Šta je to čovek bez mišljenja?

Sada je to i učinjeno. Umesto filozofije, uvodi se novi izborni predmet: logika sa etikom. Međutim, na ovaj način, učenjem samo dve filozofske discipline i to unutar jednog izbornog predmeta, ne kompenzuje se gubitak filozofije koja daje uvid u razvoj kompletne ljudske misli i koja podučava kritičkom stavu. Nije sporno da bi logiku i etiku trebali da uče i u srednjim stručnim školama, možda i kao obavezni predmet, a ne samo kao izborni, no međutim on ne može da zameni filozofiju već može samo da bude neka vrsta uvoda, kao što je to logika u gimnazijama.

Kolega Ivan Vučković, nastavnik filozofije iz Bora, u januaru ove godine napisao je otvoreno pismo ministru prosvete Branku Ružiću postavljajući mu pitanja vezana za ukidanje filozofije iz srednjih stručnih škola. Međutim, na ovo pismo ministar Ružić nije dao nikakav odgovor. Možda je bilo uzaludno očekivati da Ružić uopšte ima kompetencije da odgovori na ova pitanja, iako to nalaže njegova funkcija.

S druge strane, na pitanja iz Vučkovićevog pisma je u stvari indirektno odgovorila Nataša Anđelković iz Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja. Ona je istakla u svom gostovanju na RTS-u da je učenicima koji pohađaju srednje stručne škole pre svega važno da se kroz obrazovanje osposobe za tržište rada, a da im je kritičko mišljenje sekundarno. Na ovo je voditeljka postavila potpitanje: Da li to znači da se ovi učenici u školi osposobljavaju samo da rade, a ne i da misle? Anđelković je odgovorila: „To mišljenje ne može da pripada svakome tako provizorno, to je jedna disciplina i nauka kojoj se treba posvetiti.“

Oni koji se ovoj misaonoj veštini, a ne nauci, posvećuju su studenti filozofije koji bi trebalo jednog dana da svoje znanje stečeno na fakultetu prenesu srednjoškolskim učenicima kako bi ih spremili za to da postanu slobodni pojedinci. Nije nužno da slobodni pojedinac mora da zna sve dubine filozofske misli, ali je neophodno da ume da sagleda probleme sveta u kojem živi, a to može da ga nauči jedino filozofija.

Frazu da su ovom društvu potrebni samo radnici koji ne misle, upravo je izgovorila Nataša Anđelković rekavši da mišljenje ne može da pripada svakome. Ako razumemo stvari na ovaj način, čovek koji nema svoje mišljenje nije ništa drugo do upravo ono kako je Aristotel definisao roba u Heladi: Oruđe koje govori. Oruđe koje ponavlja fraze javnog mnjenja, ali nije u stanju da ih samostalno promisli i donese o njima vlastiti zaključak.

Ako izbacite filozofiju iz srednjih stručnih škola, onda će te škole proizvoditi oruđa koja će prodavati svoje vreme i radnu snagu na tržištu rada, bez toga da mogu misliti o sopstvenim postupcima, a kamoli o nečem što su društveni fenomeni.

Tako da na pitanje zašto se ukida filozofija u srednjim stručnim školama odgovor je: zato jer su državi Srbiji potrebna oruđa za tržište rada, a ne misleći subjekti. To je stav Natalije Anđelković, koja predstavlja Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, osnovanog od strane Republike Srbije. Pošto ministar Ružić nije dao nikakav odgovor, ovo se može smatrati i njegovim stavom jer ova institucija predstavlja državu.

Ako se već Republika Srbija neće zalagati za to da njeni građani u sistemu obrazovanja, bez razlike dobiju i mogućnost da uče o tome kako se misli, ko bi onda trebalo da se za to zalaže? Odgovor je lak: Filozofi!

Najveću odgovornost za ovo što se dešava sa filozofijom u srednjim školama snose sami filozofi. Pri tom ne mislim na srednjoškolske nastavnike već na profesore na univerzitetima. Njihovo ćutanje možemo da protumačimo isto kao i Ružićevo. Dakle, kao saučesništvo u egzekuciji slobodne misli.

Oni koji uče svoje studente slobodnom mišljenju ne reagujući na ove stvari, uskaču sami sebi u stomak, a svoje studente šalju na biro za nezaposlene.

Univerzitetski profesori sa svih odseka za filozofiju iz Beograda, Niša i Novog Sada, imaju moralnu obavezu da sa svojih pozicija stvore javni diskurs u kojem bi se zalagali za vrednosti koje predaju na svojim katedrama. Međutim, oni su prećutali sve ovo što se događa.

Filozofska akademska zajednica nastavlja da živi svojim hermetičnim životom bez toga da imaju bilo kakvu funkciju u široj zajednici kojoj pripadaju. Njima je dobro i ostaju gluvi i slepi na probleme koji ih okružuju. Ostaće začuđeni kada potop bude došao pred njihova vrata.

Jer ukoliko se desi da filozofiju izbace u potpunosti iz sistema obrazovanja, i njihova će radna mesta doći u pitanje. Više neće biti potrebe da na Filozofskom fakultetu postoji odsek za filozofiju, što je samo po sebi paradoksalno. Međutim, ako Natalija Anđelković može da kaže da „mišljenje ne može da pripada svakom“, onda ni filozofija ne mora da pripada Filozofskom fakultetu.

Autor je profesor logike i etike u Saobraćajnoj školi „Pinki“ u Novom Sadu