U velikom delu javnosti pogrdni izrazi za Hrvate i Albance „ustaše“ i „šiptari“ koriste se skoro svakodnevno.
Mnogi ne vide šta ima u tome loše. A kako i bi kada neretko na naslovnim stranama prorežimskih tabloida imamo velikim slovima naslove sa ovakvim izrazima.
Šiptar nije sinonim za Albanca, iako na albanskom jezikom slično zvuči. U srpskom jeziku Albanac je Albanac i svaki drugačiji naziv je neprikladan i predstavlja izazivanje nacionalne netrpeljivosti.
Ustaša nije sinonim za Hrvata. Ustaše su bile pripadnici hrvatske fašističke organizacije u prvoj polovini 20. veka, te je svako poistovećivanje celog naroda sa ustašama, pogotovo iz drugih država, vređanje i širenje nacionalne mržnje.
Osim u delu javnosti i tabloidima, u Srbiji ove izraze koriste i pojedini nosioci javnih funkcija, neki poslanici, a bilo je slučajeva i među samim ministrima.
Aleksandar Vulin, na primer, koji je bio ministar svega i svačega, malo malo je u zvaničnim saopštenjima svojih ministarstava koristio pojam „šiptari“ za Albance sa Kosova. Prilikom jedne najave tužbe protiv njega zbog toga pre tri godine. Vulin je čak izjavio da to vidi kao „kompliment za doslednost i upornu borbu za istinu“.
Prema Ustavu Srbije, član broj 49, „zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti“.
Ko kontroliše poštovanje Ustava i zašto niko od odgovornih u tabloidima i od predstavnika vlasti nije bio sankcionisan zbog ovakvih širenja nacionalne mržnje i netrpeljivosti.
Predsednik i premijerka Srbije za mnoge stvari se pozivaju na Ustav, kao najviši pravni akt jedne države, za stvari koje su im potrebne, ali ne primećuju kada imamo ozbiljne prekršaje ustavnih odredbi od strane ljudi iz njihovih redova. Ni kada i to oni sami čine… Ali to je već neka druga priča.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.