dr Ilija Batas Bjelić Foto: Medija centarDanas kad počinjemo javnu raspravu o jednom važnom strateškom dokumentu, a pre nego što se upustim u detaljne pisane komentare dokumenta pod naslovom „Nacrt integrisanog plana za energetiku i klimu Republike Srbije“ treba da budemo zagledani u budućnost.
Zadovoljstvo je govoriti pred punom salom i velikim brojem eksperata koji su tokom proteklih godina učestvujući u izradi ovog dokumenta i radnim grupama dali svoj doprinos.
Stoga zahvalnost EU koja je finansirala ovaj projekat, zahvalnost i stranim ekspertima koji potpisuju tehnički deo dokumenta, ali mi kao domaći eksperti i građani Srbije moramo povratiti svoje samopouzdanje.
Svaka čast ekspertima koji su pripremili model i kvantitativnu podlogu za donošenje energetske politike još jedne zemlje, ali to se ne može porediti sa građanima Srbije i njihovom vizijom energetske budućnosti Srbije.
Zašto mi danas započinjemo raspravu o dokumentu koji je trebalo da bude usvojen u decembru prošle godine, kada smo već imali scenarije i kada je CEKOR predlagao, i danas razmišljamo o zimi 2023?
Pored odlaganja plana, zašto odlažemo uvođenje taksi na emisije ugljenika uvođenjem cirkularne ekonomije i zaštitu životne sredine?
Pre nego što pređemo na detalje, zapitajmo se kakav smo dokument dobili.
Šta je to što mi kao država imamo da kažemo o svojoj energetskoj budućnosti u skladu sa EU tako da istovremeno bude i ambiciozno i realno?
Da li je to još jedna rudarska bajka o fosilnim gorivima i zaduživanju na Zapadu?
Da li se to sada kad smo stabilizovali domaću proizvodnju uglja uz pomoć čoveka koga smo upravo smenili vraća nada da će se sagorevanjem i fisijom kucati na vrata EU?
Kada bi se danas ponovo rodio Nikola Tesla, on ne bi mogao da nađe rešenje za energetiku zaglavljenu u prošlosti sagorevanja ostataka lignita u elektrani koja ponosno nosi njegovo ime.
Umesto ambicija da se u svetlu globalnih energetskih poremećaja odustane od fosilne prošlosti, mi danas imamo brze i lake odluke zasnovane na jeftinim rešenjima koja nas sporo vode nikuda.
Za ovu energetsku politiku potreban je čarobni štapić, jer drugačije ona nije sprovodiva.
Ono što treba da se zapitamo je šta ćemo raditi ove zime kad u septembru budemo usvojili izmenjeni dokument plana, strani eksperti odu a mi se pogledamo u oči.
Koliko će nam zaista pomoći ovaj papir da rešimo problematiku povećanja cena energenata, dvocifrenu inflaciju i eventualne teškoće u snabdevanju?
Tada će nam biti potrebno aktivno radno telo koje će se uhvatiti u koštac sa svim tim poremećajima.
Autor je naučni saradnik na Institutu tehničkih nauka SANU
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
