličnosti.

I zapitajmo se, mi malo stariji, ko nam je bio, tako dugo i suvereno, predsednik-vladar?

Ćosić koristi strane reči kada piše o Brozovom obrazovanju – frenter i dreksler? Utisak je da želi da prikrije prave činjenice, a možda i nešto drugo, da skrije jedan bitan deo iz svoje biografije.

Prema zvaničnim podacima, ni Broz ni Ćosić nisu završili fakultete, već zanatske škole, bravara i kalemara, a stekli su najviša naučna i umetnička priznanja – akademici Srpske akademije nauka i umetnosti.

To, naravno, ne umanjuje njihov nesporan talenat državnički i književni. Kalemar je bojažljivo skrivao obrazovanje bravara, time i svoje.

Ćosić je u „Knjizi o Titu“ o tome ovo zapisao.

Tito je „impresivna ličnost“ – a bravar.

Moćno je Titovo „osećanje celine sveta“ – a dreksler (strugar).

„Za svaku svoju reč ceo se angažuje: držanjem tela, glasom, strukturom rečenice, gestikulacijom“ – a frenter (skitnica, probisvet, vandrokaš).

U diskusiji „ne silazi na stupanj svog sabesednika“ – a Zagorac.

„On je ‘ja’ izmenio u ‘mi'“ – a bravar.

„Političar sa svetskim ciljem“ – a dreksler.

„Osećam da nas, pisce, Tito ne voli“ – a frenter.

„Ali svakim gestom i pokretom obavlja svoju državničku dužnost“ – a Zagorac.

„Centralna je figura i kad ćuti“ – a bravar.

„Tito je spomenuo mnoga imena ljudi s kojima je radio, za koje nisam ni čuo“ – a dreksler.

Služiti „NJemu, gospodaru“ – a frenter.

Tito je „genije političke taktike“ – a Zagorac.

„Titov izuzetan dar snalaženja u opasnim i složenim situacijama“ – a bravar.

„Uvek je i u svemu pokazivao nadmoć nad svojim saradnicima“ – a dreksler.

„Tito je genije za korupciju“ – a frenter.

Titova tiranija i despotija razlikuje se od Hitlerove, Frankove, Musolinijeve i Staljinove budući da je „zasnovana na uvažavanju ljudske prirode, izvanrednom poznavanju ‘našeg čoveka’ i istorije ovog tla“ – a Zagorac.

„Otvorena tiranija je, bez sumnje, Titova inovacija u istoriji tiranija“, a bravar.

„Tito je praktičar i daroviti političar“ – a dreksler.

„Jer on, svojim formatom, zaista jeste svetska varalica“ – a frenter.

„U lukavstvu je bila njegova istinska genijalnost“ – a Zagorac.

„Hrabar i talentovan vlastodržac“ – a bravar.

„Darovit i sposoban političar“ – a dreksler.

„Velika svetska figura u političkom zverinjaku hladnog rata i blokovske konfrontacije“ – a frenter.

„Pa taj čovek ima fascinantnu političku karijeru. Nema u drugoj polovini dvadesetog veka političara iz male zemlje koji je postigao veći svetski uspeh. A to nije slučajno“ – a Zagorac.

„Genijalni vođa“ – a bravar.

„Gigant svetske istorije“ – a dreksler.

„To majka više ne rađa“ – a frenter.

„Tito u svetlo drap odelu, stalno puši, zamišljen, pun je sebe, svoje odgovornosti, ratničke mobilnosti, boračke odlučnosti, podaničkog samopouzdanja, domaćinske sigurnosti“ – a Zagorac.

„Taj veliki obmanjivač“ – a bravar.

„Tito je Jugoslaviju učinio i političkim servisom za svoju svetsku ulogu i slavu“ – a dreksler.

Iako sličnih ocena ima još, ovde stajem, da bih zapitao sebe i čitaoce.

Koji bravar zna savršeno da svira klavir, recituje Ljermontova sa akcentom na ruskom, Geteovog „Fausta“ na nemačkom i drži pozdravni govor kraljici Elizabeti na engleskom jeziku, i svojim ponašanjem zadivljuje jednog Čerčila, jednu englesku kraljicu i ruši jednu monarhiju?

Možda engleska kraljica ovu rečenicu nije izustila, ali ona mnogo kazuje o Titovom poreklu i obrazovanju: „Ako je ovaj čovek mašinbravar, ja sam vodoinstalater!“

Ako su sva citirana Ćosićeva zapažanja dovoljno uverljiva i smislena, moramo se upitati gde nam je bila pamet, gde logika, gde ponos partizanska, intelektualna i svaka druga.

I gde se skrivala hrabrost, ljudska, da se iznese istina o tom čoveku, toliko bitnom za našu katastrofalnu povest 20. stoleća, i to godina posle njegove smrti.

„I Titovu smrt pratiće velika laž; ona ista laž koja ga je dovela na vlast, koja je pratila njegov život i njegovu vladavinu.“

Ovo je ključna rečenica u ovoj knjizi, i vrhunac piščeve hrabrosti.

Kada se konačno sazna istina o Brozovom poreklu i obrazovanju, koja se sasvim razlikuje od sadašnje mitološke, menjaju se iz korena naši pogledi na savremenu povesnicu.

Autor je istoričar, profesor univerziteta u penziji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.