Šta je to u ljudskom biću što ga vodi ka Vučiću

Da se razumemo, Srbin što je usnuo da je Hrvat nije neki tamo levi Srbin, da ne kažem drugosrbijanac, autošovinista ili glavni i odgovorni urednik Danasa (za koga je krajnje logično da usni da je Hrvat), već je Srbin što je usnuo da je Hrvat pravi pravcati desni Srbin, neko poput M. Radoičića, M. Dodika ili glavnog i neodgovornog urednika Informera.

Drugim rečima, neko ko voli crne i moćne nemačke automobile, odeću istaknutog naciste Huga Bosa, nekada je obožavao nemačke marke (danas obožava evro), neretko širi halucinacije o našoj nadmoćnosti i tuđoj nemoćnosti, o važnim pravoslavnim praznicima zapada u specifičnu mešavinu euforije i katatonije, katkad zaplače uz pesme B. M. Knindže, voli sprdnju o ljudskim pravima, ume i da pripuca, dakle, voli sve što vole nacisti, pardon, mladi (lapsus calami).

Simptomatično, nije ni Hrvat iz Srbinovog sna, to jest on sam, neki tamo levi Hrvat, već i on voli crne i moćne nemačke automobile, odeću istaknutog naciste Huga Bosa, nekada je obožavao nemačke marke (danas obožava evro), neretko širi halucinacije o njihovoj nadmoćnosti i tuđoj nemoćnosti, o važnim katoličkim praznicima zapada u specifičnu mešavinu euforije i katatonije, katkad zaplače uz pesme M. Perkovića i M. Škora, voli sprdnju o ljudskim pravima, ume i da pripuca, dakle, i on voli sve što vole nacisti, pardon, mladi (lapsus calami).

Čim se probudio iz sna u kom je usnuo da je Hrvat, Srbin prvu put u životu pomisli da između njega i Hrvata ima i previše sličnosti, potom pomisli da obojica zapravo vole sve što vole nacisti, pardon, mladi (lapsus calami), potom ga od silnih uznemirujućih pomisli obli hladan znoj, oseti probadanje u stomaku, poče da se previja i povraća od muke, prizor je neodoljivo podsećao na scenu rađanja uljeza iz, još nesnimljenog, ruskog naučno-fantastičnog filma Osmi Putin.

Odmah je u sebe, valja se, usuo između 5 i 15 gutljaja brlje ne bi li se umirio. I umirio se. I ponovo zaspao. I usnuo novi san.

Usnuo Srbin da je Srbin (svi u srpskom svetu odahnuše). I to ne neki tamo levi Srbin, već baš on, pravi pravcati desni Srbin. Usnuo, dakle, Srbin kako je počeo da preteruje sa brljom, dešavalo mu se i da sanja da je Hrvat, a to je već zabrinjavajuće, te je doneo odluku da se uputi pravo u Drajzerovu ulicu i potraži pomoć u bolnici za lečenje bolesti zavisnosti.

Odmah je poručio jedan pirotski leteći ćilim (model Ekspo 1389), zalegao na njega i poleteo put Drajzerove ulice, usput, sa visine ‒ očima pravog Srbina, tradicionaliste ‒ zadovoljno promatrajući Beograd koji se guši u dimu, bilbordima, led rasveti, psećem dreku i džiberskim zgradama arapskih spletkaroša i domaćih fudbalera koji su postali građevinski investitori.

Odmah po sletanju u Drajzerovu ulicu, ne oklevajući poput prosečnog Hrvata, Srbin odlučno kroči kroz kapiju bolničkog kompleksa, i marševskim korakom (uz muzičke motive iz serija Nemanjići i Vojna akademija) uputi se ka glavnoj bolničkoj zgradi. Kad tamo ‒ zaprepasti se Srbin, prekrsti se tri puta i bolno uskliknu s ljubavlju svetitelju Savi ‒ nad ulazom u glavnu bolničku zgradu, stajaše naziv: Specijalna bolnica za lečenje zavisnosti od Vučića, Miloševića, Pašića, Broza, Rankovića, Dačića i ostalih opojnih sredstava.

Čim je ugledao natpis Srbin stade da beži brzo koliko ga noge nose, možda čak i brže nego što ga noge nose, međutim, na Srbinovu nesreću, ščepaše ga dvojica bolničara, obojica pripadnici Sartrove egzistencijalističke škole mišljenja od koje svaki desni Srbin ima smrtni strah, te počeše da ga vuku u glavnu bolničku zgradu.

Kako ću da živim dalje, zajauka i pretrnu Srbin u snu, bez kultova ličnosti, rodoljubivog i samoljubivog prenemaganja, teorija zavere, paranoje, ksenofobije i mržnje prema Hrvatima?

Kako ću, zajauka jače Srbin u snu, bez precenjenih mrtvih puvala na vlasti, precenjenih mrtvih puvala u opoziciji, samouverenih diletanata, sumnjivih superlativa, sumanutih futurističkih vizija, skaski o Dušanovom carstvu i Kosovskom zavetu?

Uostalom, zajauka još jače Srbin u snu, kako ću da prihvatim punu odgovornost za društvo u kom živim, kako ću bez neprestanog poricanja zločina u Srebrenici, kako ću bez sve toga što me čini pravim pravcatim desnim Srbinom?

Za šta da se uhvatim, zajauka najjače Srbin u snu, šta mi uopšte ostaje, srušiće mi se moj srpski svet!

Važno saopštenje: San se prekida hitnim zajedničkim ukazom Senata Republike Srpske i redakcije emisije Oko magazin na Javnom tajnom servisu.