Šta kazuje Vučićeva direktiva za izbore

Međutim, kao i uvek, to čini na vrlo problematičan način i uz mnogo neizvesnosti.

On, koji neprekidno vodi predizbornu funkcionersku kampanju, nakon šest godina sukoba interesa jer je kao predsednik Republike bio i predsednik vladajuće stranke i koalicije i nosilac svih izbornih lista ( videti čl. 155 Ustava i čl. 40 Zakona o suzbijanju korupcije), iskoristio je događaje od 24. septembra i stradanje tri Srbina nakon ubistva kosovskog policajca u nerasvetljenim tragičnim događajima u Banjskoj, pa  je na samom kraju intervjua RTS-u, izjavio da je spreman da se  izbori održe već od 17. decembra, ali  zajedno – parlamentarni, pokrajinski, beogradski i izbori za veliki broj opština.

Na pitanje novinara da li će on biti nosilac liste, odgovorio je da će to rado učiniti ukoliko mu se SNS za to obrati, a da će nosilac liste za beogradske izbore biti Aleksandar Šapić.

Već sutradan je počelo masovno podnošenje ostavki predsednika brojnih opština u Srbiji, a bez obrazloženja za građane tih opština, pa se ne zna da li je iz centrale SNS-a naređeno hitno podnošenje ostavki svim predsednicima, ili što je još gore samo onima kod kojih se očekuje dobar izborni rezultat.

To se na takav način ne čini ni u jednoj evropskoj državi, pa ni u okruženju. Ovako ogoljenu stranačku instrumentalizaciju i centralistički odnos prema lokalnoj i pokrajinskoj vlasti, nisu očekivali čak ni oni koji obavljaju te funkcije.

Vučić je, izgleda, pod pritiskom protesta i zahteva građana i opozicije, ali i svih kriminogenih slučajeva u koje je umešan i koji su ostali bez epiloga, jednostavno izračunao da može da zbrza još jedne vanredne parlamentarne izbore (koje je, inače, u startu nezakonito oročio) i ponavljanje spornih beogradskih izbora.

Računa na to da opozicija u roku od dva meseca neće moći da se spremi, ukrupni i uspešno učestvuje na tim izborima. Zbog toga  parlamentarnim i beogradskim izborima koji su prepuni vrućih tema, priključuje lokalne i pokrajinske i tako dodatno obavezuje svoj stranački lokal da aktivno podrže kampanju koju će on predvoditi.

Lideri opozicije su 2020. napravili jednu od svojih većih grešaka insistirajući na bojkotu lokalnih izbora, pa su građani na lokalu, gde je najlakše prepoznati rad od nerada, izgubili elementarnu stranačku infrastrukturu i ostali prinuđeni da četiri godine u mnogim opštinama trpe potpuno nekompetentne, alave i bahate političare.

S druge strane, 2022. nisu razumeli da Vučić u drugom mandatu i na objedinjenim izborima nastupa i kao simbol konačne revizije i devastacije demokratskih promena iz 2000. godine, uključujući i stvarnu evropsku orijentaciju Srbije. Zbog svega toga ih treba još jednom, povodom ovih izbora upozoriti na nekoliko stvari koje se ne bi smele (ponovo) dogoditi:

1. Najavljujući da je saglasan da se izbori održe do kraja godine, Aleksandar Vučić se ponaša kao da je i dalje (a izgleda da i jeste, makar neformalno) predsednik SNS-a. Da mu je važnija ustavna funkcija od stranačke uloge, povodom najave izbora bi rekao nešto i o tome da li će se bilo šta unaprediti u odnosu na izborne uslove, ne samo u pogledu zahteva građana i opozicije, nego i u pogledu instrukcija EU i Saveta Evrope za prethodne izbore.

Na primer, da upražnjenu nacionalnu frenkvenciju dobije makar jedna televizija na kojoj mogu samostalno da nastupaju i opozicioni prvaci, da RTS zaista bude javni servis svih građana i svih političkih opcija  ili da više neće koristiti svoju funkciju za stranačku kampanju. Ukoliko želi aktivno da učestvuje u izborima i predvodi liste,Vučić bi trebao bi da podnese ostavku na funkciju predsednika Republike.

2. Stoga smatramo da inicijatori izbora treba kategorično da insistiraju na onome što su zahtevali i što im sa aspekta prava (Ustava i zakona) pripada, jer tako razotkrivaju perfidne mehanizme vladanja režima jedne ličnosti, čak i kada se ti zahtevi ne ostvare.

Neophodan je hitan sporazum i zahtev cele opozicije da bude  proporcionalno i realno zastupljena u svim  biračkim odborima i izbornim komisijama, uz punu  javnost, transparentnost  i stručno praćenje rada.

3. Vlast zagovara podele, usitnjenost, marginalizaciju i obesmišljavanje opozicije kao bilo kakve realne alternative. Za uspeh opozicije na ovim izborima neophodni su hitni savezi ne samo sa drugim strankama, nego i sa različitim udruženjima i pokretima građana, da bi biračko telo poverovalo u mogućnost pobede, bar na određenim nivoima.

Vučić je još u avgustu sa premijerkom Brnabić izneo svoj program prioriteta za republički nivo vlasti, a ima se utisak da opozicija i u tom pogledu kasni. Zašto se, na primer, svi iz opozicije ne bi založili da minimalac bude jednak bar u  iznosu potrošačke korpe itd.

4. Vučić ne želi da dozvoli da izgubi bilo koje izbore i za to angažuje moćnu i skupu izbornu mašineriju koja, za razliku od opozicije, ima svoje kancelarije u svakom delu velikih gradova i svakom selu, zakupljuje svaki bilbord i svaki plaćeni termin na TV.

Srećom da  je nalogom da svi ili većina njihovih predsednika opština hitno podnesu ostavke,  pokazao ne samo da ne predstavlja ravnopravno sve građane, nego i da je  ziheraš koji ne može da podnese poraz i da svi ti predsednici opština ne pripadaju građanima koji su ih birali, nego lično njemu.

Pobeda SNS na beogradskim izborima je na osnovu rezultata sa prethodnih izbora i iz istraživanja – problematična, pa ih Vučić unapred žrtvuje ako ne postignu pobedu, kao Aleksandra Šapića kome dozvoljava da bude nosilac liste, a sve  zbog neprikosnovenog imperativa svog ličnog uspeha, rejtinga i vodeće uloge.

5. Šta god da se dogodi na ovim izborima, u izuzetno podeljenom i antagonizovanom društvu, ponovna razočarenja ili nagla promena vlasti na svim nivoima odjednom, bi mogla da dovede do novih protesta,  nereda  i haosa, ali i otpora vlasti da mirno preda institucije.

6. O svemu navedenom, ali i o drugim nezakonitostima, nepravilnostima i nekorektnostima u izbornom postupku, opozicija i građani  treba odmah da podnose argumentovane prijave, obaveštavaju javnost i nadležne organe, uključujući Ustavni sud, evropske i međunarodne institucije, i da zajedno sa NVO, sačine „Belu knjigu izbornog crnila“.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.