Šta je trajno, šta promenljivo

Dragan Vukšić Mnoge jezičke nepreciznosti imaju dubok smisao i neželjene posledice. Ukazaćemo na dve, karakteristične i učestale. Jedna se odnosi na (zlo)upotrebu pojmova države i vlasti. Kaže se da država vodi lošu politiku, da je donela loš zakon, da nije rešila probleme itd. To nije tačno.Vlast vodi lošu politiku, donela je loš zakon i nije rešila probleme. Država samo trpi zbog toga. Druga nepreciznost, aktuelna povodom Kosova, odnosi se na savezništvo i političke interese. Ko god se sa nama slaže, naš je saveznik. To je velika zabluda. I obrnuto, ko se sa nama ne slaže, naš je protivnik, da ne kažemo neprijatelj. To je veoma opasno.
Država i vlast nisu isto. Država mora da ima vlast. Bezvlašće je najveća opasnost za državu. Nema države bez vlasti, niti vlast može da postoji izvan države. Ali, vlast nije država, ona je samo deo države. Država ima tri elementa. Prvi je međunarodno priznata teritorija, pripadajući vazdušni prostor i akvatorija, ako je ima. Drugi elemanat je narod, ili narodi (građani), koji na toj teritoriji žive. Treći – sve što su oni stvorili, u materijalnom i duhovnom smislu, uključujući i vlast.
Država je trajna, da ne kažemo večita kategorija. Ona može da ima različite oblike vlasti. Istovremeno, vlast je promenljiva. Vlast bi, barem ako je reč o demokratskoj, trebalo da bude demokratski, to jest slobodno i većinski izabrana i lako smenljiva. Vlast je posebno značajan deo države. Ali, vlast ne odražava interese države u celini. Naspram vlasti su i njena politička opozicija, a paralelno deluju nevladine organizacije, tzv. „treći sektor“, zatim brojna i najrazličitija društvena i interesna udruženja građana.
Vlast zvanično upravlja državom u unutrašnjim i predstavlja njene interese u međunarodnim odnosima. Ali, svaka vlast to ne čini uspešno. Upravljanje državom i ostvarivanje državnih i nacionalnih interesa su zadate kategorije i zadaci, i to najteži. Kako aktuelna vlast izvršava te zadatke vidi se po tome da li se smanjuje državna teritorija i broj državljana i šta je novo stvoreno u državi za vreme konkretne vlasti. Vlast koja je u sukobu sa svima, čiji su metod vladanja svađe i krize, a ratovi omiljeno sredstvo za rešavanje sporova, gubi teritorije i stanovništvo i zaostaje u civilizacijskom razvoju, podjednako u materijalnom i moralnom smislu. Ona upropaštava državu.
Dakle, izjednačavanje pojmova države i vlasti jezički nije dozvoljeno. Izjednačavanje tih pojmova u suštinskom smislu bilo bi zanemarljivo samo u „utopiji“, idealnoj državi, u kojoj bi vlast idealno ostvarivala interese ogromne većine građana.
Odnos savezništava i političkih interesa još je složeniji, jer su te dve kategorije promenljivije i nejasnije. Ponavlja se da u vezi sa budućim statusom Kosova treba da tražimo saveznike i ističe da nam je Rusija saveznik. Istovremeno, nesaveznici – a to znači i protivnici – su nam SAD, EU i NATO. Ako se prisetimo da je savez „odnos dveju ili više država stvoren na osnovu ugovora, kojim se utvrđuju njihove međusobne trajne ili ugovorom oročene obaveze“, videćemo da nije tako. Srbija sa Rusijom nije ni u kakvom savezničkom odnosu, sem ako, sačuvaj Bože, naprasno nije reinkarniran onaj Miloševićev savez sa Rusijom i Belorusijom, ili ako neko negde i nekad nije tajno potpisao neki dokumenta o savezništvu. S druge strane, upravo SAD, EU i NATO, naši protivnici u vezi sa Kosovom, saveznici su nam po osnovu članstva u Partnerstvu za mir, programu NATO, moćnog vojnog i bezbednosnog saveza Evroatlanstke zajednice (Severne Amerike i EU) kojoj i mi želimo da pristupimo, a sa kojom Rusija, naš navodni saveznik u vezi sa Kosovom, ima grdnih problema.
Stvar se pojednostavljuje ako se prisetimo da svaki, a naročito politički interes, znači „određen odnos prema nekome ili nečemu, da bi se iz toga ostvario vlastiti interes ili korist“. Tako su rekli stari Rimljani. Svaki savez podrazumeva da subjekti imaju zajedničke političke i druge interese, ali svako približavanje, pa i koincidencija političkih i drugih interesa, u datom trenutku i u vezi sa konkretnim problemom, ne dovodi do stvaranja saveza. Savezničke obaveze su čvrste, one se izvršavaju ili se savez raskida. Definisanje i usaglašavanje političkih interesa je plivanje u uzburkanoj, mutnoj vodi, lutanje u magli i bespuću… Kineska poslovica uči „da je neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj“, naravno, dok ne ostvarim konktretan interes.
U politici nema ljubavi i altruizma. Postoje samo interesi. Ako je interes Rusije da brani međunarodno pravo, onda je to u redu, ali ako ne odbrani Kosovo, mi ćemo od toga imati samo štete. Pokazaće se da nismo bili saveznici, nego da su nam i politički interesi bili različiti. Ako je cilj Rusije da, ako Kosovo postane nezavisno, zatraži da se i Osetiji, Abhaziji i Pridnjestrovlju prizna nezavisnost, onda je u pitanju bio brutalan politički makijavelizam i zloupotreba „kosovske muke“ radi ostvarivanja vlastitih interesa.